20 маленьких рассказов о жизни за границей

1. Planovi i pivo

Luka: „Ljudi, ne znam za vas, ali osećam da će ova godina u Beogradu da bude totalni restart za IT. Miriše mi na ozbiljne promene.“

Marko : „Luka, tebi svaka godina miriše na revoluciju. Realnost je inflacija, kirije na Vračaru su otišle u nebo, a i struja poskupljuje. Treba ostati pribran.“

Sara: „Džaba nam i povišice i revolucije ako se ne viđamo. Bitno je da ostanemo ekipa, da nas ne proguta taj 'hustle' mod.“

Ivan: „Slušajte, pre nego što krenete u duboku filozofiju – dajte još jednu kaprićozu i po pivo. Prazan stomak mi kvari intuiciju, a bogami i logiku.“

Luka: „Samo kažem, remote je postao norma. Sledeće godine ćemo možda ovaj sastanak držati sa tri različita kraja sveta.“

Sara: „Može, ali pod uslovom da se bar jednom kvartalno skupimo uživo. Ekran ne može da zameni ovaj vaš humor, brate.“

2. Balkan kao IT most

Marko: „Čitao sam da Nemci otvaraju još dva razvojna centra ovde. Izgleda da smo im i dalje najbolji odnos cene i kvaliteta.“

Luka: „Nismo samo to. Mi smo most, razumemo Zapad, a imamo tu balkansku snalažljivost kad sve krene nizbrdo.“

Ivan: „Samo nek oni otvaraju, ali da ne uvode onaj njihov kruti mentalitet 'od 9 do 5 bez pauze'. Meni treba sloboda da skoknem na kafu kad mi mozak stane.“

Sara: „Meni je bitnije da šefovi nauče da smo ljudi, a ne samo resursi u Jira-i. Empatija, ljudi, to je ono što fali tim korporacijama.“

Marko: „Statistika kaže da srećni developeri prave 20% manje bagova. Dakle, tvoja empatija ima vrlo konkretnu cenu, Saro.“

Luka: „Eto, Marko je izračunao sreću. To je recept za uspeh u 2026!“

3. Sarma i tehnologija

Ivan: „Ljudi, sarma je ove godine pobedila. Ako mi godina bude pola kao ova sarma, ja potpisujem odmah.“

Luka: „Sarma je klasik, ali vidi kako se Beograd menja. Sad na svakom ćošku imaš azijsku hranu, nove ljude, rusi, ukrajinci, indijci... Grad dobija novu energiju.“

Sara: „Baš mi je drago što se vraća taj kosmopolitski duh. Važno je da se svi, i naši povratnici i stranci, ovde osećaju kao kod kuće.“

Marko: „Povratnici su ključni, donose te neke 'best practice' fore iz inostranstva. To nam diže vrednost na tržištu.“

Ivan: „Sve je to super dok mi ne zakažu sastanak u osam ujutru po londonskom vremenu. Ja sam do deset samo fizički prisutan, mozak mi je još na standby-u.“

4. Lisabon vs Beograd

Sara: „U Portugalu su tako lagani. Rade da bi živeli, a mi ovde nekad živimo da bismo radili. Fali nam taj balans.“

Marko: „Lako je njima kad imaju okean. Ali i kod nas hibridni rad menja stvari, polako shvatamo da ne moraš da sediš u kancu da bi bio koristan.“

Luka: „Moja vizija: zimi Lisabon, leti Beograd. Radiš za svetsku firmu, a trošiš gde ti je srce. To je sloboda.“

Ivan: „Meni samo treba stabilan WiFi i da mi plata leže na vreme. Gde sedim – to mi je druga briga, mada bi pogled na more pomogao, ne lažimo se.“

Sara: „I da ne postanemo samo avatari. Da se ne svedemo na Slack poruke i 'thumbs up' ikonice.“

5. Sprintovi i život

Marko: „Prognoze kažu da će tržište sledeće godine opet da eksplodira. Treba se pozicionirati na vreme.“

Luka: „Ja osećam da ulazimo u fazu gde će se ceniti samo autentične ideje, a ne samo štancovanje koda.“

Ivan: „Ja osećam samo novi backlog koji me čeka u ponedeljak. Sprint za sprintom, život prođe u tiketima.“

Sara: „Zato moraš da povučeš kočnicu, Ivane. Burnout nije mit, dešava se najboljima. Prijatelji su tu da te podsete da isključiš laptop.“

Marko: „Zato ja planiram odmore tri meseca unapred. Kalendar je svetinja.“

Ivan: „Daj ti meni ovo kuvano vino, da ja planiram samo sledećih sat vremena, biće mi lakše.“

6. Fail-ovi iz prošlosti

Ivan: „Sećate se kad sam pre tri godine pokušao da napravim rusku salatu, pa sam je presolio tako da niko nije mogao da je jede?“

Sara: „Jao, Ivane, bio si tako očajan, skoro si zaplakao nad činijom. Bilo nam je žao da te zezamo... prva dva minuta.“

Luka: „To je bio klasičan 'bug u produkciji'. Ali Ivke je kralj hotfix-a, odmah je naručio roštilj za sve.“

