20 разговоров про Новый год и Рождество

Razgovor 1 – Badnjak i stara drveća

Nikola: Znate li da badnjak nije samo „komad drveta“, nego drevni simbol života i svetlosti?

Marko: Dobro, ali objasni mi logično, zašto baš hrast i zašto ga posle palimo?

Jelena: Meni je zanimljivo kako se ljudi i danas okupe oko badnjaka kao da obnavljaju zavet jedni s drugima.

Nikola: Još od druida su verovali da drvo čuva dušu učenika, a rezovi na kori bili su kao ocene.

Ana: Znači, sad kad idemo po badnjak, zapravo nastavljamo tu staru „školu pod drvetom“?

Marko: Možda, ali ja bih voleo da znam ima li istorijskih dokaza za tu vezu sa Keltima.

Nikola: Krst od svetlosti na nebu i na zemlji, kao kod ušća Save i Dunava, ponavlja se u simbolima.

Jelena: Meni je lepo što se ta priča koristi da ljudi sede mirno za stolom i ne svađaju se pred Božić.

Ana: U svakom slučaju, da ne zakasnimo ujutru na pijacu, badnjak se sam od sebe neće doneti u kuću.

Razgovor 2 – Novogodišnja jelka i jelen

Ana: Hoćemo li večeras da okitimo jelku ili sutra? Već je skoro Nova godina.

Marko: Večeras, da sutra imam vremena da završim izvještaje za posao.

Nikola: Pogledajte samo ukrase jelena, rogovi su kao mala drveća koja se svake godine obnavljaju.

Jelena: Zato mi se i sviđa taj simbol, kao da kaže čovjeku: imaš novu šansu da budeš bolji.

Marko: A ja sam mislio da je jelen popularan samo zbog zapadnih reklama i filmova.

Nikola: Ne, ideja regeneracije, novih grana i nove energije je mnogo starija od reklama.

Ana: Dobro, vi filozofirajte, a ja ću skuvati čaj i doneti kutiju sa ukrasima.

Jelena: Hajde da svaki od nas stavi jedan ukras za jednu lepu osobinu koju želi da razvije sledeće godine.

Razgovor 3 – Gde dočekati Novu godinu

Marko: Predlažem da Novu godinu dočekamo u gradu, na trgu, biće vatromet i program.

Ana: Ja bih radije u planini, vatra, sneg, tišina, manje gužve.

Nikola: Meni je planina bliža srcu, svetla kuća usred mraka kao mali hram.

Jelena: Gde god da idemo, važno mi je da smo zajedno i da niko ne bude isključen.

Marko: U gradu je praktično, ima prevoz, i ne rizikujemo put po snegu.

Ana: A u planini imamo drva, kamin, i možemo sami da organizujemo večeru.

Nikola: Možemo napraviti krug oko vatre i svako da kaže jednu viziju za sledeću godinu.

Jelena: Hajde kompromis: doček u planini, ali dan pre toga šetnja kroz okićeni grad.

Razgovor 4 – Pokloni po tipu

Ana: Moramo da se dogovorimo, šta kome kupujemo za Božić, da ne lutamo po radnjama.

Marko: Napravićemo tabelu: kome, budžet, rok kupovine, da sve bude jasno.

Nikola: Ja volim da poklon ima simbol, recimo mala figurica drveta ili jelena.

Jelena: A meni je bitno da poklon pokazuje da smo osobu stvarno slušali tokom godine.

Ana: Za jednu prijateljicu bih uzela praktičnu stvar, npr. dobru lampu za radni sto.

Marko: Za mog brata ću da kupim planer, da konačno organizuje svoj haos.

Nikola: Za mene možete samo dobru svesku, da pišem priče i crtam znakove.

Jelena: Dogovoreno, svaki poklon treba da nahrani ili telo, ili um, ili srce.

Razgovor 5 – Spisak novogodišnjih želja

Jelena: Da li pravite spisak želja za Novu godinu?

Nikola: Ja pišem slike, ne reči: nacrtam kako želim da izgleda moj život.

Marko: Ja pravim tačan spisak ciljeva, sa datumima i brojevima.

Ana: Ja pišem samo ono što stvarno mogu da uradim u prva tri meseca.

