Zašto srpski AI mora da počne od konstitucije mišljenja

Ako malo odmaknemo kamere od beogradskih meet-upova i LinkedIn postova, a približimo ih selu, crkvenom dvorištu i kuhinji sa pršutom i kajmakom, slika “srpskog AI” odjednom izgleda sasvim drugačije.

Još sredinom XIX veka ljudi su ovde praktikovali stvari koje bismo danas nazvali “intuitivnim protokolima odlučivanja”: proricanje na mač, molitva sa konkretnim pitanjem, zavet tipa: „Pitaću sveštenika i prve reči koje kaže primiću kao odgovor odozgo“. To je bila vrlo precizna, iako neformalna, konstitucija mišljenja: kako proveravam svoju odluku, kome dajem pravo poslednje reči, kako kombinujem razum, osećanja, etiku i intuiciju.

Te iste linije i danas žive u ljudima koji nas uslužuju u kafićima i hotelima, koji nam prodaju pršut, sir i kajmak. U skoro svežem sećanju su i litije po Crnoj Gori – kolektivna, intuitivno-etička odluka jednog naroda da kaže “dosta” jednoj političkoj epohi.

A onda, posle litija, dolazi talas mladih, obrazovanih na Zapadu, koji vrlo linearno “guraju Evropu” – često bez dubinskog alata da prevede tu Evropu na domaći način mišljenja. Tu nastaje jaz: narod oseća da “nešto nije u redu”, a elita zna samo evropske obrasce, i još ne sve.

I sad odjednom: “Srpski AI.”Još jedna nada da će mašina “misliti umesto nas, ali na našem jeziku”.

Moj stav je suprotan: srpski AI može da misli samo zajedno sa živim ljudima. On može da pomogne da se izračunaju brojke, popune formulari, slože tekstovi – ali ne može da zameni unutrašnju konstituciju mišljenja koja je ovde nastajala vekovima.

Isto se već videlo sa GPT-om, Gemini-jem i ostalim zapadnim modelima: nisu postali pаnacеja ni u “racionalnom” svetu. Razlog je jednostavan: ljudi imaju različite tipove inteligencije i različite nivoe energije njihovog ispoljavanja.

Ako to ne razumemo – nema tog “nacionalnog LLM-a” koji će nas izvući.

Od čega uopšte treba početi: IPER konstitucija mišljenja

Ja već par decenija radim sa tipologijom intelekta IPER:

• Intuitivus – strateška intuicija, osećaj smisla i pravca;

• Practicus – praktična snalažljivost, organizacija, telo i delo;

• Ethicus – odnosi, vrednosti, diplomatija, “da ostanemo ljudi”;

• Rationalis – analiza, struktura, argumenti, brojevi.

Zapadni AI alati po pravilu jačaju racionalni i delimično etički blok, usput nešto govore o “emocijama”, a o intuiciji uglavnom ćute – ili je svode na “gut feeling” u dva reda teksta.

Srpski intelekt, koliko ga vidim u jeziku, istoriji i svakodnevnim situacijama, ima drugačiju strukturu:

• veoma jako intuitivno jezgro (vizija i mapa sveta),

• jako etičko polje (pravda, čast, “da bude pošteno”),

• bogatu zonu praktičnog snalaženja (preduzetništvo u širem smislu),

• i racionalnost koja je tu, ali nikad nije bila jedini vladar.

Ako želimo srpski AI koji nije samo “anglo model sa srpskim interfejsom”, moramo najpre da opišemo kako ovde izgleda zdrava kombinacija ova četiri bloka. To je ono što ja zovem konstitucija mišljenja.

Gde da tražimo tu konstituciju: od Svetog Save do Njegoša

Zapadni timovi prave “AI konstitucije” kao skup pravila i vrednosti koje model treba da poštuje. To je koristan alat – ali u srpskom kontekstu se ne kreće od nule:

• Zakonopravilo Svetog Save – pravni, moralni i duhovni okvir, koji nije samo “zakon”, nego uputstvo kako zajednica treba da diše.

• Justinian – car sa Balkana, koji je pravnu misao podigao na nivo imperije; njegova linija je nastavak iste ose: kako urediti svet da ne izgubi dušu.

• „Gorski vijenac“ Njegoša – poetska, brutalno iskrena analiza unutrašnjih raskola, časti, izdaje, žrtve.

• Sveti Nikolaj Velimirović – moderniji glas iste linije: kako izgleda srpska duhovnost u XX veku, u dodiru sa Evropom.

