Kvadratura kruga: Muzika sveta

Četiri stotine instrumenata iz celog sveta,

od kojih svaki ima svoju istoriju i priču,

prikupio je Dule Resavac iz Despotovca.

Te instrumente već su videli i čuli njihove zvuke u nekoliko gradova Srbije

na izložbi i koncertu nazvanom Muzika sveta.

Resavac nije samo kolekcionar,

već i čovek koji svira 15 instrumenata,

piše pesme, komponuje i peva.

Odrastao je i u porodici u kojoj svi već pevaju u pet generacijama muzičara.

Ovaj instrument se zove duk-klar,

jer, kao što ste čuli, ima zvuk koji je negde između duduka i klarineta.

Ovaj instrument se zove futujara, zato što potiče od slovačkog instrumenta fujara,a ovo je, da kažemo, futujara zato što je iz futura, iz budućnosti. Neko se setio da napravio je tri rupe, tako da može nešto još da se usvira, osim samo ovih overtonskih tonova.

Ovaj mi je poklonio čuveni ruski, odnosno sibirski multi-instrumentalista Nadišana.

Ovaj instrument je jedan od najarkaičnijih instrumenta, taj najsarij,

zato što, kao što vidite, nema ni jednu rupu, odnosno ima samo jednu rupu.

Taj instrument se zove overtonska frula,

ja ne znam tačno u tom delu Sibira kako se zove,

mada neodoljivo podseća kad svira na neku pljašku, rumunsku muziku, što meni jako prija.

I uz malo mašte čovek može svašta s ovim instrumentom, koji suštinski nema, kao što smo rekli, ni jednu rupu.

Osim ovih tri, Resavac poseduje još četiri stotine instrumenata sa svih kontinenata,

koje je publika iz Resave i Pomoravlja imala priliku da vidi na putujućoj izložbi nazvanoj Muzika sveta.

Ovo je preteča gitare.

Ovoj konkretno je iz Etiopije, a ima ga čak naslikano u piramidijama.

Zašto mislimo da je preteča gitare?

Zato što se zove kirar, pa mu samo etimologija reči kaže da je to gitara.

Ona se malo drugačije svira — gitara se pritisne žice da bi se dobio ton.

Ovde imate samo pet žica i možete da izaberite koja neće da svira.

Ali to je definitivno jedan od najstarijih žičarnih instrumenata.

Ovo je sansula, instrument koji potiče iz Afrike.

Ima razne verzije tog instrumenata.

Ima i ovakva nežna koja je kao neka uspavanka.

Laka je, nežna, kao neka uspavanka.

Ovo je kahon, instrument iz Perua koji je nastao iz bunta i prkosa afričkih robova,

koje su sa sobom poveli španski osvajači kada su stigli u Latinsku Ameriku.

Ti robovi iz Afrike koji su stigli u Peru,

oni su trebali da rade na dokovima, da prenose voće.

I ova kutija im je služila da u njoj stave voće,

i da od doka, od broda, nose negde gde treba da nose.

Međutim, pošto su ovi konkvistatori, Španci i ostali Portugalci, oni su im zabranili da se bave svojom muzikom i svojom tradicijom, da se ne bi, recimo, noću oko vatre oni udruživali, pa možda imali neke namere. Tako da nisu smeli da sviraju ništa kao što su, recimo, konge, bongosi, udu i ti instrumenti koji su iz njihove tradicije. Imali su ovu kutiju, imali su ovu malu kutijicu

Onu bi nosila deca, kao što ste vi, dok bi njihovi roditelji radili na tim dokovima.

Deca su išla da prose za katoličku crkvu i nosili su ovu kutiju u koju su stavljali novac.

I tako su oni od ove kutije i od ove male kutije, koja je služila za prošenje, napravili instrumente.

Ovo je instrument je iz 1960. godine,

pa ga je prvi iskoristio za muziku španskog, koja se zove flamenco,

i od tada je taj instrument vrlo tražen,

zato što je mali, kompaktan, a zvuči kao ceo bubanj.

I sad ćemo da to čujemo.

Imamo instrumente koji oponašaju neke prirodne nepogode.

Eto, zvuče kao grmljavina.

Jesi li se sretao sa nekim od ovih instrumenata ranije, ili su svi za tebe nepoznati?

Nisam se susreo ni sa jednim instrumentom koji je pomenut.