Jelena: A ja stavljam i unutrašnje stvari, kao što su strpljenje, toplina, iskrenost.

Nikola: Kažu da se želja spoji sa nečim materijalnim, zato ljudi pale badnjak.

Marko: Meni je bitno da želje nisu kontradiktorne i da znam kako da ih merim.

Ana: U redu, samo da ne ostane sve na papiru, hajde da se čujemo u martu i proverimo.

Razgovor 6 – Na pijaci pred Božić

Ana: Pogledajte ovaj sto sa badnjacima, koji da uzmemo?

Marko: Uzećemo srednji, da bude stabilan, a ne prevelik za naš stan.

Nikola: Vidite kako su ga ukrasili žitom i grančicama, kao mali sveti krajolik.

Jelena: Prodavac je baš ljubazan, objasnio je da badnjak donosi mir u kuću.

Ana: Još nam treba riba za Badnje veče, da ne stojimo u redu u poslednji čas.

Marko: Računam, bolje je sada, cijene će sutra sigurno skočiti.

Nikola: Volim kako pijaca pred praznik izgleda kao živi ritual, svi nešto nose i dele.

Jelena: I dobro je da se nasmejemo i njima poželimo srećan praznik, nije sve samo kupovina.

Razgovor 7 – Duh praznika

Jelena: Primetila sam da se ljudi često posvađaju baš pred praznike.

Ana: Da, svi su umorni, trče za poklonima, čekaju u redovima.

Marko: I onda smisao praznika padne u drugi plan, ostane samo logistika.

Nikola: Zato su se nekad ljudi skupljali pod drvetom da smire glavu pre nego što reše spor.

Jelena: Možda bismo i mi mogli da uvedemo pravilo „nema teških tema za stolom“.

Ana: I da pre ručka napravimo kratku pauzu, da svako udahne i izađe na balkon.

Marko: Dobra ideja, to je kao reset sistema da se ne pregreje.

Nikola: I neka neko zapali sveću kao podsetnik da smo tu zbog svetlosti, ne zbog problema.

Razgovor 8 – Filmovi sa jelenima

Ana: Večeras bih gledala neki novogodišnji film, ali ne samo romantičnu komediju.

Marko: Naći ćemo nešto sa dobrom pričom, ne samo sa šarenim lampicama.

Nikola: Meni se sviđaju filmovi sa začaranom šumom i jelenima koji vode ljude kući.

Jelena: U tim pričama uvek postoji trenutak kad junak bira da bude bolji čovjek.

Marko: Primećujem da je jelen često povezan sa svetlom i putokazima u mraku.

Nikola: Da, rogovi kao živi lusteri, grane kroz koje prolazi sunce.

Ana: Okej, vi birajte film, a ja ću da napravim kokice i čaj.

Jelena: Dogovoreno, ali posle filma da kažemo jedan dobar gest koji želimo da uradimo ove zime.

Razgovor 9 – Između dva Božića

Marko: Zanimljivo mi je što imamo i „zapadni“ i „pravoslavni“ Božić.

Ana: Meni je to praktično, duži period praznika i odmora.

Nikola: To vreme između dva datuma je kao most, kao produženi sveti prostor.

Jelena: A za porodice u dijaspori je šansa da se više puta okupe online i uživo.

Marko: Nekad me nervira duplo planiranje, ali ima smisla istorijski.

Nikola: I simbolički, kao da nam se dva puta daje prilika da se resetujemo.

Ana: Dobro, samo vi filozofirajte, ja treba da organizujem ko kada koristi kuhinju.

Jelena: Ipak je lepo što možemo da spojimo različite kalendare, a da ostanemo bliski.

Razgovor 10 – Objašnjavanje tradicije strancima

Jelena: Sutra nam dolaze prijatelji iz inostranstva, kako ćemo im objasniti badnjak?

Marko: Ukratko: drvo, oganj, zajedništvo, obnova, bez previše detalja.

Nikola: Ali ja bih spomenuo druidske škole na brdu i ideju da drvo čuva dušu učenika.

Ana: Samo polako, da ih ne zbunimo, bolje je dati slike nego predavanje.

Jelena: Možemo da kažemo da je to naš način da spojimo Boga, ljude i prirodu za stolom.