Ovi tekstovi nisu samo “klasici”. To su gotovi korpusi intuitivno-etičkog mišljenja visokog nivoa.

Šta predlažem:

1. Napraviti IPER sadržinski analiz ovih korpusa:

   • gde je u tekstovima intuicija (predosećaj, vizija, metafora, anticipacija);

   • gde je etika (odnos prema bližnjem, pravdi, žrtvi, zajednici);

   • gde su osećanja (afekti, ljutnja, radost, strah – kratki bljeskovi);

   • gde je racionalnost (argument, račun, dokaz, struktura).

2. Za svako delo izvući IPER formulu: koliko čega ima, kakav je nivo vigoroznosti (lične energije, spremnosti na akciju) u izrazu.

3. Uzeti konkretne primere “zdravog” ispoljavanja:

   • kako izgleda zdrava intuicija kod Njegoša;

   • kako izgleda zdrava etika kod Svetog Save;

   • kako zdravo telo i delo (Practicus) stoje iza rečenica Svetog Nikolaja;

   • kako racionalnost služi, a ne upravlja svime.

To bi bio konstitutivni sloj srpskog AI: ne “AI koji citira Njegoša”, nego AI treniran na jasno opisanom obrascu zdravog srpskog mišljenja.

Srpski jezik kao infrastruktura, a ne samo “feature”

U evropskom diskursu danas lepo zvuče reči:

• “intellectual sovereignty”,

• “local language first”,

• “responsible & explainable AI”.

Ali u praksi, čak i u Serbian NLP istraživanjima, vidi se isto:

• malo je prave osvešćenosti o jeziku kao infrastrukturi;

• naglasak je na “brzom inženjerstvu” – samo da nešto radi;

• malo je ljudi koji povezuju AI sa kulturom, istorijom i identitetom.

A srpski jezik je dodatno specifičan:

• pluricentričan – živi u više država i dijalekatskih zona;

• ima dvostruku grafiku (ćirilicu i latinicu);

• nosi raslojenu istoriju: od manastira do kafane, od epske pesme do meme-kulture.

To nije “problem”, to je savršen teren za regionalni, ne samo “beogradski” pristup AI.

Ali za to je potreban novi pojam, koji u svetu tek dobija ime: Data Care.

Ne “samo skup podataka”, nego:

• ko ih je birao;

• sa kakvim razumevanjem istorije, traume, lokalnih kodova;

• kako su anotirani – po kojim kognitivnim i etičkim parametrima;

• ko snosi odgovornost za to šta model posle normalizuje kao “tipično srpsko”.

Tu se otvara vrlo konkretan prostor za ljude mog profila:

• koji vide jezičke i kulturne slojeve;

• umeju da sklope korpuse ne “za arhivu”, već kao živ tekst;

• i znaju da objasne zašto je to važno za psihologiju, obrazovanje, identitet – ne samo za “još jedan startap”.

Zašto “srpski LLM” sam po sebi neće rešiti stvar

Ako zanemarimo ovaj sloj, priča će verovatno ići ovako:

1. Napravi se “nacionalni LLM”.

2. Tržište se podeli na dva segmenta:

Hajp segment „Uzećemo srpski LLM, pritisnućemo dugme, i on će nam napisati sve: grant, strategiju, biznis-plan.“

Ti korisnici će verovatno posle 1–2 ciklusa nestati sami od sebe. Zašto? Zato što:

• prijave ostaju slabe,

• KPI se ne ispunjavaju,

• donatori i banke (EU, EIB, EBRD…) počinju da postavljaju teška pitanja.

Refleksivni segment – to su “moji ljudi”

• startapi i SME koji su se već jednom opekli;

• univerzitetske i NGO ekipe koje razumeju da “patriotski AI” ne rešava međunarodne zahteve;

• psiholozi i obrazovni radnici koji vide da AI ne uči čoveka da misli, nego samo ubrzava postojeći način razmišljanja.

Njima neće biti dovoljan “još jedan AI”. Njima treba neko ko kaže:

“Vaš AI je ok. Ali evo kako treba da bude ugrađen u srpski intuitivni obrazac – i istovremeno u evropski logframe. Evo alata: srpski primeri, srpski dijalozi, IPER tipologija, i sve to složeno u poslovnu strukturu.”

