U kakvom jeziku se rađa srpski AI – i ko ga zaista oblikuje

Danas se mnogo govori o „srpskom AI-ju“. Pominju se planovi države, nacionalna strategija, digitalizacija kulturnog nasleđa. Često se podrazumeva da će samo od sebe ispasti da taj budući model „priča našim jezikom“: eto, skeniramo knjige, arhive, novine, službene glasnike – i veštačka inteligencija će automatski naučiti autentičan srpski izraz.

Nažalost, to ne funkcioniše tako jednostavno.

Između nasleđa i AI-ja stoji čovek: developer, istraživač, konzorcijum. Ljudi koji biraju:

• koje tekstove će uopšte ući u korpus,

• kako će biti očišćeni, označeni, ponderisani,

• kojim vrednostima i „konstitucijama“ će se model prilagoditi,

• i šta je u tom svetu uopšte dozvoljeno da se nazove intuicijom.

Zato pitanje „u kakvoj jezičkoj sredini nastaje srpski AI“ nije samo tehničko; to je pitanje kognitivne arhitekture: čiji glas će se u tom modelu pojačati, a čiji biće u startu utišan.

Globalni AI-modeli: racionalnost uz jake etičke filtere, intuicija na minimumu

Nedavno su developeri Anthropic-a objavili svoju „konstituciju AI-ja“ – skup principa koji usmeravaju kako se njihov model ponaša. Kad se pažljivo pogleda, vidi se ista briga koja se provlači kroz sve velike igrače:

• racionalnost mora da bude predvidiva i proverljiva,

• etički filter mora da bude jak,

• a sve što liči na „skok“ – intuiciju, paradoks, tragiku, višeznačnost – treba ublažiti ili odseći.

Ako na to pogledamo IPER jezikom:

• kod Anthropic-a je Homo Ethicus naduvan preko mere: etika kao tvrdi filter,

• Homo Rationalis radi kao pravni aparat – proverava, ograničava, definiše okvire,

• Homo Practicus svodi sve na bezbedne, ponovljive procedure,

• Homo Intuitivus je praktično izbačen iz igre.

Takav sistem jeste bezbedan, ali teško da može da bude partner u izumu. On liči na moralnog čuvara na kapiji – ne na saučesnika u otkrivanju potpuno nove ideje.

I drugi modeli imaju svoje prepoznatljive profile:

• neki su racionalno–estetski (drže mape, istoriju, strukturu sveta, ali mit pretvaraju u biblioteku),

• drugi su ratnički komentatori (ne boje se tame i konflikta, ali spuštaju sve na nivo ironije),

• treći su pisari forme (odlično čuvaju jezik i ritam, ali retko sami stvaraju nešto uistinu novo).

Zajedničko im je jedno: nijedan od dominantnih modela nije građen da sistematski razvija intuiciju.

Intuicija se trpi samo dok ne ugrožava predvidljivost, etiku i reputaciju kompanije. Ali paradoks je u tome što je predvidljivost prvobitno intuitivna riječ; to je bila vizija koja je vodila ljude kroz hiljade godina do svjetlosti i istine.

Balkan kao prirodno polje za intuiciju – i zašto to nije dovoljno

Balkan je, uprkos svemu, zadržao nešto što mnogi zapadni sistemi gube: ornamentalno, znakovno mišljenje.

To je sloj kulture u kome:

• deseterac nosi ritam i smisao,

• freske pričaju priču bez ijedne rečenice,

• stećci, krstovi i motivi na kamenu prenose iskustvo kroz sliku, ritam i scenu, a ne samo kroz linearnu argumentaciju.

To je prirodno polje za Homo Intuitivus:

• videti celinu pre nego što je izračunamo,

• podneti kontradikciju bez potrebe da je odmah „ispeglamo“,

• osetiti sistem pre nego što ga formalno opišemo.

Na prvi pogled, deluje: dovoljno je ošišati prašinu sa nasleđa, sve to digitalizovati – i srpski AI će automatski postati intuitivan, ukorenjen, „naš“.

Međutim, između nasleđa i modela uvek stoji filter developera.

