20 маленьких разговоров о жизни

1. Kafa na Dorćolu

Ana je prva stigla u kafić na Dorćolu. Čim je ugledala drugarice, nasmejala se: „Gde ste, bre, Beograđanke po izboru? Je l' se još uvek gubite po ovim jednosmernim ulicama?“ Maria ulazi zadihana, skida šal: „Ma, Slavija je danas poseban nivo pakla. Kružni tok me uvek pobedi, ali preživela sam.“Laura spušta kese na stolicu: „Donela sam panetone, Italija u srcu, ali deca traže samo beogradske pekare.“ Aisha vadi kutiju: „A ja sam donela hurmašice. Da vas malo 'šećer udari', nema šale sa mojim receptom.“ Pričaju kako su im deca postala pravi mali lokalci. „Bre“ i „ajde“ su im sada osnovne reči, a kad se neko uzruja, samo citiraju učiteljicu: „Polako, deco, nije smak sveta, sve ćemo stići.“

2. Strava i brate

„Moj sin više ne kaže da je nešto ‘very cool’“, priča Ana dok meša kafu. „Sada je sve ‘strava’ ili ‘kida’. Ponosna sam, postao je pravi Dorćolac.“Maria se nadovezuje: „Moja ćerka mi je jutros rekla: ‘Daj, brate, mama, ne paniči’. Smešno mi je, ali u Madridu bi me gledali kao da sam sa druge planete.“Laura se smeje: „Meni je to super. Ovde je sve nekako opušteno, nema one krute ljubaznosti koja je zapravo hladna.“Aisha klima glavom: „Beograd ima taj neki svoj fazon. Ljudi su glasni, mašu rukama, ali te odmah prihvate. Nema distance, odmah si ‘njihov’.“Dogovaraju se da za Novu godinu odvedu decu na Trg. „Hoću da osete tu ludnicu, petarde i pravi beogradski doček,“ kaže Maria.

3. Č, ć i ostale muke

Sede pored prozora, napolju sipi neka dosadna beogradska kiša, ali unutra miriše na tursku kafu i cimet. „Sećate se koliko sam se plašila da će moju Lunu zadirkivati zbog akcenta?“ pita Maria.„ A sada ona ispravlja mene! Kaže: ‘Mama, nije kuća nego kuća, mekše malo’. Samo uzdahnem i slušam je,“ smeje se Ana.

Ana dodaje: „Učiteljica mi je rekla najbolju stvar ikada: ‘Opusti se, Ana, ovde su svi odnekud došli, niko nije pao s Marsa’. To mi je baš leglo na srce.“ Aisha priča kako su njenog sina odmah prvog dana zvali u igraonicu na rođendan. „Niko ga nije pitao odakle je, samo su mu dodali loptu.“ Sve četiri brinu manje nego lane. Deca imaju svoje „bande“ u parku, a grad im više nije nepoznat, nego pomalo njihov.

4. Beogradska terapija

„Znate šta mi je najjače ovde?“ pita Laura. „Taj poziv ‘ajmo na kafu’. To u Italiji traje pet minuta, s nogu. Ovde sedimo tri sata, kafa se davno ohladila, a mi još uvek rešavamo svetske probleme.“ Ana se smeje: „To ti je beogradska terapija, bre. Nije to kafa, to je psihološka sesija za male pare.“ Maria se slaže: „Posle ovakvih kafa osećam se kao da živim ovde oduvek, a ne par godina.“ Aisha dodaje: „I to njihovo ‘nema frke, završićemo’. U početku me to nerviralo, mislila sam da su neozbiljni, a sad vidim – na kraju se stvarno sve nekako završi.“ Shvataju da te male, svakodnevne rečenice čine da Beograd više ne deluje kao džungla, već kao topli dom.

