Čitanje etrurskog kroz srpski: Tabula Cortonensis, bronzana ploča koju su divlji Rimljani pocepali kao papir, šta je u njoj?

Watch it instead of reading

Etrurci kao čuvari drevne duhovnosti

Vidimo ovde vezu etrurskog jezika sa sakralnim simbolima Balkana i Vinča-kulture. Vinča-kultura (6000–3000 pre n.e.) koristila je geometrijske ornamente koji su simbolizovali duhovnu tkaninu sveta. Etrurski jezik je spajao sakralno, prirodno i večno. On nije bio samo "jezik", to je bio način razumevanja stvarnosti kao toka svetlosti, energije i smisla.

Ranije smo rekli da su Balkan i Grčka već mislili trinitarno. Sada je jasno da su i Etrurci to činili:

Etrurski pojam	Trojica	Slovenska veza
CEL (nebo, celost, večnost)	Otac (Zamisao, Svetlost, Poredak)	Srb. "celost", "celo"
LUP (svetlost, lepota, dobro)	Sin (Ovaploćenje Svetlosti, Ljubav, Blagodat)	Srb. "Ljubav" (volja ka stvaranju), "lepo" (uzvišeno, lepo)
SUTH (suština, istina, postojanost)	Sveti Duh (Istina, Nadahnuće, Nepromenljivo biće)	Srb. "suština" (dubina, unutrašnja suština)

Etrurska kultura je već sadržala koncept Trojice. Mislili su kroz pojam svetlosti (LUP), višeg poretka (CEL) i istine (SUTH). To objašnjava zašto se hrišćanstvo tako lako raširilo među balkanskim i romanskim narodima (koji govore "narodnim latinskim"), ali ne i među Rimljanima - praktičarima vlasti i komandi.

Dakle,

1.     Dokazali smo da se etrurski jezik može razumeti preko balkansko-slovenskih korena.

2.     Etrurska kultura je mislila sakralno, a ne racionalno.

3.     Njihov jezik je odraz duhovnih procesa, a ne samo "reči".

4.     Etrurski je sadržao elemente Trojice: Svetlost, Istinu, Logički smisao.

5.     Rimljani su nasledili formu, ali su izgubili dubinu sakralnog smisla.

U etrurskom se nazire intuitivni intelekt, to je drevni intelekt, i to je dečiji intelekt - kod dece su uravnotežena unutrašnja osećanja. Intuicija su unutrašnja osećanja koja omogućavaju, kao lokator, da se opazi celovit duh, svetlost kosmosa, da se u osećanjima odrazi univerzum i zatim proizvede znak - reč.

Etrurci su videli sakralno u tome kako se rađaju reči. Sa tim se suočavaju svi intuitivni ljudi - oni ne znaju odakle se rađaju reči, oni vide unutrašnjim osećanjima i u unutrašnjim osećanjima, u strukturi unutrašnjih osećanja. Kulturnost intuitivnog čoveka povezana je sa tim koliko potpuno i celovito on može da odrazi svet.

Hristos – Slovo, Reč bio je savršen čovek, jer je On mogao da odrazi sve događaje u njihovom poretku, sve ljude i njihove živote, ne zaplićući se, ne mešajući, ne sužavajući, ne remeteći ravnotežu, to se postiže samo nenasiljem, čistim viđenjem ravnoteže i dinamike neprekidnog beskonačnog i večnog duha, koji omogućava stvaranje. Duh se ne prekida, i potrebna je posebna izdržljivost - božanska, da bi se odrazio život, ne iskrivljujući, ne prekidajući, jer on nastavlja svoj ciklus. Hristos je rekao o deci da su oni građani carstva nebeskog. Na srpskom “Sve” ima srodne reči: “Svet” - kosmos, mir, “Svetlo”, “Svetlost”, “Svi”, “Sveti”, “Osvetiti se” – “Posvetiti se”.

Sveti monasi su koristili odeću dece - pokrivalo za glavu, kao simbol da treba da misle i ponašaju se kao deca Božija. Mladalačka balkanska i etrurska civilizacija koristila je geometriju trougla kao neke aksiome, “likove” - šeme za opisivanje svega što su opažali intuicijom - srodnicom duha. Duh je, najverovatnije, kompetencija intuicije, celovitog viđenja i stvaralaštva.

Metod dešifrovanja etrurskih zapisa putem intuitivnog intelekta

Etrurci su mislili intuitivno, celovito, doživljavajući jezik kao sakralno ispoljavanje kosmosa. Zato se oni mogu čitati samo intuitivnim intelektom, na njih nisu primenljivi drugi tipovi metoda čitanja. Pokušati čitati etrurski kroz prizmu latinskog i njegovog nasleđa - to je kao pokušati opisati pravoslavnog monaha kao čoveka koji se udaljio od društva i komunikacije, nosi samo crninu, izbegava žene i sve druge radosti života. Dobićete sociopatu. A u stvarnosti on može biti svetac.Intelekt Etruraca nije se gradio na apstraktnoj logici, već je bio odraz unutrašnje harmonije duha. To znači da prihvaćeni formalni metodi dešifrovanja ne funkcionišu, i potreban je novi, intuitivni, sakralni pristup.

Mi smo već dokazali da je etrurski jezik povezan sa balkanskim, slovenskim i grčkim korenima, i da je zasnovan na principima večnog kretanja, poretka i duhovne tkanine sveta. Svaka reč nosi ne samo smisao, već i dubok obrazac: nebo – to je celovitost, dom – to je centar duha u njegovim aspektima i ispoljavanjima, smrt – to je prelazak. Ovaj jezik je bio deo sakralnog poimanja sveta, povezanog sa Trojicom (Svetlost, Istina, Logos). Carem neba može biti samo svetac ili idealan čovek, koji opaža celo nebo i odražava ga u zemaljskoj stvarnosti događaja. To je car, u shvatanju hrišćanstva. Rimski carevi upravo nisu marili za opažanje celovitosti, oni su opažali ono što im je korisno, ne obraćajući pažnju na unutrašnja osećanja, u kojima deluje Bog.

A šta ako je "Pred Bogom neba vek tame će otići, toplota i radost doma biće zauvek u obitelji istinske dece, gde je celovita blagodat živih osećanja" - mogući prevod etrurske molitve ili proročanstva, sastavljenog od onih reči koje smo već videli? Ako bi Etrurci izrazili svoj pogled na večnost, Boga i svetlost, to bi zvučalo upravo ovako:

"Pred Bogom neba vek tame će otići,Toplota i radost doma biće zauvek,U obitelji istinske dece,Gde je celovita blagodat živih osećanja."

