SWOT analiza i metod četiri scenarija budućnosti: kako dva „zapadna“ alata mogu probuditi balkansku intuiciju

Poslednjih godina mladi u Srbiji stalno čuju iste reči: strategija, analiza, podaci, rizik, investitori, pitch. Paralelno s tim, država i mediji ponavljaju mantru o digitalnoj transformaciji, inovacijama, startap ekosistemu. U praksi, mnogi studenti, preduzetnici i freelanceri kod nas osećaju nešto drugo: da su „metode sa Zapada“ komplikovane, hladne i da traže nivo podataka i resursa koji običan čovek u Srbiji nema.

Međutim, neke od tih metoda su u svojoj suštini savršeno kompatibilne sa balkanskom, intuitivno-impulsivnom glavom – samo ih niko nije objasnio na taj način.

U ovom tekstu uzimam dva klasična poslovna alata:

• SWOT analizu (snage, slabosti, šanse, pretnje)

• metod četiri scenarija budućnosti

i pokazujem kako oni u standardnoj, „zapadnoj“ verziji izgledaju teško i suvo, a kako se mogu preokrenuti u vežbu intuicije za mlade ljude kod nas – od studenata do startap osnivača.

SWOT analiza (snage, slabosti, šanse, pretnje)

1. SWOT u udžbenicima: kvadranti, podaci i osećaj da „nismo dovoljno stručni“

Klasičan, zapadni opis SWOT analize kaže približno ovako:

„Identifikujte unutrašnje snage i slabosti organizacije, kao i spoljne šanse i pretnje. Prikupite relevantne podatke o tržištu, konkurentima, trendovima, regulatornom okruženju, i popunite matricu. SWOT služi kao polazna tačka za formulisanje strategije.“

Na papiru to izgleda jednostavno: četiri polja, malo brainstorminga. U stvarnosti, mladi preduzetnik u Srbiji obično doživi sledeće:

• „Nemam pojma koje su prave snage, šta ako nešto zaboravim?“

• „Kakve podatke da koristim, kad nemam pristup skupim istraživanjima?“

• „Šanse i pretnje… pa sve je pretnja, država, inflacija, konkurencija, ratovi…“

Drugim rečima: SWOT se pretvara u ispit, a ne u alat. Čim čuješ „treba da se zasniva na podacima“, intuitivni mozak se povlači: „Nisam ja za to, to je za ozbiljne analitičare“.

Ali ako pogledamo samu strukturu SWOT-a, vidimo nešto drugo:

• četiri polja = četiri ugla gledanja,

• svako polje traži iskrenu rečenicu,

• dovoljno je da u svakom kvadrantu stoje 3–4 dobra „kvanta“ – malih, preciznih uvida.

I tu počinje tvoja intuicija.

2. Kako SWOT postaje igra za intuiciju (primer za mladog preduzetnika)

Zamisli da si mlada psihološkinja u Novom Sadu, radiš online i uživo, voliš sistemske konstelacije, ali o poslovnoj strani znaš malo. Klasičan SWOT bi te verovatno uplašio. Hajde da ga uradimo intuivno, ali ipak odgovorno.

Korak 1: Prvo talas intuicije, posle podaci

Uzmeš papir, podeliš ga na 4 polja:

• S – Snage

• W – Slabosti

• O – Šanse (Opportunity)

• T – Pretnje (Threat)

Postaviš tajmer na 15 minuta i radiš bez guglanja, bez statistika. Samo ti, tvoja praksa i ono što osećaš da jeste istina.

Primera radi, može da ispadne ovako:

Snage (S)

• Ljudi mi veruju kada pričam, osećam da mogu da im prevedem komplikovane stvari na ljudski jezik.

• Imam iskustvo sa klijentima iz dijaspore (Srbi u Nemačkoj, Austriji).

• Razumem i psihologiju i balkanske porodične obrasce.

Slabosti (W)

• Nemam jasno definisane pakete usluga, stalno prilagođavam sve svima.

• Ne volim tabelice, finansije i planiranje prihoda.

• Plašim se „previše marketinga“, da ne ispadnem neetična.

Šanse (O)

• Sve više ljudi traži online podršku na srpskom, ali sa iskustvom života u inostranstvu.

• Tema mentalnog zdravlja više nije tabu, čak i u manjim mestima.

