ОШ6 – Српски језик и књижевност, 2. час

Ћирилица: Драги шестаци, добар дан.

Latinica: Dragi šestaci, dobar dan.

[00:14]

Ћирилица: Ја сам Наташа Васић, професорка српског и данас ћу вам помоћи да се подсетимо шта смо све радили из књижевности у петом разреду.

Latinica: Ja sam Nataša Vasić, profesorka srpskog i danas ću vam pomoći da se podsetimo šta smo sve radili iz književnosti u petom razredu.

[00:22]

Ћирилица: Знам да је био распуст и да смо се сви опустили и некад нисмо ни свесни шта смо у ствари све научили, шта је све прошло у току претходне школске године, а прошло је у ствари много тога и много тога смо и научили.

Latinica: Znam da je bio raspust i da smo se svi opustili i nekad nismo ni svesni šta smo u stvari sve naučili, šta je sve prošlo u toku prethodne školske godine, a prošlo je u stvari mnogo toga i mnogo toga smo i naučili.

[00:36]

Ћирилица: Мислимо да смо заборавили, али ћемо се подсетити и само ћемо надовезати своја знања у наредном периоду.

Latinica: Mislimo da smo zaboravili, ali ćemo se podsetiti i samo ćemo nadovezati svoja znanja u narednom periodu.

[00:44]

Ћирилица: Тако да данас крећемо са оним што смо прво радили у петом разреду из књижевности прошле године, односно у петом разреду.

Latinica: Tako da danas krećemo sa onim što smo prvo radili u petom razredu iz književnosti prošle godine, odnosno u petom razredu.

[00:57]

Ћирилица: Књижевност смо поделили пре свега на усмену, народну књижевност и ауторску књижевност.

Latinica: Književnost smo podelili pre svega na usmenu, narodnu književnost i autorsku književnost.

[01:04]

Ћирилица: Шта је то народна књижевност?

Latinica: Šta je to narodna književnost?

[01:06]

Ћирилица: То су сва она дела усмене књижевности које један народ ствара и преноси кроз читав низ генерација усменим путем, је л' тако?

Latinica: To su sva ona dela usmene književnosti koje jedan narod stvara i prenosi kroz čitav niz generacija usmenim putem, je l' tako?

[01:15]

Ћирилица: И то је рецимо, ако се сећате, народна бајка „Биберче“.

Latinica: I to je recimo, ako se sećate, narodna bajka "Biberče".

[01:21]

Ћирилица: Ауторска књижевност, оно када лепо испод текста, било да је песма, било да је прича, пише, или на врху текста или испод текста ко је то написао.

Latinica: Autorska književnost, ono kada lepo ispod teksta, bilo da je pesma, bilo da je priča, piše, ili na vrhu teksta ili ispod teksta ko je to napisao.

[01:31]

Ћирилица: Односно, та то књижевно дело има свог аутора.

Latinica: Odnosno, ta to književno delo ima svog autora.

[01:34]

Ћирилица: Односно, то су сва књижевна дела чији је аутор, писац, песник, књижевник, познат.

Latinica: Odnosno, to su sva književna dela čiji je autor, pisac, pesnik, književnik, poznat.

[01:41]

Ћирилица: Истоимену бајку имамо, али ауторску бајку, нешто у другачијем наравно руху, односно, ако се сећате она је у стиху, и то је "Биберче" Љубише Ђокића.

Latinica: Istoimenu bajku imamo, ali autorsku bajku, nešto u drugačijem naravno ruhu, odnosno, ako se sećate ona je u stihu, i to je "Biberče" Ljubiše Đokića.

[01:54]

Ћирилица: Онда смо систематизовали, односно поделили књижевност на књижевне родове и то је оно што је у основи књижевности, односно поделе књижевности.

Latinica: Onda smo sistematizovali, odnosno podelili književnost na književne rodove i to je ono što je u osnovi književnosti, odnosno podele književnosti.

[02:08]

Ћирилица: Када неко ко се бави књижевношћу, ко узима перо је л' да пише, када у свој центар ставља нека осећања која жели да пренесе, некако из њега спонтано произилазе стихови.

Latinica: Kada neko ko se bavi književnošću, ko uzima pero je l' da piše, kada u svoj centar stavlja neka osećanja koja želi da prenese, nekako iz njega spontano proizilaze stihovi.