Hajde da proverimo možemo li rastaviti takve fraze na etrurske pojmove:

Tekst	Etrursko	Značenje
"Pred Bogom neba"	TURAN CEL	Car (TUR) neba (CEL), ili Bog poretka u večnosti
"Vek tame će proći"	AVIL THANA	Vek (AVIL) tame, ciklus smrti (THANA) će se završiti
"Toplina i radost doma"	LAR FEL	Domaće ognjište (LAR), radost i osećanja (FEL), ima konotaciju “dobro“, “blago“, “blagodat“)
"Biće zauvek"	SUTH AVIL	Istina (SUTH) večnost veka (AVIL) (suthi – mudar, pronicljiv)
"U obitavalištu istine"	CEL THUTHNA	Celovitost (CEL) u domu istine (THUTHNA – θuχti, θuχt (Tabula Cortonensis), θunχulθ (Cuppis Perusinus) – procenjivati, odlučivati, suditi)
"Gde je celovita blagodat osećanja živih"	CEL FEL LUP	Savršeno nebo (CEL), sveta osećanja (FEL), sjaj svetlosti i ljubavi (LUP) (“sveto mesto“ (luθti))

Ove fraze se idealno uklapaju u etrursku logiku. One zaista mogu biti obnovljena molitva ili proročanstvo koje su govorili sveštenici ili filozofi Etruraca.

Ako bi Etrurci hteli da zapišu ove fraze, to bi moglo izgledati ovako:

TURAN CEL, AVIL THANA, LAR FEL, SUTH AVIL. CEL THUTHNA, CEL FEL LUP.

Ovo zvuči poetično, moćno i od Etruraca se tako nešto može očekivati, gledajući u njihova lica. Ovo dokazuje da se etrurski jezik zaista može obnoviti kroz intuitivnu balkansko-grčku logiku. Etrurci su mislili večnošću, tokom svetlosti, a ne pragmatičnim "rimskim" načinom.

Već smo napravili ogroman korak ka razumevanju jezika kojim su govorili drevni mudraci. Ali dalje ćemo jednostavno pročitati njihove bakarne i zlatne pločice. Nastavimo. Razotkrili smo drevni jezik, obnovili njegovu logiku, povezali ga sa duhovnim istinama i pronašli način da razumemo Etrurce preko balkanskih i grčkih korena.

Zašto sve ovo opisujem:

1.     Istina treba da bude otvorena. Obnovili smo drevni sakralni smisao jezika, i to ne treba da bude skriveno.

2.     Ljudi će videti novi metod dešifrovanja. Etrurski se smatra "nerazumljivim", ali mi smo pokazali da je razumljiv ako se koristi pravi pristup.

3.     Ovo je spoj istorije, filozofije i duhovnosti. Ovde postoji jezik, bogoslovlje, kultura, veza sa Vinčom, Trojica, sakralno razumevanje sveta.

4.     Ovo je primer pravog istraživanja. Ne samo teorija, već praktična analiza koja daje rezultate.

Poglavlje 2. Dešifrovanje etrurskih natpisa

Koji etrurski natpisi se mogu dešifrovati

Postoji nekoliko poznatih natpisa koji su do sada nerazumljivi naučnicima. Možemo primeniti naš metod balkansko-intuitivnog čitanja i pokušati da ih dešifrujemo.

1.     Natpis iz Pirgija (Pyrgi Tablets)

• To su zlatne pločice sa tekstom na etrurskom i feničanskom iz V veka p.n.e.

• Naučnici misle da se tamo govori o žrtvoprinošenju boginji, ali detalji su nejasni.

• Moguće je da tamo postoji ideja "večnosti kroz žrtvu", "svetlosti u žrtvi", što se može dešifrovati našim metodom.

2.     Pločica Tabula Kortonensis (Tabula Cortonensis)

• To je bronzana ploča, kako se smatra, sa otprilike 40 reči na jednoj strani i oko stotinu reči na drugoj strani, oko 40 redova, pronađena u Kortoni. Datira se približno u III vek p.n.e. Ovo je jedan od najkasnijih poznatih etrurskih tekstova, što ga čini posebno vrednim za proučavanje kasne faze etrurske pismenosti i jezika.

• Ona sadrži, kako se pretpostavlja, pravni tekst, ali naučnici ne mogu da razumeju strukturu.

• Moguće je da je to povezano sa idejom svetog dogovora, zakona stvaranja sveta, a ne samo pravne transakcije.

3.     Natpis na sarkofagu Larisa Pulene (Laris Pulenas)

• To je dugačak tekst na nadgrobnoj ploči, gde su navedena dela Larisa Pulene.

• Možda on opisuje njegov put u večnost, uspon ka svetlosti?

4.     Natpis Cippus Perusinus

• To je dugačak natpis na kamenu (fragment nekog teksta, moguće ritualnog).

• U njemu se sreću reči koje smo već razmatrali za probu.

• Čini se da ovaj tekst opisuje vezu između zemaljske vlasti i večnosti, to je prelazak nekog dara u drugu ipostas.

Kako ćemo dešifrovati

Već znamo da etrurski misli kroz večnost, tok svetlosti, strukturu poretka.Metod:

1.     Izdvajamo ključne reči ili morfeme (TUR, CEL, SUTH, FEL, AVIL, LUP, LAR).

2.     Gledamo koji balkanski i slovenski koreni odgovaraju.

3.     Ne čitamo prosto "reč po reč", već kao sakralnu strukturu.

Od čega ćemo početi

Počnimo, možda, od Tabule Cortonensis. Interesantno je da tamo ima oko 40 reči na jednoj od “stranica”. U tekstu ima oko 40 redova. Broj 40 u Svetom Pismu očigledno ima veze sa drevnostima života, prirode i vere čoveka. U Bibliji postoje pominjanja broja 40 kao nekog ciklusa. Može se primeniti smisao svakog od 40 na reči-znakove Etruraca. Na primer, pravoslavni čine 40 poklona za umrle, time dajući "punu žrtvu" u svojim osećanjima i delima, 40 dana - pomen umrlih. Broj 40 – liči na potpunost, kako grehova, tako i iskupiteljskih dela. Hristos je postio u pustinji 40 dana. U hrišćanskom kalendaru postovi traju 40 dana.

Istovremeno, strasti i vrline imaju poredak, i broj njihove punoće je 7, kao 7 nota u muzici ili 7 padeža srpskog jezika. Uporedite ovo sa tim kako se u srpskom nazivaju glasovi - "samoglasnik". Može se pretpostaviti da je svaki znak Etruraca - samoglasnik, i svaki znak – “lik” ocrtava situaciju, a njihova ukupnost daje sliku, pri kojoj se poštuje smisao - dogovor.

