Sa motiva i simbola ispisanih na srpskoj narodnoj nošnji mogu se čitati tradicija, kultura, istorija i mitologija srpskog naroda kroz vekove

Beograđanin Željko Utvar ima najbogatiju privatnu etnozbirku na Balkanu, na kojoj bi pozavideli i mnogi muzeji u Srbiji. Njegov muzej broji oko 5000 eksponata. Sve te predmete Željko je prikupljao po Srbiji, konzervirao i spasao od propadanja i zaborava.

– Imate najbogatiju privatnu etnozbirku na Balkanu. Kako ste dolazili do svih ovih predmeta?

– 95% tih predmeta sam nabavio direktno od kupaca na buvljim pijacama po Srbiji. I to je ono, iskreno, danas meni nepojmljivo – iako je svaki taj predmet prošao kroz moje ruke i znam gde sam ga kupio – ne mogu da shvatim taj bezobziran odnos našeg naroda prema našoj kulturnoj i materijalnoj baštini, da takvi jedni božanstveni predmeti ikad mogu da završe u nekom kontejneru.

– Jesu li svi ovi predmeti bili ovako očuvani kada su dospeli u vašu zbirku?

– Naravno da nisu. Svi predmeti oko mene koje vidite su ozbiljno konzervirani.

Stotine unikatnih predmeta, na kojima su ispisani tradicija, kultura i mitologija srpskog naroda, Željko Utvar je sačuvao od zaborava i propadanja.

– Veliki deo vaše zbirke čini nošnja. Koliko kompleta nošnje broji vaša zbirka?

 – Imam 68 kompleta. Svi su svečani, svi su različiti, i dve trećine tih kompleta čini isključivo srpska narodna nošnja.

– Je li ovo iza vas hercegovačka ili crnogorska nošnja?

– To je ustanička hercegovačka srpska nošnja sa tokama, i ona predstavlja trenutno jedan od najlepših kompleta u Zbirci.

Ovu srpsku dolamu iz Hercegovine krase toke.

Toke su bile namenjene isključivo muškarcima.

Zašto? One predstavljaju stilizovani srednjovekovni pancir.

Sećanje na našu vitešku, srpsku vitešku prošlost – srednji vek.

Tokije su bile namenjene isključivo najstarijem muškom članu porodice.

Tokije su se nasleđivale, zato što su bile jako skupe.

One su rađene – ove kalote koje možete da vidite na tom jeleku – rađene su od srebrnih limova.

I one se nikada nisu niti pozajmljivale drugoj familiji (porodici)…

Nošnje su se nosile i prodavale sve do 1850. godine, kada su toke bile obavezan deo nošnje i sila – tj. kožnog pojasa, u koji su išle kubure i jatagani.

To su pećanke – ozbiljne kubure, rađene su, naravno, ručno.

Rađene su krajem XVIII, početkom XIX veka.

Ova jabuka (na dršci oružja) je rađena od masivne bronze.

Služila je u trenutku kada se ispuca olovno tane – ako se ne pogodi protivnik, da imaš maltene kao hladno oružje.

Preko ove Utvarove zbirke može se putovati kroz vreme. Ona nam otkriva neverovatno bogatstvo i raznolikost nošnji jednog istog naroda – počev od Hercegovine i Like, preko Crne Gore i Kosova, pa sve do Šumadije i Vojvodine.Ja se ne bavim samo prikupljanjem i proučavanjem srpske materijalne baštine.Radim to u vezi sa svim narodima Balkana.Tako da u svojoj zbirci imam i:Mađare, Rumune, Hrvate, Rusine, Bugare,vlašku nošnju, da ne govorim o crnogorskoj i makedonskoj.

U svojoj zbirci Željko Utvar ima 216 različitih jeleka, i svaki od njih je unikat.Neki od ovih jeleka ukrašeni su srmom, zlatnim nitima i biserima.

