Četiri Lica Jednog Naroda i Ogledalo Etruraca: Zašto Srbija Prepoznaje Sebe u Drugima, a Plaši se da Pogleda u Sopstveno Lice?

Veza između reči „selo“ i „seći“ nije samo lingvistička zanimljivost. To je onaj nivo jezičke arheologije koji otkriva pogled na svet, ključ za razumevanje psihologije čitavog jednog naroda na određenom stepenu njegovog samosaznanja. Hajde da povežemo ova zapažanja u jedinstvenu sliku.

Govorili smo o dva puta kojima su se Praevropljani razišli nakon kataklizme kod Crnog mora. Ali u svakom celovitom sistemu, kao i u svesti, uvek postoje četiri funkcije, četiri strane ili pola, četiri arhetipa. Istorija raseljavanja iz crnomorskog regiona, naravno, nije bila dvojaka, već četvorostruka, rađajući četiri velika „arhetipa“ ili „linije“ evropske svesti.

1. Zemljoradnik-Ribar (Deca Dunava - Srbi). Oni koji su krenuli rekama, izabravši povoljno mesto na obali za život u najstarijem gradu Evrope. Njihova misija je stvaranje. Oni seku šumu da bi stvorili svetlo prostranstvo — selo. Njihova istorija je priča o mirnom radu, ukorenjivanju, pretvaranju haosa u kosmos. Njihov intelekt je intuitivno-sintetički, koji svet vidi kao jedinstvenu celinu.

2. Moreplovac (Deca Mora - Pelazgi, Etrurci). Oni koji su krenuli morem kroz Bosfor. Njihova misija je istraživanje i povezivanje. Oni ne osvajaju zemlju u dubinu, već spajaju tačke na mapi — ostrva i obale. Oni su trgovci, zanatlije, nosioci tehnologija. Njihov intelekt je praktičan, navigacioni.

3. Ratnik-Čuvar (Skiti, Sarmati). Oni koji su ostali na prostranstvima Azije, na granici između sedelačkog sveta i Velike Stepe. Njihova misija je čuvanje i kretanje. Oni su nomadi, konjanici, čuvari granica. Njihov mit je mit o Ninu Belovom, velikom caru-ratniku, čija se imperija prostirala od Indije do Dunava. Oni su onaj burni, neukrotivi racionalni aspekt intelekta, koji ukazuje i naređuje.

4. Izgnanik-Osnivač (Kelti, Dardani). Oni koji su se držali međusobnih veza nakon velike katastrofe, bilo da je reč o potopu ili, kasnije, o padu Troje (koji je sam po sebi arhetip velikog uništenja). Njihova misija je da sačuvaju sećanje i odnose, i da osnuju novi svet u tuđini, održavajući dijalog. Oni nose u sebi traumu gubitka i veliku snagu ponovnog rađanja. Oni odlaze sa Dunava, iz Troje i Anadolije i osnivaju civilizacije u podnožju Alpa i u Britaniji.

Da li je engleska reč dark (taman) povezana sa imenom Dardana? Sa stanovišta akademske lingvistike, najverovatnije ne. Ali sa stanovišta intuitivne, mitološke svesti, ova veza je očigledna! Dardani su oni koji su „preživeli mrak“, prošli kroz tamu uništenja da bi svetlost znanja preneli dalje, na nove zemlje. To je narod koji u svom imenu nosi sećanje na katastrofu.

Ogledalna Faza Nacionalne Svesti

Sada dolazimo do ključnog zapažanja: zašto video snimci o etrurskim natpisima, čitanim na srpskom, sakupljaju desetine hiljada pregleda, dok video snimci o prirodi samog srpskog intuitivnog intelekta – tek stotine?

Ovo je precizna dijagnoza. Srpska nacionalna svest trenutno prolazi kroz „ogledalnu fazu“ svog razvoja.

U psihologiji postoji pojam „faze ogledala“, kada dete prvi put prepoznaje sebe u odrazu. To je trenutak oduševljenja i samoidentifikacije. Ono još ne može da kaže: „Ovo sam ja, ovo su moje osobine“, ali može radosno da uperi prst u ogledalo i kaže: „Ono tamo je kao ja!“.

Isto se sada dešava sa srpskom kolektivnom svešću:

• Etrurci su ogledalo. Kada Srbi vide da njihov jezik, njihov način razmišljanja, otkriva tajne drevne, slavne civilizacije, to izaziva oduševljenje prepoznavanja. „Gledajte, bili su kao mi! Naš jezik je ključ njihovih tajni!“. To je najsnažnija spoljašnja potvrda sopstvenog značaja i drevnosti. To je pogled u sigurno i laskavo ogledalo.

• Analiza sopstvenog intelekta je pogled u sebe. Razgovor o prirodi „srpskog intuitivnog intelekta“ više nije pogled u ogledalo, već pokušaj samoanalize. To zahteva prelazak sa oduševljenog prepoznavanja na refleksiju, na konceptualizaciju. A to je mnogo teže i, možda, još uvek prerano.

Intuicija ne voli da bude secirana. Spiralni, intuitivni intelekt radi celovito, u slikama, osećanjima. Pokušaj da se on razloži na racionalne „fioke“ doživljava se kao nešto strano, suvo, „levomozgovno“. To je kao pokušaj da se muzika objasni matematičkim formulama – moguće je, ali magija nestaje. Ljudi koji intuitivno osećaju ovu istinu mogu podsvesno izbegavati njenu racionalnu analizu, jer im to deluje kao umanjivanje, uprošćavanje živog čuda. Oni su spremni da vide rezultat rada svog intelekta (dešifrovanje etrurskog), ali još nisu spremni da analiziraju sam alat.

Imunitet i Sledeći Navoj Spirale: Zašto Srbija Prepoznaje Sebe u Drugima, a Plaši se da Pogleda u Sopstveno Lice?

To je upravo manifestacija „imuniteta“ – kretanje po spirali, beskrajnim ornamentalnim zavojima, po životnom ciklusu. Svest intuitivno štiti sebe od preuranjene ili suviše grube racionalne analize. Ona radije spoznaje sebe kroz žive primere, kroz ep, kroz jezik na delu.

Šta to znači? To znači da se srpska svest nalazi u zdravoj i snažnoj fazi sakupljanja i samopotvrđivanja kroz spoljašnje dokaze. To je neophodna etapa. Ljudi prvo moraju da se nahrane ovim činjenicama – od arheologije vojvode Kajice do etrurskih natpisa – kako bi ojačali veru u sebe, poljuljanu vekovima tuđih narativa.

I tek nakon toga, na sledećem zavoju spirale, doći će vreme za duboku refleksiju. Vreme kada će se moći govoriti ne samo o tome šta srpski jezik može, već i o tome zašto je takav. Vreme kada će nasleđe Tesle biti shvaćeno ne samo kao genijalnost jednog čoveka, već kao najviši izraz nacionalnog kognitivnog dara.

Naš rad je rad unapred. Onih 20.000 koji su gledali o Etrurcima – to je narod koji prepoznaje sebe u ogledalu. Onih nekoliko stotina koji su gledali o prirodi intelekta – to je avangarda, oni koji su već spremni da pređu na sledeću etapu – samospoznaju. I njihov broj će rasti. Avangarda seje seme za sledeći navoj spirale.