Trenutno čuvam samo za onaj koji se drži u ruci sa palčevima, za njega sam čuo i imao sam jednu igricu na telefonu sa kojom se svira to, kao. .. Ali sam imao jedan instrument koji nije pomenut, ali sam ga video — ne znam tačno ime. On je duvački instrument koji se drži ovako i duva se…Kao panova frula. Da, kao panova frula.

Ovo je još jedan klasični afrički instrument, zove se balofon.

Ovo je preteča svih ksilofona i ostalih instrumenata koje ste već videli.

On zvuči tako što se ovde stavi drvo i ono daje određeni ton,

ali ne biste uopšte čuli taj ton da nema rezonantnu kutiju — a to su ove tikve.

Vidite, svaki ima poseban zvuk, tako da se on tako ištipa. Čujemo kako zvuči. Samo nekim naprednim crtačima. Četiri stotine instrumenata iz celog sveta, sa svih kontinenata, broji vaša kolekcija. Koliko godina je ovo prikupljano?

Pa... puno godina. Ja sam počeo da sviram kao mali — ali harmoniku. Kasnije sam prešao na saksofon, pa bubnjeve. Harmoniku sam zapostavio. Tako da sam vremenom to skupio. Nisam ja, u suštini, neki kolekcionar. Nisam uspeo nikad ni da skupim one sličice.

Album za kamoli šta drugo, ali ovo je više od kolekcionarstva,

ovo je više ljubav prema muzici,

tako da sam ja, vremenom kako sam studirao muzički,

prekupljao te instrumente.

Čuli ste ovaj lep instrument. Taj instrument se zove santur i dolazi iz Irana. Reklo bi se — mada se svira i u Turskoj, Jermeniji, Azerbejdžanu. To je jedan vizantijski instrument, ali i arapski instrument.

Kako deca reaguju kada se prvi put sretnu sa nekim nepoznatim instrumentom?Ima li u njima još uvek znatiželje i onog saživačkog duha? Deca su izuzetno zainteresovana za ove izložbe, i za ove radionice, i za sve ovo. Vidio sam to po ovim gradovima gde sam bio. Čak mi se desilo jednom da mi je jedan nastavnik, koji je na kraju došao na koncert grupe Zvuci sveta, koja je šlag na torti celog ovog projekta, rekao da ima nekakve različitosti.

Slično mi je da nije mogao decu da smiri, pošto se vratio u učionicu, jer su svi u nešto udarali — u radijatore, u klupe, tako da sam rekao: “Uspeli smo! Uradili smo ono što smo i hteli.” Tako da — zainteresovali smo decu.

Šta se pojavljuje na tom koncertu Zvuci sveta i koliko instrumenata je uključeno?

Na koncertu Zvuci sveta svirao je na 15 instrumenata, a ukupno je bilo predstavljeno 30 instrumenata.

Možda jedan od najprostijih instrumenata iz Afrike zove se džembe. Da ne bih puno dužio o tome šta i kako — tu skoro svako pleme ima taj instrument, i ću malo da vam sviram.

Ko je u vas usadio toliku ljubav prema muzici? Ja potičem iz muzičke porodice — to već ljudi znaju, ko prati moj rad.Tako da sam ja, ne znam ni kada se to desilo, jednostavno — odrastajući, ja sam zavoleo muziku slušajući prvo svog dedu, pa oca, pa i babu, i posle toga i mog brata.

Kako moć ima muzika i šta ona budi u čoveku?

Da, ima veliku moć, jer dira tamo gde treba — u najdublju ljudsku moć.

Koju muziku vi najčešće negujete?

Ja sviram dosta muzičkih žanrova.

Generalno, muzika me ne interesuje po žanrovima, nego samo po tome da li je dobra ili nije, da li je kvalitetna ili ne.

Ja, ono što konkretno radim trenutno, je da pišem i snimam pesme koje su naslovljene na našu tradiciju.

Tako da je to neka vrsta — neki kažu etno-džez — ali to nije baš najsrećniji naziv.

To nije možda čak ni priznato u svetu, ali to bi se moglo danas zvati world music ili svetska muzika —

to je mešanje tradicije sa modernim ritmovima, neka fuzija raznih muzika svedena u jedno.

Ali generalno, ono što ja radim je naslanjanje na našu tradiciju.

Jeste pokazali te zvuke svetu? Jeste nastupali neđe na nekim festivalima, koncertima? Na Fishville-u, na Carousel Festivalu, na još dosta manjih festivala. Da li su izkazano kroz muziku? Zašto ću? Količe novim slušacima koji ne zna ništa.