Marko: „Činjenica je da si od tada napredovao. Sad si master-chef za ekipu. Vidi se 'continuous improvement'.“

Ivan: „Učio sam na greškama, to ti je najbolji test. Ako preživiš sopstvenu rusku salatu, možeš bilo koji legacy kod.“

7. Beograd kao tačka susreta

Luka: „Beograd je kao confluence Save i Dunava – mesto gde se sve struje mešaju. Obožavam taj haos.“

Marko: „Zato i imamo toliko stranih developera u poslednje vreme. Statistika migracija je jasna, postajemo regionalni hub.“

Sara: „Samo da ne izgubimo tu našu beogradsku dušu, to što smo neposredni i što se odmah svi 'skontamo'.“

Ivan: „Ma, kad ih odvedem na burek kod Trpkovića, odmah postaju naši. Hrana je univerzalni jezik, tu nema greške.“

Luka: „Tačno tako. Hrana, kafa i onaj naš fazon 'lako ćemo' – to je ono što ljude zadržava ovde.“

8. Sloboda i tezge

Sara: „Primetila sam da su ljudi nekako 'pukli' ove godine. Svi su umorni od vesti i kriza.“

Marko: „Zato freelance CV-jevi cvetaju. Ljudi hoće kontrolu nad svojim vremenom, neće više da ih cima neki toksični menadžer.“

Luka: „To je evolucija. Razbijamo stare okvire. Čovek više nije vezan za jednu stolicu 40 godina.“

Ivan: „U realnosti, pola njih samo hoće da rade u gaćama od kuće i da ne gledaju šefa. I ja ih potpuno razumem.“

Sara: „Bitno je samo da u toj slobodi ne postanemo usamljeni vukovi. Čovek je društveno biće, bre.“

9. Šta stvarno želimo?

Ivan: „Ajmo konkretno, bez korporativnih fraza: šta hoćete u novoj godini?“

Marko: „Stabilan projekat, dobru opremu i da niko ne menja zahteve usred sprinta. Čist račun, duga ljubav.“

Luka: „Ja hoću da radim na nečemu što stvarno menja stvari. Da se osećam da moj kod ima smisao, a ne samo da puni nečiji džep.“

Sara: „Ja želim tim koji se podržava. Da možemo da kažemo 'ljudi, danas nisam ni za šta' i da niko ne koluta očima.“

Ivan: „A ja hoću da smršam pet kila, da odem na more bar tri puta i da mi telefon ne zvoni posle pet popodne. Je l' mnogo tražim?“

10. AI i strah od budućnosti

Marko: „EU uvodi nova pravila za AI. Biće to ozbiljan 'compliance' pakao za nas developere.“

Luka: „Možda će malo usporiti stvari, ali etika mora da postoji. Ne možemo samo da pustimo botove da vladaju svetom.“

Ivan: „Meni samo recite šta smem, a šta ne smem da kopiram sa Stack Overflow-a, da ne završim u zatvoru zbog bota.“

Sara: „Važno je da tehnologija ostane alat, a ne da postane zamena za ljudski razgovor. Manipulacija je laka, ali se teško leči.“

Marko: „Propisi su spori, tehnologija je brza. Biće to zanimljiva trka sledeće godine.“

11. Naš mali tim

Sara: „Kad vas gledam, mi smo kao neka mini-verzija idealne firme. Svako ima svoju ulogu.“

Luka: „Ja sam onaj što 'prodaje maglu' i priča o 2030. godini.“

Marko: „Ja sam onaj što ga pita 'brate, a ko će to da plati i koliko to RAM-a troši?'.“

Ivan: „Ja sam onaj što to na kraju zapravo iskodira dok psuje i vas i klijenta, ali na kraju sve radi.“

Sara: „A ja sam tu da vas podsetim da se niste čuli sa mamom i da treba da popijete čašu vode između ta dva piva.“

Luka: „Savršen tim, nema šta. Živeli za nas!“

12. Paelja na dorćolski način

Ivan: „Luka, ova tvoja paelja kida. Ozbiljno, mogao bi da otvoriš restoran ako ti dosadi tastatura.“

Luka: „Tajna je u začinima koje sam doneo iz Španije, ali i u ovoj našoj vodi. Ima neki beogradski šmek.“

Marko: „Gledajući sastojke, ovo je vrhunski 'low-carb' izbor ako zanemarimo ovoliki pirinač. Ali ajde, praznici su.“

Ivan: „Meni je najbitnije da smo sve spakovali u jedan tiganj. Mrzim kad posle kuhanja perem sudove kao da sam hranio vojsku.“

Sara: „Meni ovo miriše na more i na one naše duge razgovore na plaži. To nema cenu.“

13. Otići ili ostati?

Marko: „Šta mislite, hoće li se sledeće godine više ljudi pakovati za Berlin ili se vraćati za Beograd?“

Luka: „Mislim da je prošlo vreme masovnih odlazaka. Sad ljudi putuju, rade odasvud, granice su u glavi.“