• Postoje grantovi i programi podrške za žensko preduzetništvo i wellbeing.

Pretnje (T)

• Poplava „instant“ koučeva i gurua na Instagramu razvodnjava poverenje u celu struku.

• Mogućnost da država pooštri regulativu za psihoterapiju i uvede dodatne papire.

• Ekonomske krize – prva usluga koju ljudi „seku“ su često psihološke sesije.

Ovo je već intuitivni audit. Nema statistika, ali ima iskrenosti i finog osećaja za kontekst. Svaka od ovih rečenica je mali kvant svetla u umu – jedinica smisla.

Korak 2: Tek onda proveravaš sa podacima (uz pomoć AI)

Sada, umesto da ubijaš intuiciju, radiš sledeće:

• uzmeš jedan po jedan kvant i pitaš AI alat (ili Google):

  • „Postoji li statistika o broju Srba u dijaspori po zemljama?“

  • „Kakvi su trendovi u mental health industriji posle 2020?“

  • „Koji su aktuelni grantovi za žensko preduzetništvo u Srbiji / regionu?“

Intuicija daje pravac, podaci daju proveru i težinu. Ne obrnuto.

3. Četiri scenarija budućnosti: logičan sledeći korak posle SWOT-a

Metod scenarija budućnosti često se opisuje komplikovano: analize trendova, matrice nesigurnosti, workshops, facilitatori. U svojoj srži, metod je zapravo genijalno jednostavan – i opet ima četiri polja.

Suština:

1. Iz SWOT-a (ili odvojene analize) izvadiš dve najvažnije napetosti za tvoj slučaj. Na primer, za našu psihološkinju to mogu biti:

   • Osa 1: potražnja za uslugama (visoka vs. niska)

   • Osa 2: regulativa (fleksibilna vs. stroga)

2. Te dve ose se ukrštaju i daju četiri scenarija sveta, recimo u roku od 3–5 godina:

	Regulativa fleksibilna	Regulativa stroga
Potražnja visoka	Scenarijo A	Scenarijo B
Potražnja niska	Scenarijo C	Scenarijo D

3. Za svaki kvadrant pišeš kratku priču: kako izgleda tvoj posao u tom svetu?

Na primer:

• A – Visoka potražnja, fleksibilna regulativa Online psihoterapija na srpskom cveta, lako se registruje delatnost, ljudi iz dijaspore te nalaze preko preporuka i par platformi. Ti razvijaš specijalizovane pakete za „balkansku porodicu u dijaspori“.

• B – Visoka potražnja, stroga regulativa Država uvodi obavezne licence i dodatnu papirologiju, ali ljudi i dalje očajno traže podršku. Ti moraš da uložiš u dodatne obuke i formalizuješ svoj status – ali dobijaš i veću reputaciju jer si „prošla filter“.

• C – Niska potražnja, fleksibilna regulativa Ekonomska kriza, ljudi režu troškove, psihoterapija im deluje kao luksuz. Ti tražiš načine da kombinuješ rad sa firmama (programi za zaposlene) i kraće online formate koji su finansijski dostupni.

• D – Niska potražnja, stroga regulativa Najteži scenario: malo klijenata, mnogo barijera. U ovom svetu možda spajaš psihologiju sa edukacijom, radionicama, pisanjem – ili se privremeno oslanjaš na drugi izvor prihoda.

Ovde već vidiš zašto je metod scenarija čista hrana za intuiciju: on te tera da zamisliš četiri ekstremno različita sveta, da prihvatiš polaritete i da vidiš da ni jedan nije „sve crno“ – u svakom postoji neka šansa i neka opasnost.

4. Zašto je logično raditi scenarije odmah posle SWOT-a

Ako pažljivo pogledaš, i SWOT i metod scenarija rade sa istom logikom:

• 4 polja

• polarnosti (unutrašnje/spoljašnje, pozitivno/negativno; visoko/nisko, strogo/fleksibilno)

• potreba da se istovremeno drži više slika u glavi.

Možemo to zamisliti ovako:

• Kvant u SWOT-u: jedna iskrena rečenica u nekom kvadrantu (npr. „bojim se da će regulativa postati stroža“).

• Kvant u scenariju: ista ta rečenica, ali razvučena u mini-priču „kako izgleda moj život ako se to stvarno desi“.

