20 разговоров в Звездаре

Razgovor 1 – Prvo poznanstvo u parku

Ana: Zdravo, sedneš li ovde?

Maja: Naravno, slobodno. Ti si isto sa drugog razreda?

Ana: Da, sin mi ide u drugi razred, ovde u školi na Zvezdari.

Maja: I moj isto. Djeca jedva čekaju da izađu napolje, čim malo ugrije sunce.

Razgovor 2 – Proleće u gradu

Ana: Vidi kako grad vibrira kad izađe sunce, kao da se svi probude odjednom.

Marko: Da, Beograd čim osjeti proleće, odmah je pun parka i šetnje.

Ana: Djeca odmah zaborave na domaći, samo bi da trče.

Marko: Iskreno, i ja bih da preskočim posao i samo sjedim ovdje na klupi.

Razgovor 3 – Knjige i sunce

Maja: U udžbenicima piše o proleću u Srbiji, o cveću i pticama…

Ana: Da, ali njima je lepše pravo proleće, ne ono na slici.

Maja: Moj sin kaže: “Mama, mogu da učim napolju?”

Ana: Pa što da ne, knjiga u ruke, klupa u parku – savršena kombinacija.

Razgovor 4 – Školski umor

Ana: Primjećuješ li da su djeca poslije škole baš umorna?

Marko: Da, imaju mnogo zadataka. A oni su još mali.

Ana: Zato ih odmah vodim u park, bar sat vremena da se izigraju.

Marko: Pametno, bolje da trče nego da vise na telefonu.

Razgovor 5 – Zvezdara kao kvart

Maja: Volim Zvezdaru, nekako je mirna, a opet osjeća se grad.

Ana: Da, kao da je između šume i centra, ima svoju vibru.

Maja: Djeca imaju gdje da se igraju, a i škole su blizu.

Ana: I roditelji se već svi znaju iz viđenja, kao jedno malo selo u gradu.

Razgovor 6 – Emotivna mama

Ana: Juče je učiteljica rekla da je moj sin previše pričljiv u razredu.

Maja: Pa dobro, to je znak da je živahan, da ima energije.

Ana: Znam, ali ja odmah sve primim k srcu, mislim da sam previše emotivna.

Maja: Ma normalno je, mi mame malo dramimo, ali to je iz ljubavi.

Razgovor 7 – Ocjene i pritisak

Marko: Kako stoji tvoja ćerka sa ocjenama?

Ana: Dobro, ali neću da je pritiskam. Važno mi je da je srećna.

Marko: I ja tako. Ocjene dođu i prođu, karakter ostaje.

Ana: Baš tako. A ovakve šetnje po suncu prave uspomene, ne kontrolni zadaci.

Razgovor 8 – Učiteljica

Maja: Kakva je vaša učiteljica, jesi li zadovoljna?

Ana: Jesam, mnogo je topla i strpljiva, baš etična žena.

Maja: Naša isto, često priča djeci o tome da budu dobri jedni prema drugima.

Ana: To mi je važnije od svega, da nauče da budu ljudi.

Razgovor 9 – Skoro raspust

Ana: Djeca već broje dane do raspusta.

Marko: Naravno, čim granica 15 stepeni, njima je u glavi samo igralište.

Ana: Kaže mi sin: “Ako je napolju proleće, zašto još učimo?!”

Marko: Tipično. A mi objašnjavamo da i veliki ljudi rade kad je lijep dan.

Razgovor 10 – Intuitivni Beograđani

Maja: Imaš li utisak da ljudi u Beogradu sve osjećaju “u stomaku”?

Ana: Da, kao da su intuitivni, osjete odmah da li je neko njihov ili nije.

Maja: Ja sam se skoro doselila, ali komšije su me stvarno lijepo primile.

Ana: To je Zvezdara, malo impulsivna, ali srce na dlanu.

Razgovor 11 – Domaći zadatak

Ana: Danas imaju domaći iz srpskog, pisanje rečenica o proleću.

Marko: Odlično, neka pišu o ovom parku, o suncu i klupi na kojoj sad stojimo.

Ana: Da, rekla sam mu: prvo se igraj, onda sjedni i napiši šta vidiš.

Marko: To je najbolja škola – ono što stvarno žive.

Razgovor 12 – Telefon i knjige

Maja: Moj sin bi stalno da gleda crtaće na telefonu.

Ana: I moj isto, zato mu kažem: “Prvo knjiga, pa onda telefon.”

Maja: Nekad se naljuti, ali posle zaboravi kad izađe napolje.

Ana: Pa kad vidi ekipu iz odjeljenja, odmah zaboravi i na mene i na telefon.

Razgovor 13 – Kratak predah

Ana: Uvijek mi prija ovaj trenutak na klupi, dok se oni igraju.

Marko: Meni je to terapija. Malo šuma, malo dječja vika, i sve stresove zaboraviš.

Ana: Kao mali privatni odmor u sred radnog dana.

Marko: Da, Zvezdara spa centar, ali za živce.

Razgovor 14 – Kišni dani

Maja: Kad pada kiša, kao da mi zatvore i mene i dijete u kutiju.

Ana: Znam, cijeli stan postane mali, svi nervozni.

Maja: Zato čim se pojavi sunce, odmah bežimo u park.

Ana: I ne vraćamo se dok ne padne mrak, bukvalno.

Razgovor 15 – Učenje napolju

Ana: Razmišljam da mu ponekad donesem svesku u park, da piše ovdje.

Marko: Super ideja, promijeniće mu se slika o učenju.

Ana: Da vidi da znanje nije samo klupa u učionici i tabla.

Marko: Nego i drvo, klupa, ptice… i mama koja mu pomaže sa strane.

Razgovor 16 – Mali konflikti

Maja: Vidi, već se posvađali oko lopte.

Ana: Ma oni se posvađaju i pomire za pet minuta, emotivni su.

Maja: Ja odmah skočim da ih “spašavam”, a možda ne treba.

Ana: Nekad je bolje da sami nauče da riješe problem.

Razgovor 17 – Škola i promjene

Ana: Imaš li osjećaj da se škola mnogo promijenila od kad smo mi bili djeca?

Marko: Mnogo više informacija, ali manje igre.

Ana: Zato ja pokušavam da joj dam igru poslije škole, bar ovdje u parku.

Marko: To balansira sve te zadatke i obaveze.

Razgovor 18 – Sitne brige

Maja: Brinem se nekad da li će se snaći kasnije, u većim razredima.

Ana: Sve mi brinemo, to je posao roditelja.

Maja: Onda dođem ovde, vidim kako trči, smeje se… i malo se smirim.

Ana: Da, dok ima taj osmijeh, sve je u redu.

Razgovor 19 – Grad noću i danju

Ana: Noću kad gledam Beograd s prozora, izgleda potpuno drugačije.

Marko: Da, kao veliki ozbiljan grad. A danju, ovdje u parku, djeluje kao veliko igralište.

Ana: Lijepo je što djeca odrastaju u ovakvoj energiji.

Marko: Biće naviknuti na ritam, na ljude, na različite karaktere.

Razgovor 20 – Poziv za sledeći put

Maja: Mi idemo polako kući, treba još da uradimo malo domaćeg.

Ana: I mi isto. Dolazite sutra opet u ovo vrijeme?

Maja: Da, ako bude sunca, sigurno smo u parku.

Ana: Super, neka se djeca naviknu da imaju svoje društvo ovdje na Zvezdari.