[02:22]

Ћирилица: Ако желимо да пишемо о својим осећањима, или о неким осећањима која су нас преплавила, онда ће тај садржај у ствари диктирати ту форму.

Latinica: Ako želimo da pišemo o svojim osećanjima, ili o nekim osećanjima koja su nas preplavila, onda će taj sadržaj u stvari diktirati tu formu.

[02:30]

Ћирилица: Осећање ће довести до стихова, односно до лирике.

Latinica: Osećanje će dovesti do stihova, odnosno do lirike.

[02:36]

Ћирилица: Када желимо да причамо о неким догађајима, то ће бити епско дело, односно то је књижевни род епика.

Latinica: Kada želimo da pričamo o nekim događajima, to će biti epsko delo, odnosno to je književni rod epika.

[02:44]

Ћирилица: Када је наш центар интересовања, односно уметника, књижевника, неки сукоб, сукоб у личности, сукоб између две личности, сукоб између различитих времена, сукоб између појединца и друштва, онда ће то највероватније и врло могуће бити драмско дело, односно драма.

Latinica: Kada je naš centar interesovanja, odnosno umetnika, književnika, neki sukob, sukob u ličnosti, sukob između dve ličnosti, sukob između različitih vremena, sukob između pojedinca i društva, onda će to najverovatnije i vrlo moguće biti dramsko delo, odnosno drama.

[03:08]

Ћирилица: Да поновим: књижевни родови су лирика, епика и драма.

Latinica: Da ponovim: književni rodovi su lirika, epika i drama.

[03:17]

Ћирилица: Шта спада у лирику?

Latinica: Šta spada u liriku?

[03:19]

Ћирилица: Спадају народне лирске песме, и ако се сећате то је на почетку петог разреда је била "Вила зида град", једна народна лирска митолошка песма.

Latinica: Spadaju narodne lirske pesme, i ako se sećate to je na početku petog razreda je bila "Vila zida grad", jedna narodna lirska mitološka pesma.

[03:31]

Ћирилица: Па је била једна из породичног циклуса "Највећа је жалост за братом".

Latinica: Pa je bila jedna iz porodičnog ciklusa "Najveća je žalost za bratom".

[03:36]

Ћирилица: Од ауторских лирских песама, сигурна сам да се сећате она за коју постоји позната мелодија нашег познатог певача, а то је "Певам дању, певам ноћу" од Бранка Радичевића.

Latinica: Od autorskih lirskih pesama, sigurna sam da se sećate ona za koju postoji poznata melodija našeg poznatog pevača, a to je "Pevam danju, pevam noću" od Branka Radičevića.

[03:47]

Ћирилица: Па једна родољубива песма од Алексе Шантића.

Latinica: Pa jedna rodoljubiva pesma od Alekse Šantića.

[03:51]

Ћирилица: "Сребрне плесачице" од песникиње Десанке Максимовић, или љубавна песма које сам сигурна да се сећате, а то је "Шашава песма".

Latinica: "Srebrne plesačice" od pesnikinje Desanke Maksimović, ili ljubavna pesma koje sam sigurna da se sećate, a to je "Šašava pesma".

Мало да поновимо, да не буде само да, да и ви учествујете. Да видимо да ли се сећате шта су одлике уопште лирске поезије. Значи, ово је сад задатак у ствари где треба да заокружимо три слова испред онога што одликује лирску поезију.

Да ли је то објективност? Ја бих рекла да није. Зашто? Зато што је онај који је објективан, он ће највероватније писати неку причу или роман. А ко је субјективан, у ствари, личан, он ће писати лирску поезију. Тако да објективност нећемо заокружити.

Поменух малопре да смо имали песму „Певам дању, певам ноћу“ која има и своју мелодију, односно ми је знамо као песму која с, која се пева. Значи да је она ритмична. Лирска поезија је ритмична, има свој ритам.

Да ли је сликовита, односно пуна неких пренесених значења? Када користимо речи као слике. Ми када читамо песму, или је чујемо, ми у ствари стварамо неку врсту слике испред себе.