Marko: I da sedenje uz drvo znači da ne tražimo konflikt nego rešenje.

Nikola: A paljenje badnjaka je kao restart, spaljuje staro i otvara mesto za novo.

Ana: Najvažnije je da se osećaju dobrodošlo, ostalo će razumeti kroz atmosferu.

Razgovor 11 – Pregled stare godine

Ana: Hajde da večeras napravimo mali „izveštaj“ o godini koja prolazi.

Marko: Dogovoreno, ja ću da vodim zapisnik, kao pravu tabelu.

Nikola: Ja bih zapisao velike slike: šta smo naučili o sebi, ne samo događaje.

Jelena: Mene zanima kako smo se ponašali jedni prema drugima u teškim trenucima.

Ana: Ja gledam šta smo konkretno završili, a šta stalno odlažemo.

Marko: Zanimljivo je spojiti sve te uglove, dobijemo kompletnu sliku.

Nikola: Kao kad gledaš drvo: koren, stablo, grane, listove i plodove.

Jelena: I važno je da zahvalimo, makar u sebi, za ono što je ipak ispalo dobro.

Razgovor 12 – Šetnja kroz zimsku šumu

Nikola: Ovaj sneg na granama izgleda kao da je šuma ušla u neki tihi hram.

Ana: Samo pazi gde staješ, klizavo je, a mrak brzo pada.

Marko: Volim kako se zvuk priguši kad je sneg, kao prirodna izolacija.

Jelena: Ima nešto umirujuće, kao da ti šuma kaže: uspori, sve je u redu.

Nikola: Uvek zamišljam da su ovde nekad učili stari druidi u krugu drveća.

Marko: Možda, ali je sigurno da su ljudi oduvek tražili tišinu pre velikih odluka.

Ana: Meni je ovo idealno mesto da razmislim šta realno mogu da promenim sledeće godine.

Jelena: I da ostavimo stare uvrede u ovoj šumi, da se ne vraćaju kući s nama.

Razgovor 13 – Pripreme za goste

Ana: Sutra nam dolazi rodbina, moramo da organizujemo kuću.

Marko: Napravićemo plan: ko čisti, ko kuva, ko kupuje.

Jelena: I ko dočekuje goste na vratima, da ne bude hladan ulaz.

Nikola: Ja mogu da dekorišem sto, da bude kao mali simbolički pejzaž.

Ana: Sjajno, samo nemoj da zaboraviš da ostaviš prostor za tanjire.

Marko: Ja ću da proverim da li imamo dovoljno stolica i čaša.

Jelena: A ja ću da smislim dve-tri teme za razgovor koje spajaju, ne dele.

Nikola: Neka sto bude kao drvo: koren su preci, grane smo mi, a plodovi su naša dela.

Razgovor 14 – Ponoćne želje

Jelena: Kad otkuca ponoć, šta prvo želite da uradite?

Nikola: Ja zatvaram oči i pokušavam da vidim sliku sledeće godine.

Marko: Ja gledam na sat i proveravam da li sve ide po planu programa.

Ana: Ja ću da proverim da li je svećama bezbedno i da li je šporet ugašen.

Jelena: A ja ću da zagrlim sve za stolom, da se niko ne oseća usamljen.

Nikola: Volim trenutak kad se stara godina „ugasila“, a nova još nije ispisana.

Marko: Za mene je to samo prelaz u sledeći set zadataka, ali prijatan prelaz.

Ana: Važno je da svi uđemo u tu novu godinu budni, trezni i u miru jedni s drugima.

Razgovor 15 – Crkva za Božić

Ana: Da li idemo na jutarnju službu za Božić ili nam je to previše rano?

Marko: Rano jeste, ali jednom godišnje možemo da ustanemo.

Nikola: Meni je lepo da čujem pevanje, kao da se stari i novi svet spoje u istom ehu.

Jelena: I volim kad ljudi posle službe jedni drugima požele mir i radost.

Ana: Samo da se dogovorimo ko pali auto i ko se oblači poslednji, da ne kasnimo.

Marko: Ja ću da proverim put i parking, da ne lutamo po mraku.

Nikola: U crkvi uvek mislim na ono: „Video sam te kad si sedeo pod drvetom.“

Jelena: Kao da nas neko gleda dublje nego mi sami sebe, posebno u ovim danima.