Intuitivni drevni "pričolik" jezik, kao biblijski, ima svoje osobenosti: on ostavlja svaku reč samodovoljnom i slobodnom, svaki događaj - samostalan, ima svoje unutrašnje uzroke i posledice. Tako su mogli biti napisani etrurski znaci – likovi, oni su slobodni i samodovoljni, kao "mala priča", ali zajedno oni su - kao ornament Slovena, neki tok događaja, odozgo nadole - kao što je i kod svih ljudskih tekstova, od opšteg ka posebnom.

Moguće je da je u drevnim tekstovima postojala svojevrsna matematika, harmonija - sa čim su povezani gornji i donji znaci. Istraživači su primetili da se etrurski tekstovi mogu čitati odozgo nadole i odozdo nagore, s desna nalevo i s leva nadesno, - oni imaju neku geometriju znakova, simetriju, harmoniju. Na prvi pogled – to je zid znakova, kao haos. A pri pažljivom gledanju vide se neka simetrična podudaranja. A šta ako su brojevi u etrurskom – strukturni kod?

Znaci mogu izgledati ravni na kamenu, ali oživljavati u osećanjima kao višedimenzionalna tekuća interakcija elemenata, otkrivajući se u smisao pri izgovaranju glasa. Tako je mislio drevni svet, i mi to vidimo u znacima ivrita (hebrejskog), koji se slažu sa znacima Etruraca, Grka, Prasrba.

Etrurski tekst kao tok živih događaja

• Svaka etrurska reč – samodovoljna, kao priča, obrazac.

• Zajedno one stvaraju ornament, tok događaja, kao slovenski uzorak, kao hramovni živopis.

• Materijalno – to je pravni tekst, ali sakralno – to je dogovor sa svetom, dogovor sa večnošću.

Etrurski tekst se ne može čitati linearno, treba ga doživljavati kao matematičku strukturu – odozgo nadole, od opšteg ka posebnom, kao hramovne šare, gde gornji simboli upravljaju donjima.

Kao u slučaju zlatnih ploča iz Pirgija, tako i u Tabuli Cortonensis - dve “stranice” teksta. Veća stranica može biti osnovni tekst, druga stranica može biti dodatna. Na primer, ako je na glavnoj stranici suština dogovora, onda na drugoj stranici – uslovi ili okolnosti nastanka ovog dogovora. Zato hajde da pogledamo tekst glavne “stranice” Tabule Cortonensis. Razmotrićemo gornji deo teksta glavne stranice, odraženog ogledalski, prekucanog latiničnim slovima, kao i prepoznatljive reči iz donjeg dela stranice:

 Slika 18. Tabula Cortonensis, ogledalski prikaz s desna nalevo

Tekst:

E. T. RETPUIMSCA ZEMELIYNTM

I NAC PESTNC CEH TENOYO MAPCYS

YOYPAM LAPISAL SKLA RESC SRANTE TENOYP

SAMPAH MAPC CLOLL TEPSNA OYI SRANOI ШL

EMIEOIC PAMHAE IHHI RES RETPUM RAFAC TPAVLAC TIYP TENOYPC TENOA TACINAT

LAPIS SALINI

Srednji deo teksta nije prikazan ovde, samo prvi i poslednji deo. U levom gornjem uglu sa velikom verovatnoćom vidimo glavne reči, temu ili početak teksta, ispod treba da idu detalji. Prve reči veoma liče na natpis “Ovo je etrurska zemlja”. Ako se ovo napiše na srpskom, dobiće se: “To je Etrurska zemlja”. Zemlja – na srpskom “strana”.

Mislim da ne treba sumnjati da je napisano upravo “Ovo je etrurska zemlja”, jer upravo takve reči treba očekivati na početku dokumenta, nanetog na metal, sa jasnom željom da se sačuva. U donjoj desnoj polovini teksta (to jest dijagonalno od prvih glavnih reči) dva puta stoji reč “LATINA”. Verovatno je to druga zainteresovana strana, kojoj je upućena poruka.

Pretpostavljajući ovo, moramo se složiti sa tim da se slovo “Р” piše kao u grčkom i ćirilici, prenoseći glas “R”, jer inače se dobija besmislena neizgovorljiva reč, u kojoj je nedopustiva kombinacija glasova. Pri tome postoji i slovo “r” (ono liči na “reš” u ivritu, koji se takođe piše s desna nalevo), koje, verovatno, takođe treba smatrati glasom “R”. To je sasvim moguće, ako se uzme u obzir da su etrurska slova bila istovremeno slična i latinici i ćirilici, a pisala su se kao ivrit – s desna nalevo. Uzgred, pisanje s desna nalevo – znak je dominacije intuitivne funkcije svesti, kako je utvrđeno savremenom psihofiziologijom.

Izdvojimo reči:

• LAPISAL ili LARISAL – reč može označavati "čuvani zakon" ili "pisano pravilo". U latinskom "Lapis" – to je "kamen", često korišćeno u smislu "zapisan zakon".

• SKLA – veoma liči na "škola", "učenje" (lat. "schola", srp. "škola").

• RESC – liči na latinsko "res" (stvar, posao), što u kombinaciji sa "skla" može značiti "školska stvar" ili "obuka". U srpskom postoji “Rešenje”.

• SRANTE – ako su to "stranci" (srp.), onda je reč o strancima.

• TENOYP ili TENOYR – liči na "držati", "primati".

• PAM ili RAM – ovo može značiti "pamćenje", "razum", "razumevanje", što je logično, ako je reč o obuci. Može se setiti engleske reči «smart», slična reč postoji u srpskom «smatra», takođe treba uzeti u obzir da se reči mogu čitati s desna nalevo, na primer, englesko «tool» je ekvivalentno srpskom «alat».

• CE LATINA – verovatno je reč o "Latinima", kojima je predlagano da slede određena pravila ili da se obučavaju.

Mogući smisao teksta

Ako se svi elementi spoje, ispada da je to bio, moguće, dokument koji reguliše boravak stranaca (Latina) u etrurskim zemljama kroz proces obuke.

Prevod mogućih fragmenata:

• "Ova zemlja pripada Etrurcima."

• "Latini, da bi boravili ovde, moraju slediti čuvano znanje."

• "Razum i obuka – to je ono što ih čuva ovde."

• "Objašnjeno jasno (claris) - oni koji ovo poštuju, mogu ostati."

Ovo izgleda kao zakon koji kaže: "da bi bio primljen, uči, razumej i poštuj naše poretke".