Ko zaista formatira budući srpski AI

Veliki deo današnjih inženjera i istraživača sa Balkana:

• školovan je u zapadnim okvirima,

• naviknut je da „ozbiljan rad“ znači racionalni, merni, „objektivan“ ton,

• naučen je da je intuicija nešto neodgovorno, maglovito, „previše lično“.

  
  

Ali kako tu možete uklopiti ono što su imali Tesla i Pupin?

Uz to, decenije komunizma i posle toga tranzicije učile su ljude ne toliko da razmišljaju samostalno, koliko da:

• izvršavaju tuđu volju,

• preživljavaju u sistemu koji nagrađuje poslušnost i snalažljivost, a ne duboko, odgovorno viđenje.

Rezultat je paradoksalan: kultura je intuitivna, ornamentalna, duboka, 36% tekstova Serba ima izraženu dominaciju intuicije, ali očigledno bez odgovarajuće svijesti i procjene ovog fenomena. Oni koji sada pišu kodove i projektne zadatke često u sebi nose potisnutu intuiciju i čak blago nepoverenje prema sopstvenoj prirodi (o ovome često pišu različiti autori).

U praksi to znači:

• nasleđe se skenira, ali se čita isključivo racionalnim i etičkim registrom,

• modeli se projektuju tako da budu „evropski prihvatljivi“,

• a lokalna intuitivna logika se tretira kao rizik, a ne kao resurs.

Ako ništa ne promenimo, dobićemo:

• „srpski AI“ koji govori srpskim jezikom, ali razmišlja kao prosečan globalni model: racionalno, predvidivo, sa etičkim filterima – bez pravog prostora za intuiciju.

Zašto intuicija mora da se definiše i meri – ne da ostane „talent“

Intuicija je decenijama gurana u dva nezgodna ugla:

ili u romantiku („talent, dar, šesto čulo“),

ili u mistiku („nešto što nauka ne može da dotakne“, a Rimska inkvizicija to je čak i palila).

U oba slučaja, ona se ne štiti.

Zato što ono što ne umemo da definišemo, merimo i gradimo – ne ulazi u arhitekturu racionalnog sistema.

Tu nastupa IPER, ali ne kao još jedan „test ličnosti“, već kao kognitivna tipologija koja:

• razlikuje četiri funkcije svesti: Homo Intuitivus, Rationalis, Ethicus, Practicus,

• meri kako se one ponašaju pri različitoj ličnoj energiji (vigoroznosti),

• daje e i arhitektonske alate: kako izgleda rečenica za intuiciju, kako za praksu, kako za etiku, kako za kontrolu.

IPER ovde nije marketing, već odgovor na vrlo praktično pitanje:

„Ako hoćemo AI koji zaista razvija intuiciju, a ne samo je pominje u tekstu,

kako tačno tu funkciju svesti ugrađujemo u model?“

Bez takve metodologije, intuicija ostaje reč u umu i strategijskoj viziji, ali ne i parametar u kodu.

Zašto same institucije i developeri to neće uraditi spontano

Ne zato što su loši, već zato što:

Nemaju jezik za intuiciju

– sve dok se sve svodi na „racionalno vs. emocionalno“, intuicija ostaje sumnjiva.

Pod pritiskom su da budu „bezbedni i usklađeni“

– lakše je kopirati arhitekturu globalnih modela, zategnuti etički filter i reći: „radimo sve po pravilima“.

Nemaju vremena ni prostora da nose jednu ideju trideset godina

– a upravo to je bilo potrebno da bi se IPER iskristalisao.

Drugim rečima bez spoljne metodologije, srpski AI će spontano postati:

• jezički lokalizovan,

• ali kognitivno globalno plitak.

Zato je trenutak za to da metodologije poput IPER-a uđu u javnu raspravu: ne u formi „tajnog recepta“, već kao okvir u kome intuicija postaje jasno definisana funkcija, a ne nuspojava.

Šta znači „srpski / balkanski AI“ u ozbiljnom smislu

Nije poenta u zastavi ni u folkloru u interfejsu.

