Zašto je važno da pre prijave „vidiš“ sve stejkholdere

Kada pišemo prijavu za grant ili biznis plan, najčešće mislimo na jednog čitaoca: komisiju, investitora, banku.

I tu nastaje problem.

Tekst postaje kao molba: „Dajte nam novac, videćete da smo pametni i vredni.“

Ali ozbiljan projekat nikada nije samo odnos „mi + fond“. Uvek postoji cela mreža ljudi i institucija koje dodiruju posledice tog projekta – direktno ili indirektno.

Te ljude i grupe zovemo zainteresovane strane, ili jednostavno: stejkholderi.

Ako ih ne „vidimo“ dok pišemo, tekst će biti:

• pun opštih fraza,

• slab u realnim obećanjima,

• i nepošten – jer neko će na kraju platiti cenu odluke, a da nikad nije ni pomenut.

Ako ih jasno uočimo i ugradimo u logiku prijave, projekat počinje da izgleda ozbiljno, odgovorno i održivo – pred Bogom i pred ljudima.

Ko su stejkholderi u jednoj prijavi ili biznis planu?

Stejkholderi su svi oni:

• čije interese projekat dodiruje,

• čiji resursi se koriste (vreme, novac, poverenje),

• ili čije se odluke menjaju ako projekat uspe ili propadne.

Najčešće grupe:

Osnivači i tim -

ljudi koji troše svoje vreme, zdravlje, kreativnost, reputaciju.

Kupci i korisnici -

oni koji će koristiti proizvod ili uslugu i menjati svoje navike zbog toga.

Partneri i dobavljači -

ljudi i organizacije koje se oslanjaju na tvoj projekat da bi i sami opstali ili rasli.

Zaposleni (sadašnji i budući) -

tvoj projekat utiče na njihove plate, radno vreme, atmosferu, mogućnost razvoja.

Država i lokalna zajednica -

poreski sistem, javne službe, komšije, grad u kojem posluješ.

Fond / investitor / banka -

oni ulažu novac i svoj ugled u tvoj projekat. Ako pogreše – to ima posledice i za njih.

Ti lično, kao čovek -

ne samo kao „direktor“, već kao osoba koja će živeti posledice ove odluke – u porodici, zdravlju, savesti.

Kada pišeš ozbiljan dokument, važno je da u sebi prođeš kroz ove krugove i pitaš se:

„Da li je ova prijava poštena i dobra i za njih – ne samo za mene?“

Četiri ključna pitanja za svakog stejkholdera pre prijave

Za svaku grupu možeš postaviti četiri jednostavna pitanja. Ako na njih pošteno odgovoriš, tvoj tekst će postati jači i dublji:

Šta dobijaju, ako projekat uspe?

Ne samo novac. Možda dobijaju sigurnost, jasnoću, manje stresa, više slobode, osećaj smisla.

Šta rizikuju?

Fond: rizikuje da finansira projekat koji neće doneti očekivani efekat.

Korisnik: rizikuje vreme, poverenje, svoje podatke, navike.

Tim: rizikuje izgorelost, godine života koje nije lako vratiti.

Šta im je zaista važno?

Za tim: da ne izgore u nerealnim obećanjima.

Za korisnike: da ih ne tretiramo kao broj u tabeli.

Za zajednicu: da ne pravimo rešenje koje zvuči lepo na papiru, a u praksi stvara haos.

Šta će se promeniti ako projekat uspe – i ako propadne?

Ako uspe: da li neko gubi, da li neko novi dobija glas?

Ako propadne: ko plaća cenu? Samo fond – ili i zaposleni, korisnici, porodice?

Ovaj mali mentalni „audit“ je već alat koji razlikuje odrasli projekat od „još jedne prijave“.

Kako se to vidi u tekstu prijave

Kada je neko mislio o stejkholderima, tekst se čita drugačije. Primetiš rečenice poput:

„Za korisnike, ovo znači…“

„Za tim, projekat uvodi jasnu podelu odgovornosti i štiti ih od preopterećenja tako što…“

„Za lokalnu zajednicu, ovo rešenje smanjuje rizik da…“

„Za Fond, prednost je u tome što rezultati mogu da se prenesu na…“

Takav tekst odaje utisak čoveka koji je svestan posledica – ne samo svojih želja.