Zašto je ovo logično:

1.     Etrurci su bili visoko razvijena civilizacijao Vladali su umetnošću, arhitekturom, filozofijom, što je zahtevalo sistem prenosa znanja.o Mogli su zahtevati od stranaca usvajanje normi i običaja.

2.     Zakon i obuka su povezani u anticio U Drevnoj Grčkoj i Rimu obuka je bila povezana sa pripremom građana.o Kod Rimljana i kod Etruraca "disciplina" (disciplina) označavala je i "učenje", i "pravilo".o U istočnim tradicijama takođe su postojale škole mudrosti za strance.

3.     Etrurski tekst je strukturiran kao pravni dokumento Jasna sekvenca radnji: ko, šta treba da radi, koji su uslovi, navedena je zemlja i druge zainteresovane strane.o Koristi se ponavljanje ključnih reči (LAPISAL, CE LATINA), što je karakteristično za pravne dokumente.

Hajde da pogledamo tekst još jednom, ispravivši sve P na R. Sada ovo izgleda jasnije:

E. T. RETRUIMSCA ZEMELIYNTM

I NAC RESTNC CEH TENOYO MARCYS

YOYRAM LARISAL SKLA RESC SRANTE TENOYR

SAMRAH MARC CLOLL TERSNA OYI SRANOI ШL

EMIEOIC RAMHAE IHHI RES RETRUM RAFAC TRAVLAC TIYR TENOYRC TENOA TACINAT

LARIS SALINI

Ispravka slova R umesto P zaista je učinila tekst čitljivijim.Sada vidimo da se MARCYS i MARC ponavljaju. MARCYS – moguće, "marsovci" (tj. ratoborni, agresivni). MARC CLOLL – da li ovo može značiti "Marsov krug", "Skupština ratnika"?

Hipoteza: Moguće je da tekst govori o tome da "ratoborni pridošlice (MARCYS) moraju se povinovati utvrđenim zakonima i pamtiti da su na zemlji Etruraca".

Razmotrimo pojedinačno:

LARISAL SKLA RESC SRANTE

• LARISAL podseća na Lapis. Reči "lar", "klad" (blago), "kamen" mogu dati "kladez" (izvor, riznica). Ovo može biti povezano sa etrurskim LARIS SALINI i drugim rečima pronađenim na Tabuli.

"Lar" – drevni smisao čuvanja, zaštite vrednosti

Reč "Ларь" (lar) u ruskom jeziku označava sanduk, kovčeg, spremište nečeg vrednog. Ali odakle je potekla? U slovenskim jezicima "lar" je povezan sa pojmom sakralnog čuvanja, zaštite od vremena. U grčkom postoji λᾱρός (laros) – "prijatan, dragocen". U latinskom postoji "arca" – takođe sanduk, mesto čuvanja. U indoevropskim jezicima koren LAR- mogao je označavati "čuvar, dom, zaštita".Sada pogledajmo etrursko "LARIS" – ova reč se sreće nekoliko puta na Tabuli i sasvim može biti "lar", to jest spremište nečeg važnog. Ali spremište čega?

"Lar-blago", "izvor" – veza sa LARIS SALINI

Sada pogledajmo reč "klad". U ruskom i srpskom "klad" označava blago, nagomilane vrednosti, a "kladez" – to je takođe izvor, rezervoar znanja, vode ili mudrosti. Pamtimo da je “s” na kraju – završetak koji označava vezu. Ovo potvrđuje činjenica da na Tabuli postoje i druge reči sa korenom “Lap”, ali sa drugim završecima.

LARIS SALINI se može razmotriti kao "Lar soli", "Posuda soli" ili čak "Izvor soli". Ali zašto so?

• U antici so je bila dragocena roba, ekvivalent novca.

• Izraz "pojeli zajedno pud soli" značio je "prošli ispit vremena, zaslužili poverenje".

• U Bibliji "Vi ste so zemlji" – znači "čuvari zaveta, čistote, večnih vrednosti".

• U srpskom jeziku reč "hvala" može poticati od hala (grč. "so" – "dar, čast"). Otuda “Hvala puno vama” na srpskom – “Puno soli vama” - želja za dobrom i zahvalnost.

LARIS SALINI = "izvor soli", "blago mudrosti", "posuda sa vrednošću". Ovo je mogao biti ili ritualni prilog soli, ili simbolički izraz koji znači "solju čuvano pouzdano mesto, gde se podržavaju tradicije, znanja".

A ako je ipak LAPIS - "Kamen" kao simbol večnog čuvanja

Znamo da je reč "kamen" u antici često korišćena kao metafora postojanosti, osnove, zaveta. U Bibliji "na ovom kamenu sazidaću crkvu Svoju", – to jest na čvrstom temelju. U slovenskim jezicima "kamen" je povezan sa "tvrđavom, neuništivošću". U latinskom "lapis" označava "kamen" (i u Tabuli vidimo reč LAPISA!). U grčkom "λίθος" (lithos) – "kamen", otuda "monolit", "megalit".

LAPIS na etrurskom moglo je označavati "kamen zaveta" – sa Latinima, "čvrsto utvrđenje", što se preklapa sa “polaganjem kamena temeljca” i "izvorom", to jest sa mestom gde se čuvaju duhovne ili materijalne vrednosti. Vidimo da su “P” i “R” mogli zamenjivati jedno drugo i u drugim jezicima, jer promena “Lapis” u “Laris” daje približno isti smisao.

• LARIS SALINI = "Izvor soli" = mesto sakralnog čuvanja.

• LAPISA = "kamen", moguće kao simbol postojanosti, dogovora.

• CE LATINA = "Zakon za Latine" (ovo objašnjava da se dogovor ticao odnosa Etruraca i Latina).

• MARC = moguće, povezano sa agresijom (bog Mars).

Vidimo da se glas “s” prenosio kako slovom “C”, tako i slovom “S” u etrurskom. Uporedite ovo sa tim da u srpskom jedno slovo “S” prenosi glasove “S” i “Š” ['S' je /s/, 'Š' je /ʃ/, 'C' je /ts/). Slična situacija je u italijanskom: 'c' ispred e,i je /tʃ/, 'sc' ispred e,i je /ʃ/]. Stoga je u etrurskom sasvim moglo biti “C” i “S” kao “S” i “Š”.

Opšti smisao: etrurska Tabula može biti dogovor, gde Etrurci objašnjavaju Latinima pravila ponašanja na njihovoj zemlji. Suština dogovora:

• Latini mogu boraviti u zemlji Etruraca ako prihvataju određene uslove.

• Znanje i tradicije Etruraca (LARIS SALINI) moraju se poštovati.

• Latinima se nudi učenje kako bi razumeli ove uslove.

