učiti srpski jezik intuicijom Сербски језик се учи срцем. Он није само скуп граматичких правила и речи, већ жива реч, која се осећа,...

1) Šišanje + feniranje (užurbana gošća) Gošća: Dobar dan, imam malo vremena. Majstorica: Dobar dan, šta želite danas? Gošća: Hoću šišanje i brzo feniranje. Prošli put sam došla bez termina i čekala sam. Majstorica: Mogli bismo sada, ali bi bilo bolje da sledeći put zakažete. Gošća: Da li biste mogli da me završite za 30 minuta? Majstorica: Mogu, krenućemo odmah. Sledeći put ćemo se dogovoriti za termin u utorak. 2) Farbanje korena (racionalna, pita detalje) Gošća: Dobar dan,

1. Prvi put u konzulatu Ana: Prošlog leta sam išla u nemački konzulat, termin sam zakazala online, sve je bilo strogo po pravilima. Sara: Ja se prvo raspitam: gde se ulazi, gde se plaća taksa, gde da fotokopiram, da ne lutam. Milica: Mene je najviše zanimalo kako ljudi tamo odišu, da li su nervozni ili mirni, odmah sam "osetila" da će sve proći dobro. Jelena: A mene je brinulo da li će sa mnom pričati pristojno ili samo kao sa brojem u sistemu. Ana: Intervju je bio na englesk

Uvod: zašto nam treba „metodologija intuicije“ u nauci Rasprava o veštačkoj inteligenciji, suverenitetu znanja i lokalnim jezičkim modelima obično se vodi iz racionalnog ugla: kroz standardne metodologije, procedure, kurikulume. Ali u praksi, mnogi najdublji probоji dolaze iz nečeg drugog – iz onoga što možemo nazvati intuitivnim intelektom: sposobnošću da se vidi cela slika, da se prepozna paradoks i da se spoje udaljeni slojevi znanja u novu strukturu. U ovom tekstu upoređu

Ako malo odmaknemo kamere od beogradskih meet-upova i LinkedIn postova, a približimo ih selu, crkvenom dvorištu i kuhinji sa pršutom i kajmakom, slika “srpskog AI” odjednom izgleda sasvim drugačije. Još sredinom XIX veka ljudi su ovde praktikovali stvari koje bismo danas nazvali “intuitivnim protokolima odlučivanja”: proricanje na mač, molitva sa konkretnim pitanjem, zavet tipa: „Pitaću sveštenika i prve reči koje kaže primiću kao odgovor odozgo“. To je bila vrlo precizna, ia

Kada čuješ vest „stiže LLM za srpski jezik“, vrlo je lako da osetiš dve stvari u isto vreme: ponos – jer nas neko konačno shvata ozbiljno, i nelagodu – jer ne znaš koja tačno svest će se ugrađivati u taj model. Na Zapadu već decenijama postoje konsenzusi kako se pravi znanje: postoje okviri šta je „ispravan metod“, kako se pišu kurikulumi, kako izgleda naučni tekst. Mi taj okvir osećamo kao pritisak – ali najgori odgovor na pritisak nije ni kukanje ni slepa imit