5. Đačka dvojka

Deca su im danas na priredbi pevala „Deda Mraze, ne skreći sa staze“, a na kraju su svi horski viknuli: „Ćao svima, srećni praznici!“„Priznajem, pustila sam suzu. Onako, baš me pogodilo,“ kaže Ana brišući oči. „I ja isto,“ dodaje Maria. „Kad sam čula mog malog kako lomi jezik na ‘Srećna Nova godina’, srce mi je bilo kao kuća.“ Laura priča kako se njena ćerka sada pravi važna: „Kaže mi: ‘Mama, ja sam đačka dvojka – imam dve zemlje u jednoj glavi’. Genijalno dete.“ Aisha se smeje: „A moj me je ozbiljno pitao da li Deda Mraz u Beogradu donosi poklone ili prvo mora da popije kafu i kaže ‘gde si, brate’.“

6. Mala Evropa u tiganju

Mame su se okupile kod Ane na Vračaru. „Pogledaj ovaj pogled na Hram,“ kaže Laura gledajući kroz prozor, „kao sa razglednice, samo što se čuje buka sa ulice.“ Ana iznosi rusku salatu i pečene paprike: „Ovo je iz marketa na ćošku, prodavačica mi se zaklela da su paprike kao domaće.“ Maria je napravila španske kroketice, a Aisha je donela baklavu iz jedne stare poslastičarnice na Dorćolu gde „vreme stoji“. Dok probaju sve, smeju se kako im kuhinja sada izgleda. „Pravimo malu Evropu u tiganju,“ kaže Ana. „Malo maslinovog ulja, malo više ljute paprike, i svi srećni.“

7. Tempo je ludilo

„U školi su mi rekli da uvode neke nove digitalne projekte,“ priča Ana. „Marku se oči zacaklile, on bi najradije živeo u kompjuteru.“ Maria objašnjava da i njena ćerka juri na kurs robotike. „Beograd je pun tih nekih radionica, stalno negde kasnimo.“ Laura uzdiše: „Ja samo trčim s posla, pa na engleski, pa na balet... Beogradski saobraćaj mi je najbolji trening za živce.“ Aisha dodaje: „Ja menjam smene u restoranu da bih ga stigla odvesti na fudbal. Ali znate šta? Volim što deca ovde imaju toliko opcija.“ Sve se slažu – tempo je „ludilo“, ali grad im daje energiju koju nisu očekivale.

8. Krug dvojke i sneško „brat“

Sede u onom malom kafiću kod Kalemegdana gde konobar već zna da piju produženi espreso sa hladnim mlekom. „Moj sin može satima da gleda gde se spajaju Dunav i Sava. Kaže da je to njegovo omiljeno mesto na svetu,“ priča Ana. Laura se nadovezuje: „Moja ćerka obožava tramvaj broj dva. Kaže da je to njen lični turistički krug. Sedne, stavi slušalice i uživa.“ Aisha se seti prvog snega: „Deca su bila van sebe od sreće na Tašmajdanu. Napravili su sneška, stavili mu staru kapu i rekli: ‘Vidi, brate, pravi je Beograđanin’.“ Shvataju da su ulice ovog grada polako postale kulise za njihove najlepše porodične uspomene.

9. Tim sa roditeljskog

„Znaš šta mi je kul kod naše učiteljice?“ pita Laura. „To što stvarno poznaje decu. Zna ko je tužan, ko je zaljubljen, a ko samo lenj. Nismo samo brojevi u dnevniku.“Ana klima glavom: „I to što me zove da mi kaže kad je Marko uradio nešto dobro, a ne samo kad napravi glupost.“ Maria dodaje: „U Španiji je to nekako bilo strogo formalno. Ovde mi je sve... pa, ljudskije.“ Aisha se smeje: „Meni je hit što posle svakog roditeljskog sastanka pola roditelja završi u kafani preko puta. Mi smo kao neki mali gerilski tim.“Osećaju da pripadaju toj ekipi, čak i kad se skroz spetljaju sa padežima.