Значи лирска поезија јесте сликовита и сликовитост јесте њена одлика. Наративна није. Наратор је увек везан за епику. Али зато је веома изражајна. Значи, шта је овде тачно? Тачно је под б), в) и ђ), односно ритмичност, сликовитост и изражајност су одлике лирске поезије.

Епика. Е сад, епика имамо и у стиху и у прози. Никако кад видимо стих да мислимо да је одмах лирика, је л’ тако? И то је оно што смо научили у петом разреду. Имамо и епску поезију, односно епски стих, где се пева о неким догађајима и неким епским јунацима.

И ако се сећате епске песме „Женидба краља Вукашина“, „Урош и Мрњавчевићи“, то је епика у стиху, народна епика. У прози, то су биле приче: „Прва бразда“ Милована Глишића, Бранка Ћопића „Поход на Мјесец“, Данило Киш и прича „Дечак и пас“, и роман „Хајдуци“ од Бранислава Нушића.

Значи то су све неке приче, да се причало о неким причама, односно неким догађајима. Препричавали су се догађаји и то су дела наших приповедача. То спада у епику.

Од драме. Драмске врсте су трагедија, комедија и драма у ужем смислу. За трагедију има времена. Некако у основној школи се прво ради у осмом разреду „Ромео и Јулија“ и то одломак од познатог драмског писца, светског Шекспира.

До тада се трагедија не ради у основној школи, али се раде комедије. И комедију коју сте радили, и то једночинку састављену од једног чина прошле године, ако се сећате, била је од Бранислава Нушића, нашег највећег комедиографа, комедија „Кирија“.

То је онај тата који се досетио да на једно, сад бисмо рекли виртуелно путовање, а то није, то је било нека врста тадашњег виртуелног путовања, односно он је глумио да води на путовање своју децу и тиме један веома непријатан догађај у њиховој породици који је био социјални проблем негде превазишао.

Није, значи, није сео и кукао него је решио то на комичан начин, што је заиста било поучно у тој комедији. Без обзира, значи није комедија увек она која се бави смешним догађајем па се само да се насмејемо. Она треба и нечему да нас научи, а Нушић нас тиме и учи.

Кратке фолклорне форме, то су оне кратке књижевне форме које такође спадају у књижевност, а ту су питалице, брзалице, на другом слајду пословице и загонетке. Е сад, разлике. Питалице, у чему се разликује питалица од загонетке?

Што питалица у самој форми својој, у самом садржају садржи и одговор. Па имамо ову занимљиву, је л’? Питао магарац ђака: Па шта ћеш ти бити кад непрестано учиш? Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац.

Брзалице нам служе да размрдамо говорни апарат. Ко иде на глуму, зна да сваку пробу почиње брзалицама. Пред представу размрдавамо се брзалицама, оне за то служе, нека врста су језичке игре. Па оне које учимо још и док не кренемо у школу: На врх брда врба мрда, па Риба риби гризе реп, Мирили мирини мирисни и дивни шимшири.

Пословице су негде читаву мудрост и искуство једног народа сврстали у тако на једну кратку форму. Значи оне јесу кратке, али су поруке велике. Па и ова „Ко рано рани, две среће граби“, „Боље врабац у руци, него голуб на грани“ и тако даље.

Верујем да их ви знате доста. Загонетке: Ко је увек сам у кући? Ја вам нећу рећи, то ћете ви да кажете ко је. Бела се роди, зелена одрасте, а црвена умре је трешња. Нисам написала, иако, као што знате, и у читанкама и у неким књигама обично изврнуто стоје одговори на, односно одгонетке на загонетке.

Ако се сећате, сусрели сте се у петом разреду са појмом стилске фигуре. И стилске фигуре су оне форме у књижевности које преносе значења које је замислио уметник, књижевник, па користи различите језичке механизме да то пренесе.

И ту постоје неке законитости и правила која су распоређена у врсте стилских фигура. То је поређење сте радили прошле године, персонификацију, епитет и ономатопеју. Ове године ћемо допунити знање стилских фигура неким новим, а ово су биле те да вас подсетим.

Поређење, један појам се пореди са другим и обично имамо ону речцу „као“. Реч „као“ и онда препознајемо поређење. На пример, нек је румен ко ружа румена. „Ко“ или „као“ нам говори да се један појам пореди са другим појмом.