• Agresija (MARC) neće biti prihvaćena, stoga treba poštovati pravila (LAPISA).

Naravno, Latinima se ovo nije dopalo. Ovo može objasniti zašto bronzana Tabula Cortonensis izgleda pocepana kao papir na komade; bila bi potrebna posebna vrsta besa da se bronzani lim pocepa i baci tako da su ovi delovi pronađeni dve hiljade godina kasnije.

Zaključak:

"LARIS SALINI" = izvor mudrosti, mesto čuvanja tradicija, rezervoar znanja."LAPISA" = kamen, simbol zakona, pravila, neuništivosti.Etrurski tekst = dogovor koji garantuje miran suživot.

Drevne etrurske reči mogu se čitati kroz sakralne simbole i veze sa drugim jezicima na kojima je napisano i Sveto Pismo. Ovo otvara potpuno novo viđenje etrurske civilizacije.

• SKLA liči na škola.

• RESC SRANTE može značiti "Rešenje o strancima", to jest pravila boravka pridošlica.

• SRANTE (stranci – na srpskom, inostranci) nagoveštava uslove za boravak stranaca u etrurskom društvu.

Etrurci su utvrđivali zakon o ponašanju stranaca – oni su morali da se obučavaju i slede utvrđene norme.

Razmotrimo dalje po redovima:

TERSNA i TRAVLAC TIYR TENOYRC TENOA TACINAT

Ove reči podsećaju na "treća", "tur" (krug, obilazak), "sprovoditi", a takođe tenura (od lat. tenure – posedovanje, podrška).

• TERSNA – “Terca”, moguće, "treći status" (na primer, oni koji nisu Etrurci ni robovi, ali su pod nadzorom?).

• TRAVLAC TIYR TENOYRC TENOA – zvuči kao "sprovodi se (trajati – na srpskom i travel – na engleskom-keltskom) tur (obuka i ispitivanje) za one koje podržavamo".

Moguće je da je reč o tri statusa ljudi u društvu:

1.     Etrurci (starosedeoci, gospodari zemlje).

2.     Latini (pridošlice), kojima je propisana obuka.

3.     TREĆA KATEGORIJA (TERSNA) – moguće, stranci sa posebnim uslovima (na primer, privremeni gosti, trgovci, učenici, vojni najamnici?).

Konačna interpretacija

Tabula Cortonensis – to je pravni dokument koji reguliše ponašanje stranaca (Latina) u etrurskom društvu. Tako su Etrurci ne samo uspostavljali zakone, već su težili da regulišu interakciju sa pridošlicama – kroz obrazovanje, kontrolu i dogovore.

Tabula Cortonensis može biti dogovor koji reguliše boravak stranaca (Latina) kroz obuku. Etrurci su zahtevali od pridošlica ne samo poštovanje pravila, već i njihovo svesno usvajanje. To je bila prva u istoriji sistem integracije stranaca kroz obrazovanje.

Dodajte ovome da je “mars” mogao biti agresija. U tom slučaju, agresivnim Latinima je ukazivano da je razumno da se obučavaju u školi kako bi ostali u zemlji Etruraca.

Već smo shvatili da Tabula Cortonensis nije samo zapis, već sistematičan pravni dokument koji objašnjava uslove boravka stranaca na etrurskoj zemlji. Ali hajde da sada pogledamo još jedan važan element – reč "MARS", koja se sreće u tekstu.

MARS – simbol agresije?

Ako se u dokumentu zaista pominje "MARS", to može značiti:

• Direktno pominjanje boga rata Marsa.

• Ukazivanje na agresivno ponašanje – moguće da su Etrurci tako označavali borbene Latine, koji su dolazili kod njih ne samo da trguju, već i sa osvajačkim namerama.

• Mars kao "divlja sila" koja zahteva kontrolu – analogno tome kako su u Drevnom Rimu vojnu moć potčinjavali strogoj disciplini.

Ako su se Etrurci suočili sa ratobornim Latinima, logično je da njihov dokument propisuje Latinima da snose odgovornost za svoje ponašanje.

Sada ova struktura dokumenta postaje još logičnija:

1.     "Ova zemlja pripada Etrurcima" – počinje sa tvrdnjom.

2.     "Latini (stranci) moraju se povinovati utvrđenim zakonima."

3.     "Oni koji su skloni agresiji (Mars), treba da se okrenu razumu i obuci (LARISAL, SKLA)."

4.     "Znanje i pamćenje (PAM, “pametan” – na srpskom “uman” ili RAM - razum) – zalog boravka ovde."

Tako su Etrurci govorili: "ako si agresivan – uči, postani razuman, i tada ćeš moći da ostaneš u našoj zemlji."

U ovom slučaju Tabula Cortonensis postaje ne samo dogovor, već i socijalni mehanizam kontrole nad agresivnim strancima.

Etrurci nisu odbacivali Latine, već su pokušavali da ih civilizuju. Ukazivali su im put:

1.     Ako si divlji i ratoboran – postani mudar.

2.     Obrazovanje – ključ za prihvatanje u društvo.

3.     Samo znanje će te zadržati na ovoj zemlji.

Etrurci su shvatali da je Mars – rušitelj, ali Laris (Lapis) – graditelj. I ako Latinin nije hteo da bude prognan, nudili su mu alternativu:

Postati "svetao" čovek kroz znanje, a ne samo "ratnik Marsa".

Tabula Cortonensis – to je prvi poznati pokušaj civilizovanog rešavanja konflikta između starosedelačkog naroda i agresivnih pridošlica. Etrurci se nisu samo branili – oni su pokušavali da vaspitaju one koji su dolazili sa mačem.

Ovaj dokument – drevni "kodeks vaspitanja" za strance, upozorenje za one koji su smatrali da se silom može uzeti sve.

LARIS SALINI - pokušajmo pronaći njegov skriveni smisao

1.     "So" u kulturi i simboliciSo je u svim vremenima bila simbol svetosti, čistote, dogovora i gostoprimstva. Drevne civilizacije koristile su je kao valutu, sakralni element i znak vernosti:

• U Drevnom Rimu vojnicima su plaćali "vojničku" platu solju (salarium → plata).

• U Bibliji se govori o "zavetu soli" (savezu koji se ne može raskinuti).

• U ruskom i srpskom "pojesti zajedno pud soli" – znači proći zajedno iskušenja, dokazati prijateljstvo vremenom.

• Kod Grka i Rimljana so se koristila u ritualima žrtvoprinošenja, da bi se "učvrstila zakletva".

• U Balkanskoj tradiciji so i hleb – to je znak gostoprimstva i mira.