Kada redovno radiš ova dva alata zajedno, dešava se nešto vrlo važno za intuitivni intelekt:

• prestaješ da bežiš od „negativnih“ polja (slabosti i pretnje) – počinješ da ih koristiš kao materijal za scenarije;

• učiš da vidiš cikluse: nakon lošeg scenarija A često dolazi prilika iz B, nakon pretnje se pojavi nova šansa;

• uvodiš paralelni pogled na različite tipove publike (npr. kako se scenario B odražava na tvoje klijente u Srbiji i u dijaspori, na mlade vs. starije).

To je ta hiljadugodišnja balkanska mudrost – da ništa ne ide ravnom linijom, da se suprotnosti prepliću i dopunjuju – prevedena u dva sasvim konkreta, „zapadna“ alata.

5. Šta ova dva alata zapravo treniraju u tebi

Ako posmatramo kroz prizmu četiri funkcije svesti (intuicija, racionalnost, etika, praksa), SWOT + scenariji rade sledeće:

• Intuitivna funkcija (HI)– biraš ključne napetosti, osećaš gde je prava osa sukoba;– vidiš slike mogućih budućnosti, ne samo tabele.

• Racionalna funkcija (HR)– strukturiraš misli u kvadrante;– povezuješ kvantove sa podacima i trendovima.

• Etička funkcija (HE)– u scenarijima gledaš ko dobija, ko gubi, šta je fer a šta ne; – prepoznaješ da neke „šanse“ nisu etički prihvatljive.

• Praktična funkcija (HP)– iz svakog scenarija izvlačiš konkretne korake „šta bi trebalo da radim već ove nedelje“; – planiraš male eksperimente, a ne grandiozne projekte.

U prevedenom: ova dva alata ne služe samo da se popuni slajd za investitora. Oni služe da ti postaneš osoba koja:

• vidi širu sliku,

• ume da izdrži nesigurnost i polaritete,

• zna da priča sa investitorima, šefovima, partnerima jezikom koji oni razumeju – a da pri tom ne izda sopstvenu intuiciju.

6. Kako AI može da pomogne, a da ne uguši intuiciju

Tu je i treći akter: veštačka inteligencija.

Loš način korišćenja AI u SWOT/scenarijima:

• „GPT, uradi mi SWOT za moj biznis“

• „GPT, napiši mi četiri scenarija budućnosti“

Dobro, intuitivno zreo način:

1. Prvo ti – napraviš svoj SWOT i svoje četiri skice scenarija.

2. Onda AI – pitaš:

   • „Koje faktore sam možda propustila?“

   • „Kako bi ovo izgledalo iz ugla klijenta / investitora / države?“

   • „Daj mi primere sličnih slučajeva u svetu.“

AI tada postaje partner u proveri i proširivanju tvog uvida, a ne autor tvog mišljenja. Ti ostaješ nosilac intuicije; AI je alat za podatke i perspektivu.

7. Za kraj: poziv mladim Srbima da otmu metode iz ruku „velikih“ - SWOT analiza i metod četiri scenarija budućnosti

SWOT analiza i metod scenarija često se prodaju kao „ozbiljni alati za velike korporacije“.Istina je suprotna:

• oni su savršeno dizajnirani za mlade ljude koji žele da razmišljaju široko,

• za startapere koji nemaju gomilu podataka, ali imaju oštro oko i osećaj za ljude,

• za studente koji žele da razumeju kako se svet lomi na suprotnosti i opet nastavlja da se kreće.

Ako hoćeš, možeš krenuti potpuno samostalno:

• uzmi jedan svoj životni ili poslovni problem;

• uradi DIY SWOT (bez perfekcionizma, samo iskreno);

• iz SWOT-a izvuci dve napetosti i nacrtaj četiri scenarija.

Ako želiš, možeš doći i kod nas na razradu tvog konkretnog slučaja ovim metodama – uz pomoć intuitivne analize i AI alata.U svakom slučaju, važno je jedno:

Nemoj da prepuštaš ove metode samo Zapadu, konsultantima i velikim firmama. Oni su jednako tvoji – možda čak i više tvoji – jer upravo kroz njih možeš da dovedeš u red ono što balkanska intuicija već zna:da svet nikad nije samo [+] ili [–], već četiri kvadranta koji se stalno menjaju, dopunjuju i vraćaju u krug.

______

SWOT analiza i metod četiri scenarija