– Ko je imao najbogatije ukrašenu nošnju na ovom delu Balkana?– U Prizrenu su se u 19. veku žene najlepše oblačile u Evropi. To je bila abnormalno skupa nošnja, naročito džubat – taj najveći odevni komad, koji je dolazio kao poslednji sloj.Džubat je predstavljao veliki zubun bez rukava.

On je nekada bio sav ukrašen zlatnom žicom.Saznao sam iz određenih podataka da je za jedno džube bilo potrebno četiri velika vola od deset godina.Toliko protivredno Srbi su davali samo za jedan komad odeće, ukrašen srmom i zlatnim nitima.

Čak i oni koji su imali mnogo manje novca od Prizrenaca, trudili su se da svojim ćerima poruče bogatu, ukrašenu nošnju.

Najsiromašnija srpska devojka je na svoju svadbu išla obučena u materijale i tehniku koje su u Evropi bile rezervisane isključivo za plemićke porodice.

– Šta se sve može „čitati” kroz motive i simbole na ovim komadima nošnje, osim bogatstva vlasnika i umeća majstora?– Kroz te motive može se čitati vera, identitet, poreklo, porodični status, pa čak i životna filozofija naroda.Simboli često prenose mitološke poruke, zaštitne znakove, želje za plodnošću, snagom, zdravljem, i duhovnom snagom predaka.Svaki šav je svedočanstvo o vremenu, mestu i duhu naroda.

Možemo čitati jednu neverovatnu nit koja nas vodi do naše najranije praistorije – i to upravo po tim simbolima, koji nisu predstavljali samo šare.

Petnaest godina sam se ozbiljno bavio arheologijom, kao arhitekta-crtač za različite muzeje po Srbiji, i tokom iskopavanja vinčanskih lokaliteta utvrdio sam neverovatno lepe šare na vinčanskim figurinama i keramičkim posudama.

Te šare sam, u stopostotnoj podudarnosti, nalazio na našim jelecima, naročito sa Kosova i Metohije.

Iz XIX veka. Na većini tih jeleka, naročito na leđima, nalazimo znakove zaštite – troprste simbole, koji se najviše provlače kod nas Srba pravoslavaca.Pored toga, tu su i znaci lunarnih simbola, spirale vetrova, kao i znaci vodenih virova.

Svaki od tih simbola, još od najranije praistorije, naši su ljudi neprekidno primenjivali, maltene sve do XIX veka.

Svaki simbol imao je svoju priču – isključivo zaštitnu.Tako je majka, kada je vezivala simbole na košuljama svoje dece, imala i određene molitve, koje je u toku veza utkivala u samu tkaninu – molitve za zaštitu svoje dece.

Ovaj jelek bio je poseban komad, koji se nosio prvi put na svadbi, jer je to bio trenutak kada je mlada trebala da bude najzaštićenija.

Ako okrenemo šaru, na njoj možemo videti glavu pčele.

Zanimljivo je da su Srbi jedini narod koji ima naziv za svakog pretka – čak 16 kolena unazad.Prvi ženski predak naziva se Bela Pčela.

Nošenjem ove šare sa likom pčele na venčanju, nevesta je dobijala zaštitu svih žena koje su došle u porodici pre nje. To nije bio samo ukras – to je bio duhovni štit, molitva uvezena u nit, prisustvo predaka u novom početku.

Ovo je božanski motiv vode – vira.I ono što je neverovatno: kada pogledate spiralu tog vira, videćete da je to princip kretanja vode koji se javlja samo na severnoj Zemljinoj hemisferi, gde se i mi nalazimo.

Identični simboli vira nađeni su na kamenim oblucima, iskopanim tokom istraživanja naselja Lepenski Vir.

Ljudi su još od najranijeg perioda civilizacije posmatrali prirodu – i bili su fascinirani virovima, jer vir "guta".Nešto što je ubačeno u vir – nestajalo je.

Za njih, viri nisu bili samo prirodna pojava, već portali ka drugim svetovima, tačke prelaska između svetova živih i mrtvih, vidljivog i nevidljivog.