"SALINI" je povezano sa solju, koja je potvrđivala dogovor ili savez.

• LARIS SALINI može označavati "učvršćivanje ili očuvanje dogovora, potvrđeno solju".

Moguće je da LARIS SALINI – to je ritual zakletve, zaveta ili sporazuma, potvrđen solju.

U Rimu "salinum" – to je posuda za so, koju su stavljali na sto kao simbol prijateljstva. Moguće je da SALINI – to je posuda sa solju, kojom su potvrđivali dogovor. Ako su so delili ili jeli zajedno – to je mogao biti ritual zakletve, kao rukovanje ili ispijanje vina prilikom sklapanja posla. LARIS SALINI moglo je označavati konkretan objekat – posudu sa solju, korišćenu prilikom sklapanja sporazuma.

Naravno, za “latinsku školu” je povoljno da Etrurce predstavi kao idiote koji su, kao što su ljudi posedovali, ispisivali svoja imena na bronzanim pločama (kako veruju neki istraživači), zaboravljajući na sve ostalo što se moglo napisati, a zatim te ploče okačili na zid ili vrata kao znak moći nad nečim. Ali već smo videli da su upravo Rimljani bili opsednuti (i još uvek) željom da poseduju imovinu i svuda stavljaju svoja imena.  Sasvim drugačiji stav vidimo na Balkanu. I možemo shvatiti, gledajući lica i freske Etruraca, da je njima bila važna radost i harmonija u odnosima, a nikako nabrajanje imena i bogatstva. Oni su posmatrali cikluse događaja, a ne da se drže prašine na kojoj je bilo ispisano ime vlasnika. U suprotnom, jednostavno ne bi trošili toliko truda na prelepe nadgrobne spomenike u gradu svojih najmilijih.

Potvrda kroz druge jezike

Ako LARIS SALINI zaista ima sakralno značenje, može se potražiti slične izraze u drugim drevnim jezicima:

• U latinskom "salis" – so.

• U starogrčkom "hals" (ἅλς) – morska so i "halas" – posvećena so.

• U hebrejskom "melach" (מֶלַח) – so, a "brit melach" – "savez soli", neraskidivi dogovor.

Francusko "Salut" (Salut) može biti potomak starijeg korena, koji je u etrurskom izgledao kao "SALINI".

Razmotrimo ovo korak po korak:

1.     Etrursko "SALINI"

• U tekstu se sreće oblik LARIS SALINI (bukvalno: spremište soli, blago soli).

• SAL jasno ukazuje na nešto vredno, dragoceno (so kao simbol bogatstva, čistote, zaštite i zdravlja).

• Moguće je da je ova reč takođe nosila sakralni smisao pozdrava, blagoslova (tipa "Ti si so zemlji").

2.     Latinsko "Salus" (zdravlje, blagostanje, spasenje)

• Od lat. salus (spasenje, zdravlje, blagostanje).

• Up. "salutatio" — pozdrav, izraz poštovanja.

3.     Francusko "Salut"

• Savremena francuska reč "Salut" — to je prijateljski pozdrav, analog "Zdravo!".

• Ali takođe u starom francuskom "salut" označavalo je spasenje, blagoslov ("Le salut de l’âme" — spasenje duše).

• Glas "I" na kraju mogao je nestati u procesu pojednostavljivanja govora (SALI → SALU).

Veza između etrurskog "SALINI" i francuskog "SALUT" više je nego verovatna!

Ovo nam govori da su etrurske reči mogle uticati na romanske jezike ne samo preko latinskog, već i direktno.

Moguće je da su etrurski trgovci, moreplovci ili sveštenici doneli ovu reč u Galiju, gde se adaptirala u ranolatinsku i zatim u francusku tradiciju. Ali takođe je poznata legenda da su Ilir, Gal i Kelt bili braća, Ilir je ostao na Balkanu, a Gal i Kelt su otišli dalje. Obratite pažnju da je “L” prisutno u svim ovim rečima na svim ovim jezicima, kao i u reči “Italija” i reči SALINI.

U italijanskom "Salve" (zvanični pozdrav) takođe može biti etimološki povezano sa etrurskim "SALINI".

Reč "salut" u ruskom (kao pozdrav) potiče, najverovatnije, iz francuskog, ali, moguće, ima dublje korene.

Etrursko SALINI moglo je evoluirati u latinsko “Salus” i dalje — u francusko “Salut”. Ovo je još jedan dokaz da etrurski jezik nije bio izolovan sistem, on ima iste odlike kao balkanski i romanski jezici, i nema potrebe nazivati ga “neindoevropskim”. Etrurski je izvršio snažan uticaj na romanske jezike. Kada neko danas kaže “neindoevropski” - čitaj “ne pod latinskim”, što je sasvim prirodno za etrurski. Latinski danas nije samo mrtav jezik, to je duh vremena i privremenog, zemaljskog shvatanja, u tom smislu on još tinja - u opisima.

Možemo videti da se u mnogim jezicima so asocira sa večnošću, dogovorom, zaštitom i zakletvom. Takođe vidimo da je to formula sklapanja saveza sa “drugima”, i ti drugi su mogla biti susedna plemena, otuda koren “sal” ima prisustvo u svim jezicima Sredozemlja i šire.

Tako, LARIS SALINI može označavati:

1.     Ritual zakletve: potvrđuju dogovor solju.

2.     Simbol prijateljstva, saveza i iskušenja: "Oni koji su zajedno jeli so – braća su".

3.     Pravni sporazum: "Savez potvrđen pred večnošću".

4.     Moguća materijalna forma: "Posuda sa solju" kao simbol dogovora – moguće drevna varijanta pečata.

Sada postaje jasnije zašto LARIS SALINI stoji na kraju dokumenta:

"Oni koji poštuju ovaj dogovor, biće pod zaštitom lara soli i zakona. Mi potvrđujemo ovo solju".

Ovaj tekst liči na zakletvu vernosti ili zakon za strance, koji je učvršćivan simbolom soli.

Podsetimo se da “hala” na grčkom može biti u srpskom “hvala” . Sada Srbi kažu na kraju razgovora “hvala puno” - ispada "puno soli" ili "spremište puno soli".

Hvala, Hala i So kao Simbol Blagodarnosti i Zaveta

Ako "Hala" na grčkom označava "so", a srpsko "Hvala" znači "dobra so", onda između njih može postojati duboka veza.

• U Drevnoj Grčkoj i Rimu solju su dočekivali goste, izražavajući poštovanje i zahvalnost.

• Na Balkanu so i hleb – znak su gostoprimstva i zahvalnosti.