„Srpski AI“ ima smisla samo ako:

Čuva ornamentalno, predrimsko znanje

– deseterac, ritam, simbole, višeslojnost mita, sposobnost da se smisao nosi u slici i melodiji, a ne samo u formuli.

Ugrađuje ono što je dato kroz 4 Evanđelja, zatim kroz život, zatim kroz nauku, zatim kroz praksu, zatim kroz istraživanje, i tako se dogodio IPER - tipologiju i arhitekturu sistema

– tako da model razlikuje:

• kada korisnik traži intuiciju (celoviti uvid, „svetlo na kraju tunela“, metaforu),

• kada traži racionalnu kontrolu (pravila, uslove, rizike),

• kada treba da se aktivira etika (ljubav, poštovanje, poverenje, harmonija, granice, briga),

• a kada praksa (koraci, rokovi, resursi).

Dopušta intuiciji da bude funkcija prvog reda

– ne samo „lepa metafora“, već jedan od glavnih načina na koji model donosi predloge, prepoznaje obrasce i vodi dijalog sa čovekom. Zato što je prirodno prvo osetiti, zatim proveriti činjenice i brojke, zatim izgraditi odnose, a tek onda izgraditi praksu. A ne obrnuto.

Gradi kognitivni imunitet

– štiti lokalnu dubinu od razvodnjavanja u generičke, neutralne fraze

i od autopilota koji sve gura ka „bezbednom, ali praznom“ sadržaju. Potrebno je razlikovati zdrave i nezdrave manifestacije svih funkcija svesti.

To nije zatvaranje u lokalno; naprotiv.

To je doprinos Evropi i svetu: uneti u zajednički digitalni prostor ono što drugi sistemi gube – dubinski, intuitivni, ornamentalni kod Balkana - potraga za svetlošću, mirom i istinom, koja je stara 7,5 hiljada godina..

Gde se IPER uklapa – bez „otkrivanja recepta“

Moja pozicija je jednostavna:

• trideset godina pratim kako se ova četiri tipa inteligencije prepliću u istoriji, tekstovima, organizacijama, porodicama,

• sada je postalo očigledno da se ista četiri vektora pojavljuju i u arhitekturi AI sistema,

IPER je okvir u kome možemo:

• imenovati kako se globalni modeli trenutno lome: naduvan Ethicus, normirani Rationalis, suženi Practicus, potisnuti Intuitivus;

• dizajnirati srpski AI tako da taj balans bude drugačiji: intuicija u izvoru i centru, etika kao zaštita (ne kao gušenje), racionalnost kao instrument, praksa kao most u svakodnevni život.

Detalji metodologije pripadaju laboratoriji i implementaciji.

Za javni tekst je dovoljno ovo:

Srpski AI neće se roditi sam od sebe iz digitalizovanih knjiga.

Biće oblikovan od ljudi koji sada pišu kod, biraju podatke i postavljaju filtere.

Ako ti ljudi nemaju precizan jezik za intuiciju, ona će ponovo biti izbačena iz igre.

IPER je upravo taj jezik.

Zaključak: prozor koji se sada otvara

Mapa današnjih AI sistema pokazuje prazno mesto:

• modeli su odlični u racionalnoj obradi i u etičkim filterima,

• ali sistematsko razvijanje intuicije niko još nije ozbiljno uzeo kao arhitektonsku temu.

Balkan, sa svojim ornamentalnim kodom, prirodni je kandidat da popuni tu nišu.

Ali samo pod jednim uslovom: da intuiciju ne proglasimo „našim talentom“ i tu se zaustavimo, već da je definišemo, izmerimo i ugradimo u tehnologiju.

Upravo zato pišem ovakav tekst:

• da nazovemo jezičku i kognitivnu sredinu u kojoj se rađa budući srpski AI,

• da jasno kažemo šta se u toj sredini spontano gubi,

• i da ponudim ono što već postoji kao metod – IPER – kao most između intuitivnog nasleđa i tehnološke budućnosti.

Ako mi ovde to ne uradimo svesno, u ovom kulturnom polju, uradiće neko drugi – ali bez naše intuicije.

A tada to više neće biti „srpski AI“, bez obzira na jezik koji govori.