Kada o stejkholderima niko nije razmišljao, pojave se tipične rečenice:

„Projekat će doprineti unapređenju kapaciteta…“

„Očekuje se povećanje efikasnosti…“

Bez ikoga konkretnog i bez pitanja: „Efikasnost za koga? Na čiju dušu?“

Primer: jednostavna prijava vs. prijava sa „pogledom na sve“

Zamisli startap koji pravi digitalnu platformu i konkuriše na fond.

Slaba verzija:

„Naša platforma će unaprediti komunikaciju između građana i institucija. Očekujemo povećanje efikasnosti i transparentnosti.“

Kome je tu dobro, kome je loše, ko radi, ko trpi — nije jasno. Komisija vidi lepe reči, ali ne vidi ljude.

Zrelija verzija, sa stejkholderima:

„Za građane, platforma znači da više ne moraju tri puta da zovu šalter i da dolaze lično – mogu da postave pitanje i dobiju odgovor u roku od 24 sata, pisano razumljivim jezikom.

Za službenike, uvodimo jasan redosled obrade zahteva i sistem podsećanja, tako da zahtev ne „nestane“ u fioci.

Za Fond, vrednost je u tome što se rešenje može ponovo koristiti u drugim gradovima – arhitektura je modularna, a kod dokumentovan.“

Ovde se vidi:

• ko su ljudi,

• šta se sa njima dešava,

• i zašto je projekat više od „još jednog softvera“.

Dakle: ne pišemo samo za komisiju, a zaboravimo ostale

Mnogi tekstovi padaju u istu zamku:

• pišu samo za komisiju („mi vama, vi nama“),

• ili samo za sebe („mi smo genijalni, dajte nam šansu“).

U oba slučaja, neko važan ostaje nevidljiv: korisnik, zaposleni, zajednica, Bog.

Takvi tekstovi možda formalno prođu, ali nemaju snagu da nose projekat na duge staze.

Prva kriza, prvi problem – i pokaže se da plan nije mislio na one koji ovu odluku treba da iznesu na leđima.

Kako da ugradiš pogled na stejkholdere u svoj tekst (praktičan mini-checklist)

Pre nego što pošalješ prijavu ili biznis plan, uradi mali test savesti i strategije:

Napravi listu stejkholdera

• Ko su ljudi i institucije koji će osetiti posledice ove odluke?

• Za svakog napiši po jednu rečenicu: „Šta oni dobijaju ako uspemo?“

• Ako nekome ne znaš da napišeš odgovor – možda tvoj projekat za njega uopšte nije dobar.

Zapiši iskreno: „Šta oni rizikuju?“

Ne da bi sebe uplašio, nego da vidiš gde treba dodatna zaštita, jasnoća, komunikacija.

Proveri tekst prijave:

• Da li se ove brige i koristi vide u tekstu?

• Ili su ostale samo u tvojoj glavi?

Dodaj bar tri konkretne rečenice u prijavu koje jasno pokazuju:

• da vidiš korisnika,

• da štitiš tim,

• da poštuješ novac koji se ulaže.

Ako to uradiš, tvoj tekst više nije samo „papir na konkursu“.

Postaje odraz odgovorne odluke – one koju možeš da odbraniš i pred komisijom, i pred sobom, i pred Bogom.

Za kraj

Pisati prijavu ili biznis plan samo „da prođe“ je kratka priča.

Pisati ga tako da uzmeš u obzir sve ljude koji će živeti posledice te odluke – to je već čin zrelosti.

Takav tekst se drugačije čita:

• komisija vidi ozbiljnost,

• partneri vide pouzdanost,

• tim oseća da nije iskorišćen,

• korisnici dobijaju rešenje koje ih ne gazi, već poštuje.

I tu već počinje da se stvara ono što je na Balkanu retko, ali dragoceno:

povjerenje.

Test zainteresovanih strana je dobro poznat i koristi se na Zapadu. I Srbi bi trebalo da ga znaju, jer je koristan na samom početku puta svake organizacije.

______

Ako želiš da tvoja prijava prođe ovaj test stejkholdera, možemo zajedno da napravimo audit pre prijave i uskladimo tekst sa realnim ljudima i kriterijumima fonda.