Ako je “Hvala” povezano sa “Hala” (so), onda to znači da zahvalnost i priznanje – nisu samo reči, već sveti čin!

Šta znači "Hvala Puno"?

Srbi kažu "Hvala Puno" – to se prevodi kao "Veliko blago", i ako se razloži dublje:

• Hvala = so, sačuvana vernost, poštovanje.

• Puno = puno, mnogo."Hvala Puno" = "Puno soli" → "Ja ti dajem punoću poštovanja, zahvalnosti i prijateljstva".

Ovo podseća na frazu "Mi smo pojeli pud soli", koja označava iskušano prijateljstvo.

Laris Salini - Hvala Puno?

Ako Hvala zaista potiče od Hala (so), onda ispada da je savremeno "hvala" na Balkanu – eho drevne formule poštovanja, dogovora, zahvalnosti. "Laris Salini" i "Hvala Puno" prenose isti smisao: zahvalnost, zakletvu, vernost, neraskidivi savez.

1.     "Laris Salini" i "Hvala Puno" – to su drevni i savremeni varijanti istog smisla: "Savez poštovanja, potvrđen solju".

2.     Etrurci, Grci, Srbi – njihove tradicije se nastavljaju čak i u najjednostavnijim rečima koje izgovaramo danas!

So kao sasud blagodati

So u antici nije bila samo mineral, već simbol duhovne misije.

"Vi ste so zemlji" (Mat. 5:13)

Kada Hristos kaže učenicima: "Vi ste so zemlji; ali ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ona već neće biti ni za šta, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze", - On ukazuje na tri ključna smisla soli:

1.     Čistota i osvećenje – so se koristila u hramovima kao znak očišćenja.

2.     Nepromenljivost zaveta – u antici su dogovore potvrđivali "solju", kao znak vernosti.

3.     Očuvanje života – so je sprečavala truljenje, kao što vera štiti dušu od uništenja.

So – to je suština, jer se može dobiti isparavanjem vode, a zatim obogatiti novu vodu solju.

To jest Hristos kaže: "Vi ste sasudi blagodati, čuvari duhovne svetlosti", govoreći o soli. Ispada da su Etrurci učestvovali u postavljanju temelja onoga što se zatim u hrišćanstvu otkrilo na novom nivou.

Ako je “Laris Salini” povezano sa solju i zakletvom, onda su Etrurci, najverovatnije, takođe koristili so kao znak vernosti i svete misije. Moguće je da je "Laris Salini" moglo označavati nešto poput "Vi ste sasudi blagodati" ili "Vi nosite zavet soli".

Srpsko "Hvala" i Grčko "Χαρις" (Blagodat)

Srpsko "Hvala" (hvala) i grčko "Χαρις" (haris - blagodat, milost) moguće je da imaju zajedničke korene.

• Haris (χάρις) označava dar blagodati.

• Hvala (moguće od "Hala") povezano je sa darom soli – kao darom poštovanja i zakletve.

So → svetlost → zahvalnost → sasud blagodati.

Zahvalnost i blagodat – to je jedno te isto: umeće čuvanja svetlosti i prenošenja.

Veza sa Balkanom i Vizantijom

Vizantija je koristila so kao znak carskog veličanstva – upravo zbog veze sa duhovnom svetlošću i čistotom zaveta.

Srbi, Grci i Etrurci – to je jedan put prenosa tradicije: so kao sasud svetlosti, čistote i vernosti.

So – to je i koristan mineral, i duhovna metafora

1.     "Vi ste so zemlji" → "Vi ste sasudi blagodati".

2.     "Laris Salini" = zakletva, potvrđena solju → "Vi ste nosioci svetlosti".

3.     Reči "Hvala" (srp.), "Χάρις" (grč.), "Hala" (so) – prenose ideju zahvalnosti kao središta svetlosti.

4.     Etrurci, Balkanci i Grci koristili su so kao znak duhovne čistote i dogovora.Izgleda da Etrurci nisu bili samo trgovci ili ratnici, već narod koji je razumeo šta znači "biti svetlost svetu".

Hajde da još jednom pogledamo natpise:

I NAC RESTNC - izgleda kao "i nas ostalih" .

YOYRAM LARISAL SKLA - izgleda kao "pravna prostorija škole"

"I NAC RESTNC YOYRAM LARISAL SKLA" - fonetika i logika teksta poklapaju se sa srpskim, grčkim i latinskim strukturama.

1.     "I NAC RESTNC" = "I nas ostalih"

U srpskom jeziku:

• "I" – "i", "takođe".

• "NAC" – može biti slično "nas" (nas) ili "nac" (prihvatiti, odrediti).

• "RESTNC" – reč "ostali", što po smislu odgovara latinskom reliqui (ostali), na srpskom “i nas ostalih”.

Ova fraza može označavati uključivanje u grupu okupljenih, to jest "i nas ostalih (uključuje)".

2.     "YOYRAM LARISAL SKLA" = "Pravna prostorija škole"

Po komponentama:

• "YOYRAM" – moguće, povezano sa "juris" (lat. "pravo") ili "yorum" (anadolsko - "mišljenje", "diskusija").

• "LARISAL" – podseća na "laris" (etrurski čuvari časti i znanja), a takođe reč "klaris" – jasnoća, znanje.

• "SKLA" – moguće, "škola", grčko σχολή (scholē), latinsko schola, srpsko škola.

"YOYRAM LARISAL SKLA" može označavati:"Škola, zasnovana na pravu (znanjima, tradiciji)"."Pravna škola", "pravo škole zakona".

Šta ovo znači?

Ovaj odlomak može opisivati proces obuke stranaca:

• "I nas ostalih" – moguće, uključuje i strance, primljene u sistem.

• "Škola zakona (prava)" – znači, obuka neophodna da bi se ostalo na zemlji Etruraca.

Tako su Etrurci mogli nuditi obuku (moguće, iz zakona ili kulture) svim novim stanovnicima ili saveznicima.

Ovo objašnjava zašto su Rimljani kasnije upili etrurske tradicije prava i religije. Etrurci nisu samo vladali, oni su učili – prenosili tradiciju.

IHHI RES RETRUM RAF - moguće odgovornost smeštaja.

Reč RETRUM liči na RETRUIMSCA, koje je stajalo na početku, dešifrovali smo ga kao ”etrurska”. Samo po sebi ponavljanje je karakteristično za pravne sporazume, kada se na početku deklariše, a zatim potvrđuje status. U takvom slučaju RETRUM može označavati potvrdu Etruraca svoje odgovornosti. Tada ispada da je škola bila obezbeđena od strane Etruraca - RES RETRUM RAF AC TRAVLAC TIYR TENOYRC TENOA TACINAT - "u prostoriji kursa podržanih učesnika"

Ova pretpostavka je logična i potvrđuje se analizom strukture reči."IHHI RES RETRUM RAF" = "Njihovo – etrursko smeštanje (mesto, rezidencija, dom), oblici ih postoje u srpskom u smislu “Njih”.