10. Kalenić je zakon

Na pijaci na Kaleniću je subota ujutru, gužva je tolika da jedva prolaze.„Jedna bakica mi je jutros rekla: ‘Uzmi ovaj paradajz, lutko, miriše na detinjstvo’. Kako da je odbijem?“ priča Maria.Ana se smeje: „Meni prodavac redovno viče: ‘Ruskinjo, evo ti jabuke, slatke kao tvoj akcenat’. Ja mu kažem da nisam Ruskinja, a on kaže: ‘Nema veze, naše si gore list’.“ Laura priznaje: „Ja ovde učim srpski bolje nego na kursu. Svaka reč ide uz kilogram spanaća ili sira.“ Aisha dodaje: „Svi imaju savet – kako se kuva, koliko se soli... Kao da mi je cela pijaca neka dalja familija.“

11. Beograd nikad ne spava

Veče pred Novu godinu, Knez Mihailova sija, miriše kuvano vino i pečeno kestenje. „Meni je i dalje fascinantno koliko je ovaj grad živ u deset uveče. Deca, starci, psi... svi su napolju,“ kaže Ana.Maria: „U Madridu je slično, ali ovde ima ta neka mešavina Balkana i Evrope, neki neopisiv ‘vajb’.“ Laura priča kako njen muž kaže da se ovde uvek nešto krčka, „nikad nije dosadno, čak i kad je naporno“. Aisha dodaje: „Meni je važno da deca vide ljude koji se smeju i vesele, uprkos svemu. To je ta neka beogradska žilavost.“ Zajedno gledaju vatromet, tihe i srećne što su tu.

12. Gramatika kao „hard mode“

„Kako vaša deca izlaze na kraj sa domaćim zadacima?“ pita Maria dok meša čaj.Ana puca od smeha: „Marko kaže da je srpska gramatika ‘hard mode’ u igrici, ali mu je zabavno jer je logična kad je jednom skontaš.“ Laura dodaje: „Moja ćerka stalno piše sastave o Beogradu. Kaže: ‘Mama, ja volim ovaj grad jer ima milion kafića i u svakom možeš da dobiješ čašu vode’.“ Aisha priča kako njen sin najviše voli fizičko: „Kaže da su na terenu svi isti, niko ne gleda ko kako priča, samo se juri lopta.“ Dogovaraju se da sledeće nedelje naprave „pica i domaći“ veče – da se bar one ne muče same sa padežima.

13. „Pomeri se malo, dušo“

U tramvaju koji se penje uz Zvezdaru, gužva je standardna – svi su se pribili jedni uz druge. „Kad mi neko kaže ‘pomeri se malo, dušo, da prođem’, ja se odmah raznežim,“ kaže Laura. „To ‘dušo’ popravi dan.“ Ana dodaje: „Ili kad neka baka kaže mom sinu: ‘Sine, drži se za šipku, klizavo je’, kao da mu je rođena rođaka.“ Maria oseća da je ta neka neposrednost ono što deci daje sigurnost. Grad ih nije progutao, nego ih je prigrlio.Aisha kaže: „Nije sve savršeno, prljavo je i bučno, ali ovaj grad zna da se našali na svoj račun. To je velika stvar.“

14. Beograd iz dečje vizure

U školskom dvorištu, učiteljica im predlaže novi projekat – „Moj grad, tvojim očima“. „Baš me zanima šta će deca nacrtati,“ kaže Ana. „Marko će verovatno nacrtati neku modernu zgradu u poluraspadu.“ Maria dodaje da će njena ćerka sigurno slikati Kalemegdan, ali sa onim silnim mačkama koje tamo žive.Laura pretpostavlja: „Kod moje će biti tramvaji i grafiti. Ona to obožava, kaže da grad tako priča.“ Aisha zna: „Moj će naslikati stadion i red za ćevape.“ Smeju se, jer u tim crtežima vide kako su se njihovi svetovi preklopili sa beogradskim sivilom i sjajem.

