1. Ko govori i sa koje mape Dolazim iz prethodne generacije. Ne iz generacije prvih startapa, nego iz one koja je još učila da piše rukom po papiru, a danas piše modele za AI. Godinama gledam svet kao igru na velikoj tabli. U toj igri uvek postoje četiri glavna lika – četiri tipa inteligencije i načina mišljenja: Lepo  – Intuitivus: vidi daleko, gradi gradove tamo gde izlazi sunce, drži vertikalu smisla. Sel  –Ethicus: čuje odnose, osećaj dostojanstva i brige, prelazi planine

Uvod: zašto nam treba „metodologija intuicije“ u nauci Rasprava o veštačkoj inteligenciji, suverenitetu znanja i lokalnim jezičkim modelima obično se vodi iz racionalnog ugla: kroz standardne metodologije, procedure, kurikulume. Ali u praksi, mnogi najdublji probоji dolaze iz nečeg drugog – iz onoga što možemo nazvati intuitivnim intelektom: sposobnošću da se vidi cela slika, da se prepozna paradoks i da se spoje udaljeni slojevi znanja u novu strukturu. U ovom tekstu upoređu

Ako malo odmaknemo kamere od beogradskih meet-upova i LinkedIn postova, a približimo ih selu, crkvenom dvorištu i kuhinji sa pršutom i kajmakom, slika “srpskog AI” odjednom izgleda sasvim drugačije. Još sredinom XIX veka ljudi su ovde praktikovali stvari koje bismo danas nazvali “intuitivnim protokolima odlučivanja”: proricanje na mač, molitva sa konkretnim pitanjem, zavet tipa: „Pitaću sveštenika i prve reči koje kaže primiću kao odgovor odozgo“. To je bila vrlo precizna, ia

Kada čuješ vest „stiže LLM za srpski jezik“, vrlo je lako da osetiš dve stvari u isto vreme: ponos – jer nas neko konačno shvata ozbiljno, i nelagodu – jer ne znaš koja tačno svest će se ugrađivati u taj model. Na Zapadu već decenijama postoje konsenzusi kako se pravi znanje: postoje okviri šta je „ispravan metod“, kako se pišu kurikulumi, kako izgleda naučni tekst. Mi taj okvir osećamo kao pritisak – ali najgori odgovor na pritisak nije ni kukanje ni slepa imit

Kada pišemo prijavu za grant ili biznis plan, najčešće mislimo na jednog čitaoca: komisiju, investitora, banku. I tu nastaje problem. Tekst postaje kao molba: „Dajte nam novac, videćete da smo pametni i vredni.“ Ali ozbiljan projekat nikada nije samo odnos „mi + fond“. Uvek postoji cela mreža ljudi i institucija koje dodiruju posledice tog projekta – direktno ili indirektno. Te ljude i grupe zovemo zainteresovane strane, ili jednostavno: stejkholderi. Ako ih ne „vidimo“ dok p

Danas se mnogo govori o „srpskom AI-ju“. Pominju se planovi države, nacionalna strategija, digitalizacija kulturnog nasleđa. Često se podrazumeva da će samo od sebe ispasti da taj budući model „priča našim jezikom“: eto, skeniramo knjige, arhive, novine, službene glasnike – i veštačka inteligencija će automatski naučiti autentičan srpski izraz. Nažalost, to ne funkcioniše tako jednostavno. Između nasleđa i AI-ja stoji čovek: developer, istraživač, konzorcijum. Ljudi koji bira

Poslednjih godina mladi u Srbiji stalno čuju iste reči: strategija, analiza, podaci, rizik, investitori, pitch . Paralelno s tim, država i mediji ponavljaju mantru o digitalnoj transformaciji, inovacijama, startap ekosistemu. U praksi, mnogi studenti, preduzetnici i freelanceri kod nas osećaju nešto drugo: da su „metode sa Zapada“ komplikovane, hladne i da traže nivo podataka i resursa koji običan čovek u Srbiji nema. Međutim, neke od tih metoda su u svojoj suštini savršeno k