Razgovor 16 – Kalendar i ciklusi

Marko: Kupio sam novi kalendar za sledeću godinu, sa mestom za planiranje svakog dana.

Ana: Odlično, konačno ćemo imati sve obaveze na jednom mestu.

Nikola: Meni se sviđa kako krug godine liči na prsten svetlosti oko drveta.

Jelena: I dobro je da upišemo i porodične datume, ne samo poslovne.

Marko: Ja ću da označim rokove i važne projekte drugim bojama.

Ana: A ja ću da upišem dane kad ne primam dodatne obaveze, da ne pregorim.

Nikola: Neka svaki mesec ima svoju malu reč ili simbol, da se setimo zašto radimo sve ovo.

Jelena: Tako kalendar postaje ne samo spisak zadataka, nego i mapa smisla.

Razgovor 17 – Pomoć drugima za praznike

Jelena: Razmišljam da ove godine umesto još jedne kutije slatkiša odnesemo nešto u humanitarnu organizaciju.

Ana: Možemo da kupimo hranu ili ogrev za neku porodicu.

Marko: Samo da vidimo pouzdanu organizaciju i tačne podatke kome ide pomoć.

Nikola: Možemo i da napišemo kratke poruke nade, da ne bude samo materijalno.

Jelena: Praznici su najlepši kad neko ko nema mnogo oseti da nije zaboravljen.

Ana: Dogovorimo već danas budžet, da sutra ne odlažemo.

Marko: U redu, napraviću mali plan i spisak potrebnih stvari.

Nikola: To je kao da zasadimo malo drvo dobrote usred ove hladne zime.

Razgovor 18 – Online porodični sastanak

Ana: Pošto ne možemo svi da se okupimo, hajde da napravimo porodični video poziv za Novu godinu.

Marko: Da, samo moramo tačno vreme, zbog različitih vremenskih zona.

Jelena: I da ne zaboravimo one koji se inače malo javljaju, njima je možda najpotrebnije.

Nikola: Možemo da zamislimo da smo svi pod istim nevidljivim drvetom, samo u drugim gradovima.

Ana: Ja ću da proverim kamere, mikrofone i link, da ne bude haosa u poslednjem minutu.

Marko: Napraviću mali „dnevni red“ da svako kaže po nešto, da se ne izgube u buci.

Jelena: Najbitnije je da neko na početku kaže: „Drago mi je što smo zajedno, makar ovako.“

Nikola: Ponekad svetlost ekrana zaista postane kao mali plamen zajedničkog ognjišta.

Razgovor 19 – Priča za decu o drveću

Jelena: Sutra nam dolaze deca, treba nam kratka božićna priča za njih.

Nikola: Ispričaćemo im o učenicima koji su sadili drveće na vrhu brda i čuvali ga kao svoje srce.

Ana: Samo pojednostavi, da ne bude previše komplikovano za mališane.

Marko: I bolje je da ne koristimo reč „druid“, nego da kažemo „stari učitelji iz šume“.

Jelena: Važno mi je da deca osete da je drvo prijatelj, a ne samo dekoracija.

Nikola: Završetak može da bude: kad god čuvaš nekoga ili nešto, tvoje unutrašnje drvo raste.

Ana: Možemo posle priče da zajedno nacrtamo drvo sa mnogim granama želja.

Marko: To je lepa vežba i za maštu i za koncentraciju.

Razgovor 20 – Prvo jutro nove godine

Ana: Kako se osećate jutros, posle svih slavlja?

Marko: Malo umorno, ali zadovoljan sam što je sve išlo po planu.

Nikola: Imam utisak kao da je svetlo drugačije, kao da je godina stvarno nova.

Jelena: Ja razmišljam da prvo danas nekome pošaljem poruku zahvalnosti.

Ana: Ja ću početi od kuhinje, da vratim red posle prazničnog haosa.

Marko: Ja ću da pregledam ciljeve koje smo sinoć zapisali, da vidim odakle da krenem.

Nikola: Možemo da zamislimo da je ovo jutro kao mlado drvo, sve što uradimo biće prvi prsten.

Jelena: Ako čuvamo to „mlado drvo“ u nama, imaćemo mir i kad prođe novogodišnja euforija.