Sara: „Mnogi se vraćaju jer shvate da nigde nema ove topline. Tamo si uvek 'stranac', ovde si 'komšija'.“

Ivan: „Vraćaju se zbog hrane i porodice, a odlaze zbog plate i birokratije. Čista matematika, što bi Marko rekao.“

Marko: „Na kraju presudi kvalitet života. Ako ovde imaš dobru platu, Beograd je jedan od najboljih gradova za život u Evropi.“

14. Wellness marketing

Sara: „Sve više firmi nudi 'mental health' pakete, jogu i meditaciju. Lepo je što se o tome priča.“

Marko: „Da, ali to je često samo 'šminka'. Ponude ti jogu, a onda ti bace rok koji zahteva 12 sati rada dnevno. To je licemerno.“

Ivan: „Kod mene su uveli slobodan petak popodne. To mi više znači nego deset joga majstora zajedno. Pusti me da idem na pecanje, to je moja meditacija.“

Luka: „Budućnost je u poverenju, a ne u paketima pogodnosti. Firma koja ti veruje je firma u kojoj ostaješ.“

15. Planovi za road-trip

Ivan: „Dosta o poslu, dajte neke lepe teme. Gde ćemo da palimo sledeće godine?“

Luka: „Andaluzija, mesec dana. Laptop u torbu, kafa na trgu, i samo lagano.“

Sara: „Ja bih u Porto, da opet osetim onaj miris reke i fado muziku. Tamo vreme stvarno sporije teče.“

Marko: „Ja ću prvo na Staru planinu. Hoću malo da isključim telefon, vidim krave, konje i šumu. Dosta mi je aerodroma.“

Ivan: „Ja sam za sve opcije gde je internet 5G i gde roštilj ne košta kao pola plate. Možemo i road-trip kroz Srbiju, ima onih etno-sela što su brutalna.“

16. DevOps je nova crna

Marko: „Čujem da svi sad prelaze u DevOps. Kažu da su tamo najjače cifre trenutno.“

Ivan: „Ja sam već počeo da učim, neću da ostanem samo na 'farbanju dugmića' u frontend-u. Treba se osigurati.“

Sara: „Meni je bitno da i u tim tehničkim stvarima ne zaboravimo komunikaciju. Šta ti vredi najbolji sistem ako niko u timu ne priča sa nikim?“

Luka: „Nova godina će tražiti ljude koji znaju sve po malo, ali se brzo prilagođavaju. Fleksibilnost je nova stabilnost.“

17. Adulting i luksuz viđanja

Ivan: „Kad pogledaš, mi smo se ove godine videli svega tri puta u punom sastavu. To je postao ozbiljan luksuz.“

Sara: „Strašno je kako nas obaveze pojedu. Zato su ovi trenuci najbitniji, to je ono što se broji na kraju godine.“

Marko: „Ja sam napravio retrospektivu u glavi. Svi smo napredovali, niko nije ostao na istom mestu. To je uspeh.“

Luka: „Bitno je da se ne menjamo kao ljudi, a kao profesionalci možemo kako god hoćete. Vidimo se u proleće, to je dogovor.“

18. Beogradski mix

Ivan: „Beograd mi sve više liči na Berlin, ali sa boljom klimom i manje pravila. Taj neki ludi miks.“

Luka: „Ima tu energiju grada koji nikad ne staje. Južnjačka krv, zapadni biznis.“

Marko: „Samo kad bi popravili ovaj javni prevoz, bio bi savršen. Ali dobro, ne možeš imati i najbolju kafu i tačan tramvaj.“

Sara: „Meni je bitno da prodavačica u pekari i dalje kaže 'prijatno, sine'. To je taj miris Beograda koji nema ni Berlin ni Lisabon.“

19. Velika slika

Marko: „Šta mislite, gde će Srbija biti za godinu dana na IT mapi?“

Luka: „Ako prestanemo da kukamo i počnemo više da sarađujemo, bićemo vrh. Imamo talenat, samo nam fali malo više samopouzdanja.“

Sara: „I malo više solidarnosti. Da ne gledamo samo svoj džep, nego da pomognemo i onima koji tek počinju.“

Ivan: „Manje šaltera, više digitalizacije i normalne cene – to je moja želja za državu. Ostalo ćemo mi developeri sami da sredimo.“

20. Baklava ili Tiramisu?

Ivan: „Kraj je večeri, treba nam nešto slatko da zapečatimo. Šta ćemo – tiramisu ili baklavu?“

Sara: „Baklava! To je miris doma, detinjstva i onih porodičnih ručkova. To je duša.“

Luka: „Ja bih tiramisu. Vuče me na Italiju, na putovanja i na nešto novo. Treba nam malo te 'dolce vita' energije.“

Marko: „Meni je svejedno, samo da ne moram ja da računam kalorije večeras. Ivane, ti naručuj, ti si najpraktičniji.“

Ivan: „Naručujem oba, brate! Što da biramo kad možemo sve. Živeli za novu godinu, za Beograd i za to da sledeće godine budemo još bolji, a ostanemo isti!“

Svi: „Živeli!“