Drugim rečima: instrumentalni sloj za srpski mozak. Ne “nacionalni idol”, nego prevodilac između:

• srpske intuicije, impulsa, nelineranosti u strukturu koja razume grant komisije, evropski donatori i AI modele trenirani na zapadnim korpusima,

• i obrnuto: zapadnih šablona u živi srpski jezik i način razmišljanja, bez gubitka duše.

Kako bi izgledao korpus za takav AI

Ako neko u Srbiji hoće zaista ozbiljno da napravi “srpski AI”, ja bih postavila sledeće kriterijume za korpus:

1. Slojevi IPER-anotacije

   • svaki tekst anotiran po dominaciji Intuitivus / Practicus / Ethicus / Rationalis;

   • naznačen nivo vigoroznosti – koliko je energije, volje, spremnosti na delanje u izrazu;

   • označeni primeri zdravih i nezdravih obrazaca (npr. intuicija sa preteranom impulsivnošću, koja se graniči sa haosom; etika sa manipulativnošću umesto harmonije; hladna racionalnost bez čovečnosti, bez odnosa).

2. Regionalni i sociokulturni slojevi

   • glasovi iz različitih delova Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i dijaspore;

   • jezik grada, sela, akademije, ulice, crkve i interneta;

   • da model nauči da prepoznaje kontekst, a ne da sve “glajduje” u jedan ton.

3. Istorijski sloj

   • od kanonskih tekstova (Sveti Sava, Njegoš, Sveti Nikolaj…)

   • do savremenih eseja, javnih govora, medijskih diskusija;

   • sve to sa jasnim napomenama: kada, gde, u kakvom političkom i kulturološkom trenutku.

4. Data Care metodologija

   • transparentnost: ko je birao tekstove i zašto;

   • mogućnost da zajednice kažu: “Ovo nas ne predstavlja” ili “Ovo je bitan stil koji ste propustili”;

   • zaštita od toga da model normalizuje ekstrem kao “tipično mišljenje”.

Na osnovu takvog korpusa moguće je praviti:

• AI asistente koji pomažu timovima da pišu prijave EU nivoa, ali u skladu sa srpskom intuicijom i osećanjem smisla;

• edukativne alate koji ne ubijaju lokalni stil razmišljanja, nego ga prevedu u forme koje razumeju Brisel i mašine;

• konsultantske usluge tipa: “Adaptiramo vaš srpski sadržaj i način mišljenja na jezik zapadnog grant diskursa, bez gubitka identiteta.”

“Srpski AI” kao proces sazrevanja, a ne nova igračka

Ako napravimo još jednu veliku mašinu “koja zna sve na srpskom”, a ne sačuvamo autentičnu konstituciju mišljenja, scenario je prilično predvidiv:

• AI će samo ubrzati postojeći haos: nejasne strategije, kontradiktorne poruke, projekti bez unutrašnje logike.

• ljudi će reći: “Vidite, ni AI nam nije pomogao, kriva je Evropa / Zapad / Brisel / bilo ko.”

Ali postoji i drugi scenario, zbog kog ja uopšte pišem ovaj tekst.

Srpski AI može postati povod da se:

1. osvesti jezik kao infrastruktura – ne kao dekoracija, nego kao “operativni sistem” jednog naroda;

2. formuliše sopstvena konstitucija mišljenja – koliko u našem zdravom modusu ima intuicije, etike, praktičnosti, racionalnosti i na kojoj energiji;

3. napravi most između tog načina mišljenja i jezika kojim govori EU, međunarodne banke i globalni AI modeli.

U tom smislu srpski AI nije “još jedan LLM”, nego polje saradnje:

• između developera i lingvista,

• između psihologa i inženjera,

• između monaha koji zna šta znači “pitati tri puta” i data scientista koji zna šta znači “train / validation split”.

Ja svoje mesto tu vidim vrlo konkretno:

• u dizajnu korpusa i Data Care metodologije za srpski jezik;

• u IPER analizama tekstova – od Svetog Save do savremenih grant prijava;

• u prevođenju: “intuitivni srpski mozak” → “logika koju razume Brisel i AI” i nazad.

Zato i pišem ovaj tekst na srpskom, za srpsku publiku – i za one koji će praviti “srpski AI”, i za one koji će s njim živeti.

Ako već ulazimo u eru nacionalnih modela, onda hajde da krenemo ne od hardvera, nego od konstitucije mišljenja. Sve ostalo – količina GPU-a, broj parametara, marketing – doći će ionako.