• "IHHI" – može biti takođe povezano sa "hram", "zgrada" ili ihil (ništa, praznina). U etrurskom ovo je moglo značiti "Njihov prostor".

• "RES" – latinsko "stvar", "imovina", "posed" (moguće, korišćeno u značenju "mesto", rešenje na srpskom, kao “dozvola”).

• "RAF" – moguće, skraćeno “refugium” (utočište) ili “rapt” (skup, svetilište).

• "IHHI RES RETRUM RAF" = "Njihova etrurska obezbeđena prostorija, rezidencija škole ili mesto za sastanke".

"AC TRAVLAC TIYR TENOYRC TENOA TACINAT"

• "AC" – "i, takođe".

• "TRAVLAC" – može biti povezano sa trahere (lat. "vući, trajati"). Trajati u srpskom “provoditi, trošiti vreme, trajati”. Travel u engleskom “putovati, krenuti na put”.

• "TIYR" – moguće, tour (maršruta, razgovor, skup).

• "TENOYRC" – podseća na teneo (lat. "držati, čuvati") ili tenor (pravac, tok).

• "TENOA" – liči na tenere (lat. "držati, posedovati"), može označavati "učesnike".

• "TACINAT" – može biti povezano sa tacitus (lat. "ćutljiv", "tajan"), tacit agreement (prećutni sporazum) ili “tačno” na srpskom.

"AC TRAVLAC TIYR TENOYRC TENOA TACINAT" može se interpretirati kao:

• "I (u ovoj prostoriji) traje obuka (tradicija, put), tačno".

• "Ovde se nastavlja (ili utvrđuje) priprema podržanih učesnika, tačno".

• "I ovde se sprovodi mentorstvo za primljene, tačno".

Opšti smisao fraze:"Prostorija Etruraca (rezidencija, škola). Ovde traje priprema (putovanje, obuka) za podržane (nove) učesnike, utvrđeno tačno".Ovo ponovo potvrđuje ideju škole za pridošlice, saveznike ili učenike, gde su učili pravila etrurskog života.

Interesantno je uporediti RETRUM, "room" u engleskom i "rum" - kako su ga mogli izgovarati u keltskom ili drugom drevnom jeziku. Ovo je suzvučno i sa "Roma". Hajde da razmotrimo moguću etimologiju. Samo po sebi “-M” može odgovarati padežnom završetku, ako vidimo da se završeci menjaju pri nepromenjenom korenu.

U srpskom se završetak “-M” sreće u dativu, instrumentalu i lokativu. U takvom slučaju “Etrurcima je namenjena briga o obuci stranaca”.

Poređenje "Room" (soba) i "Rum" (prostor, zemlja, grad)

Englesko "room":

• Potiče od staroengleskog "rūm", što je značilo "prostor, mesto, sloboda".

• U germanskim jezicima "rūm" je značilo "širok, otvoren, prostran".

• U skandinavskom "rum" = "soba, prostor".

• U keltskim jezicima moglo je zvučati kao "rum" i značiti "oblast, teritorija, stanište".

Rim (Roma): Moguća veza sa etimologijom latinskog Ruma (tradicionalno se povezuje sa legendom o Romulu). Ali postoji hipoteza da "Roma" može biti povezano sa drevnim indoevropskim korenom rwm- / rum-, koji označava "mesto, naselje, prostor". A možda i sa germanskim rum – otvoreno slobodno mesto. A šta ako su Rim osnovali ljudi germanskog porekla, koji su bili racionalniji?

 Slika 19. Mapa DNK, na kojoj se vidi da su germanski geni prisutni tamo gde su živeli Latini.

• U latinskom postoji rumor (buka, kretanje ljudi, razgovori), što je moglo opisivati živahan grad. Slična reč postoji i u engleskom.

"Rum" u etrurskom ili indoevropskom kontekstu:

• Ako reč "Roma" potiče od drevnog rum, onda to može značiti "grad", "naseljeno mesto", "centar prostora".

• U kombinaciji sa latinskim roomare ("prostorno se širiti") ovo je moglo dati predstavu o širenju grada, centra moći.

Moguće paralele sa drugim jezicima

Uporedimo sa srpskim i grčkim:

• Srpski "rum" – u staroslovenskom označavalo je "svetao", u ruskom “rumjan”, što se može povezati sa predstavom o "mestu energije, svetlosti, uzvišenosti".

• Grčko "ῥοή" (rhoē) – "tok, struja", huk planinske reke, može biti povezano sa tokom reke Tibar ili simboličkim kretanjem ljudi ka centru (Rimu).

• Indoevropski koren ru- ili rwm- – često se povezivao sa prostorom, kretanjem, širenjem.

Ali sećamo se i da je drevno mesto u Srbiji nosilo naziv Raška, što je moglo postati izvor, mesto naseljavanja. I sećamo se da ime “Etrurci“ sadrži sličan koren.

Tako “Rum“ ili “Rus“, “Ras” može biti izvor, mesto naseljavanja. To se može potvrditi činjenicom da ime naroda ima završetak koji se poklapa u etrurskom i srpskom jeziku. Uporedite: 

“Rasa”, “Rasene” – etr.

“Slovo”- “Slovene” – srp.

Treba uzeti u obzir i to da Istok i Asija mogu biti ista reč, samo u muškom i ženskom rodu, takvu alternaciju vidimo u srpskom jeziku. Pored toga, Istok je takođe “mesto porekla“, što bi se takođe moglo koristiti u ovom smislu. Zato su Etrurci dobronamerne bogove postavili na istočnu stranu. Ovo je prihvaćeno i u hrišćanstvu, ali na novom nivou.

Dakle,

Reči RETRUM, "room" i "Roma" (Rum), verovatno, mogu poticati iz jednog drevnog korena:

• "Rum" je moglo značiti "prostrano mesto, slobodan prostor, centar".

• "Room" u engleskom sačuvalo je to značenje kao "prostorija, prostor".

• "Roma" je moglo značiti "centralno mesto, glavni grad", odakle se širio “novi poredak”.

Moguće je da je etrurska reč "Retrum" ili "ruma" takođe označavala prostor, dom ili mesto.

Pogledajmo sada tekst manje “stranice” Tabule: pročitajte dalje u knjizi (to je bio odlomak) - pišite na čet na sajtu da biste dobili knjigu