Персонификација, оно што сте ломили језик па вам је било чудно, онда је сви запамтите, зато што је тако мало, термин сам је другачији од неких на које сте навикли. Персонификацијом у ствари предметима, неким другим бићима и појавама приписујемо људске особине.

На пример, „Ливада крај реке сања“ је стих из песме Десанке Максимовић, „Покошена ливада“. Ливада сања. Да ли, обично ми као наставници кажемо, да ли ливада може да сања? Не може.

Значи, песник је то да би пренео нека осећања или неку песничку слику, повезао особине људског бића са неким појмом и добио песничку слику управо персонификацијом.

Епитет. Помоћу једне или више речи изражава... епитетом у ствари изражавамо особину бића, предмета или појаве. Неку особину желимо да подцртамо, такорећи. На пример, град градила, каква вила? Ево овде, бијела вила.

Ово је из народне песме пример и ово јесте у ствари стални епитет. Значи, врло често уз вилу иде баш овај придев и он постаје стални придев уз ту именицу, односно стални епитет.

Ономатопеја је опонашање гласова из природе, односно звукова из природе. На пример, „Онде кљуцне, ту чепркне, онда тркне, воду сркне“. Ономатопеја просто личи на оно шта означавају.

Значи, тако се, како се чују, тако се напишу и тако их и ми препознајемо. Ономатопеја осим у књижевности су честе и у свакодневном говору, и у поздравима, у дозивањима животиња и тако даље. Значи, ономатопеју имамо и у свакодневном говору, то хоћу да кажем.

Чиме смо се још бавили у петом разреду? Бавили смо се врстом строфе. Строфа од четири стиха се зове катрен. И овде имамо као пример једну строфу из песме која се такође радила у петом разреду, а то је песма Пеђе Трајковића „Кад књиге буду у моди“.

Овако иде та строфа: „Замислите како ће се читалачкој младежи обрадовати номинатив, уморан до неба, када се остали падежи буду употребљавали онако како треба“. Четири стиха, је л' тако?

Значи, катрен је у питању. И овде смо означили још нешто што се такође радило у петом разреду, а то је гласовно подударање на крају стихова што је рима, односно одређене речи се римују. Овде се римује први и трећи, други и четврти стих.

Младежи - падежи, неба - треба. И као што вам је вероватно већ и јасно, тако добијамо и ритмичност, о којој смо причали на почетку. Тако се постиже да песма има ритам.

Рима, гласовно подударање речи на крајевима стихова, као што рекох. И опет пример и риме и стиха који се зове осмерац, односно стих од осам слогова је осмерац.

По-ља-на сре-брна бе-ла. Када пребројимо, видимо да има осам слогова, што је осмерац. Имамо и риму када прочитамо цео, целу ову строфу. „Пољана сребрна, бела, трепери кроз снег, трепери, ред плесачица јела, на стопалу од леда, борова шума цела, шума ћути и гледа.“ Јела, цела, леда, гледа, опет видите риму, односно гласовно подударање речи на крајевима стихова.

Врсте стиха. Напоменух и рекосмо да је, да смо радили осмерац, односно стих од осам слогова. Имамо пример још једног осмерца: „трепери кроз снег, трепери“. И стих који је стих наше епске народне песме, а то је десетерац.

И овде имамо почетак једне епске песме која се радила прошле године, то је Свети Саво. „Збор зборила господа ришћанска код бијеле цркве Грачанице.“ Када пребројимо ове слогове, видимо да је то десетерац.

Бавили смо се још нечим. Када смо радили анализу прича, односно приповедака, у односу ко је приповедач у делу, то има важну улогу у анализи саме и разумевању саме приповетке.

Приповетка може бити исприповедана, то јест прича у првом лицу, и тада је приповедач један од ликова у делу. Приповедање може бити у трећем лицу и тада је он као неки посматрач, као камера која улази и све види шта се дешава тамо где се, о чему се приповеда, и онда је приповедање у трећем лицу, односно приповедач није лик у делу.

Шта још користе приповедачи? Опис. Ако се сећате, опис, терминолошки, стручно се зове дескрипција, и служи да би се сликовито представили простор, ликови и ситуације.

