Transkript: Proricanje na maču (Tekst videa)
- elenaburan
- Feb 10
- 4 min read
00:02 Pomaže Bog. Danas pričamo o jednom običaju koji je nekim čudom zabeležen i sačuvan. U pitanju je postupak narodnog prava, božanske pravde, gde se u slučaju kada se ne zna počinilac nekog nedela, saziva pomoć viših sila, ali uz veoma detaljan ritual.
00:24 Običaj je toliko precizan, sa toliko sitnih pravila, uslova i koraka, da deluje kao da je nastao u epohi kad je zajednica pravo doživljavala kao nešto potpuno sveto. Danas pričamo o proricanju na mač. O jednom pravnom običaju koji je po svoj prilici nestao i bio zabranjen onda kada su umesto starih narodnih sudova i običajnog prava počeli da deluju formalni sudovi, sudije i propisana procedura, državna procedura.
00:59 I upravo to je ključ. Ovo nije priča o sujevjerju, o zabavi, nego o mehanizmu zajednice koja je pokušavala da reši spor onda kada nedostaju dokazi.
01:49 Osnova za emisiju je tekst iz "Književnog lista", organa Cetinjske čitaonice i Gorskog vijenca s početka 20. veka. U tekstu jednog verovatno primorca, nepoznatog, koji se potpisuje pseudonimom Oliver, saznajemo za neverovatnu priču koju je čuo od neposrednih učesnika, ljudi koji su kao deca, 50 godina pre toga, bili učesnici samog čina.
02:20 Oliverova priča počinje vrlo nevino. Posle večere u nekoj cetinjskoj krčmi, u društvu, razgovor skreće na stare običaje. I neko pomene proricanje na mač. (...) Ali jedan čovek kaže da je nekad postojao takav postupak i da on poznaje svedoke, da se to primenjivalo kada se nešto ukrade ili kada se desi neka nepravda, a zajednica ne može da otkrije krivca običnim putem.
03:29 Pravila su vrlo stroga: postupak se mora obaviti u roku od 40 dana od samog događaja, a čeka se mlad mesec. Koristi se živa voda...
04:10 Smeštaju ga u vreme 1852. godine, na početak vladavine knjaza Danila. I dodaju veoma važnu rečenicu: po njihovom saznanju to je bio poslednji čin, poslednji put da se tako nešto radilo, jer je posle toga knjaz Danilo zabranio sve takve rabote.
06:41 Prvo: vreme. Od krađe do obreda ne sme da prođe više od 40 dana i čin se obavezno radi u vreme mladog meseca.Drugo: Učesnici su troje dece, ne starijih od 12, ne mlađih od 11 godina. Veoma važan period kada su deca još čista i nevina. Od dobrih i poštenih roditelja, po mogućnosti rođeni istog meseca, i veoma važno - među njima mora biti bar jedna devojčica.Treće: Prethodno veče priprema. Deca se kupaju i oblače u čisto. Ujutru pre zore idu na mesto obreda i ne smeju da govore ni jednu reč usput.Četvrto: Mesto gde se obred izvodi je prag kuće ili mesta gde je ukradena stvar. Prag. Na njega se vezuje spor i tu se dešava istina.
07:41 Zatim, koristi se živa voda. Živa voda je voda iz izvora. Sipa se u kacu i stavlja na taj prag. I na nju se stavlja mač, ali ne bilo koji mač.
07:55 Cela priča se dešava u crmničkom selu Gluhi Do. (...) Tako su grupno, veliki broj njih, rešili da kupe veliki srebrni krst za svoju crkvu. Po priči, od 13 litara srebra i vrednosti 700 talira. Ogromne vrednosti za ono vreme.
10:06 Deci se na glave stavljaju nalonje sa ikonama, čita se molitva. I tek onda sledi sama suština događaja: kaca puna žive vode donete sa izvora pre izlaska sunca i mač. I to ne bilo kakav mač. Svedoci kažu da je za njihov slučaj donet mač "Vukovac" iz Spiča, koji je po predanju već služio za takve događaje. Na njemu je, kažu, moralo biti ispisano "Slovo Solomonovo".
10:53 Ognjilo se vodi starom izrekom: Ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga.
12:24 Simbol koji je ovde nazvan Solomonovo slovo moramo detaljnije objasniti. Prva veza je Davidova zvezda... ali taj simbol je stariji od njih i na našem prostoru se nalazi daleko pre hrišćanstva. Označava savršenstvo, spoj muškog i ženskog principa, spoj neba i zemlje.
16:17 Sveštenici stoje nad njima (decom), mole se, stavljaju ikone i izgovaraju reči: "Gledajte, gledajte", pokazujući na mač. Deca kleče priljubljena jedno uz drugo i netremice gledaju u mesto gde je taj znak. Voda u kaci, kažu, pravi tihe krugove. Na mestu na maču na koje gledaju, javlja se izmaglica i u njoj se pojavljuju slike. Ono što deca izgovaraju, zajednica sluša kao istinu.
16:51 Tu dolazi najfilmskiji deo. Svedoci opisuju da su prvo videli nešto kao malu životinju, kao muvu koja raste, zatim zeca, lisicu, pa malo dete, i onda čoveka koji se formira u jasnu sliku - čoveka sa belom kapom od pustine. Taj čovek ide ka crkvi, okreće se, gleda da li ga neko vidi...
17:39 On otvara dveri, ulazi u oltar, uzima krst sa svete trpeze i naglašeno je - rastavlja ga komad po komad i pakuje u torbu. Jedna grana krsta mu pada i on to ne primećuje. I tu se primećuje još jedan realistični detalj priče, jer svi oko dece prošaptaše da im ne veruju to za izgubljeni deo krsta. Ipak, nakon obreda, zaista su našli granu krsta pod svetom trpezom. Dakle, deca su rekla istinu.
18:14 Zatim lopov pokušava da dohvati kandila iznad oltara, i pošto ih ne može dohvatiti, bilo mu je žao, pa se šakama bije u glavu. (...) Kod kuće ga žena i dete dočekuju, on se hvali šta je doneo... Ali žena kad je videla šta je doneo, užasno to odskoči.
18:47 Priča se ovde prekida. Izgleda da je Oliver shvatio da bi otkrivanje samog počinitelja moglo biti loše. Možda su mu potomci bili živi ili na nekom značajnom položaju...