15. Kao kod kuće

„Znate li da je Marko juče prvi put rekao ‘ovde mi je kao kod kuće’? Bili smo na Avali i on je samo udahnuo i to izustio,“ priča Ana uzbuđeno. Maria se nasmeje: „Pa to je velika stvar, bre! To se slavi.“ Laura dodaje: „Moja ćerka kaže da joj nedostaje more, ali da joj drugari iz odeljenja zamene sunce. Baš me je raznežila.“ Aisha kaže: „Meni je bilo najvažnije da se ne oseća kao stranac. Sad zove baku u Istanbulu i objašnjava joj šta je to ‘inat’.“ Shvataju da je to bio cilj – da im deca rastu slobodna u svetu koji je postao malo veći.

16. Krug oko Hrama

Sede u parku kod Hrama Svetog Save. Fontane rade, deca vrište od sreće, a one pokušavaju da uhvate pet minuta mira. „Ovaj kraj je baš po mojoj meri. Centar je, a opet imaš gde da sedneš u travu,“ kaže Laura. Ana priča kako voli da uđe u Hram kad je prazno: „Samo da ćutim pet minuta, da presložim haos u glavi.“Maria dodaje: „Prija mi zvuk zvona. Ima nešto umirujuće u tome, kao da je sve baš tamo gde treba da bude.“ Aisha se smeje: „I naravno, posle duhovnog mira, idemo na pljeskavicu. Red se zna!“

17. Šta nam fali?

„Hajde iskreno, šta vam najviše nedostaje?“ pita Ana dok gleda u novogodišnje ukrase koji vise preko ulice. Maria: „More i ono pravo špansko sunce usred zime. Ali ovde dobijam tu neku toplinu od ljudi koju tamo nismo imali.“ Laura: „Meni nedostaju moji, ali ovde se ne osećam usamljeno. Imam vas, imam komšinicu koja mi donosi proju...“ Aisha: „Meni miris Istanbula, ali Beograd miriše na kafu i svež hleb iz pekare na svakom ćošku. To me smiri.“ Sve četiri priznaju da su se plašile selidbe, ali sada vide da je to bila njihova najbolja avantura.

18. Ringišpil na Ušću

Na vašaru kod Ušća, deca vrište na ringišpilu, a mame se greju šoljama kuvanog vina. „Ovo je kao neki film, majke mi,“ kaže Maria dok gleda svetla koja se ogledaju u reci.Ana dodaje: „Meni je ovo kao povratak u detinjstvo, samo što sada razumem zašto su se roditelji uvek smrzavali dok nas čekaju.“ Laura se navikla na to ‘ajmo dalje’ i ‘ma biće to sve u redu’. „To mi je postala omiljena rečenica.“ Aisha klima glavom: „Beogradska mantra – biće bolje. I stvarno bude, nekako.“

19. Beograd vaspitava i nas

Veče je kod Laure, deca u sobi igraju igrice i čuje se samo: „Dodaj mi to, brate!“ i „Beži tamo!“. „Mislim da će nam sledeće godine deca biti prevodioci. Ja i dalje mešam padeže, a oni ih ni ne primećuju,“ kaže Ana. Maria se slaže: „Moja ćerka mi već drži lekcije iz slenga. Kaže: ‘Mama, ne kaže se tako, to je blam’.“ Aisha dodaje: „Moj sin me naučio bontonu na srpskom. Kaže: ‘Nemoj učiteljici da kažeš ćao, nego dobar dan’.“ Laura se smeje: „Znači, Beograd ne vaspitava samo njih, nego i nas. Postajemo bolje verzije sebe, sa malo više duha.“

20. Ajmo na kafu!

Kraj večeri u malom bistrou na Dorćolu. Nazdravljaju čašom vina, umorne ali zadovoljne. Ana kaže: „Hvala Beogradu što nas je istrpeo ovakve pogubljene, sa svim našim pitanjima i strahovima.“ Maria dodaje: „I hvala vama. Bez ovog našeg malog kluba, grad bi bio samo gomila betona.“ Laura podiže čašu: „Srećna Nova godina našim malim Beograđanima iz celog sveta. Nek su nam živi i zdravi.“ Aisha završava u velikom stilu: „Ajde, žene, u zdravlje! Da nam sledeća bude još bolja i da uvek imamo vremena za jedno dugo ‘ajmo na kafu’. Nema frke, snaći ćemo se.“