Дијалог, као опет форма приповедања у епском делу је разговор између две особе. А монолог је оно када један лик наглас говори нешто, не обраћајући се другом лику нити публици, ако је у питању драма, него сам себи. Значи, врсте и облици приповедања: приповедање у првом лицу, приповедање у трећем лицу, дескрипција, односно опис, дијалог и монолог.

Пејзаж. То спада у дескрипцију, односно у опис, и пејзаж је опис природе у књижевном делу. А портрет и оне унутрашње, психичке и физичке особине лика у књижевном делу представљају портрет.

Опет ћемо један задатак да поновимо оно о чему смо причали. Да дупло поновимо, јел тако? Понављамо оно што знамо, што смо научили у петом разреду и сад да поновимо када смо се подсетили.

Одлике лирске поезије су шта? Да ли се у њима приповеда о догађајима? Не, али је она субјективна.

Малопре сам споменула да је лирска поезија лична, субјективна. Да ли имамо сукоб међу јунацима? Чим имате ово "јунаке", знате да није лирика у питању, значи ово није тачно. За сваку песму се зна ко је аутор? Ово није тачно делимично, јер имамо ауторску, али имамо и народну лирику, па није тачно.

Али оно што је сигурно тачно јесте да је она, да је лирска поезија музикална, ритмична. Да је сликовита, наравно, односно да има богатство стилских фигура и да преноси емоције, односно осећања и то је осећајност.

Значи, тачни одговори су: субјективност, музикалност, сликовитост и осећајност. Још мало да вежбамо и да се подсетимо шта беше пејзаж. Да ли је то опис јунака? Не. Опис природе? Да.

Да ли је то приповедање о јунацима и догађајима? Не. Поглед на свет? Не. А да ли је врста описа, односно дескрипције? Да. Значи пејзаж је опис природе, односно врста је дескрипције.

Да видимо да ли се сећате шта су ономатопеје. Подвуци ономатопеје у следећим реченицама: "Она је бректала, а ђаци су потцикивали, као да их је неко голицао.

То је заиста било неправедно, а нарочито ме је болело што се кикоћу моје другарице, иако су добро знале да говорим праву и целу истину." Шта су овде ономатопеје? Верујем да сте их препознали. То је бректала, потцикивали и кикоћу.

Следећи задатак, да видимо да ли се сећамо епитета: "По бескрајно нежном, меком и далеком небу плавом насмејани месец блуди, што на људи личи главу." Да подвучемо епитете.

Значи овде имамо небо које је описано са четири чини ми се епитета. Оно је бескрајно, нежно, меко, далеко. Значи "по бескрајно нежном, меком, далеком небу". Четири епитета. И имамо плави, насмејани месец.

Да се подсетимо неких текстова из петог разреда које смо радили, односно ко их је написао. Ја ћу вам оставити "Мостови". Сећате се ко је, који писац пише о мостовима и представљају главни симбол у његовим делима, па је ово био један текст који се тицао управо тога и написао је наш нобеловац Иво Андрић.

Онда неку песму "Зимско јутро". Зиму воли да описује у описној, дескриптивној песми Војислав Илић, песник српски. "Чича Јордан" је онај писац што је написао "Зону Замфирову", "Ивкову славу" и неке још романе који су вама познати из филмова, а то је наш приповедач, велики писац Стеван Сремац. "Кирију" смо већ споменули, па знамо да је написао комедиограф Бранислав Нушић.

Има још. Песма која се ради такође на почетку шестог разреда, а радила се и на почетку од овог истог аутора, радила се на почетку петог. То је једна љубавна песма, "Мама ми каже шашаво моје, шта се то збива у твојој глави?"

То је "Шашава песма", написао је Мирослав Антић, Мирослав Мика Антић. "Поход на мјесец", такође смо нашег великог приповедача спомињали, радиће се и у шестом разреду, и то прича "Чудесна справа" и роман "Орлови рано лете", а у петом смо радили "Поход на мјесец". "Капетан Џон Пиплфокс" је једна радио драма, њу је написао Душко Радовић.

Надам се да сам вас подсетила шта смо све радили из књижевности прошле године. Наравно, није ту могло стати све што смо радили, али неке главне ствари, неке ствари из књижевне теорије које ћемо надограђивати у шестом разреду, смо се подсетили на овом часу. Хвала.