TRI GLAGOLA I ROĐENJE VOLJE

Nekada davno, pre svih vremena, u zemlji gde se reči rađaju kao zvezde, živela su tri glagola: Biti, Jesti i Budu.

Svaki od njih nosio je u sebi moć života: Biti je bio reka koja teče kroz sve što postoji. Jesti je bio kamen, čuvar postojanosti i mira. Budu je bio vatra, iskra srca, plamen osećanja i uzleta.

Kada neko kaže "ja sam", to je dah Biti. Kada kaže "mi smo", to je dah Jestija. A kada duša šapne "budem", to je plamen Budua — znak da se nešto novo rađa.

Ali Budu nije mogao sam da traje. Njegov plamen je bio brz, divlji, čist osećaj koji brzo plane i isto tako može da nestane. Zato se, iz srca Budua, rodio novi glas: Hoću.

Hoću je bio prvi koji je znao da pretvori osećaj u reč, želju u put.On je bio kao herold, vitez koji nosi volju duše pred svet:– Hoću da idem!– Hoću da budem!– Hoću da sanjam!

Tako su u jeziku ostali tragovi ove stare priče: Biti — za ono što jeste,Jesti — za ono što stoji, Budu — za ono što osećaš da raste u tebi,i Hoću — za ono što biraš i na šta stavljaš svoj znak volje.

Kada govoriš srpski, ti tečeš kao reka, stojiš kao kamen, goriš kao vatra — i biraš kao slobodno srce.Ti postaješ deo stare pesme života, koja nikada ne prestaje.

___

Marko: Znaš, baš sam razmišljao... Kako mogu četiri glagola da budu kao reke, kamenje i vatra? Nisu to stvarne stvari.

Ana (smešeći se): Ali jezik nije samo logika, Marko. Reči nose osećanja. Kad kažeš "biti", ti stojiš u svetu. Kad kažeš "budu", ti osećaš kako svet raste u tebi.

Marko: Hmm... "Biti" znači da jesam sada. "Budu" je kao... kad sanjam šta ću postati?

Ana: Da! "Budu" je kao kad sviraš muziku i ne znaš tačno gde će te odvesti sledeća nota, ali osećaš da moraš da ideš dalje.

Marko: A "jesti"? To mi je najčudnije. Kako "smo" i "ste" mogu biti kamen?

Ana: Jer kad kažeš "mi smo prijatelji" ili "vi ste tu", ti gradiš nešto što stoji čvrsto. Nije samo osećaj. To je mirno znanje da smo zajedno.

Marko (klima glavom): Dobro, razumem. A "hoću"?

Ana (šaptom): "Hoću" je kao kad vidiš vatru u daljini... i odlučiš da kreneš prema njoj. To je izbor. Volja.

Marko (sa osmehom):Znači, "biti" je reka, "jesti" je kamen, "budu" je vatra... a "hoću" je put ka vatri.

Ana (smejući se): Bravo! Ti si sada pravi junak iz naše igre!

Marko: I možda ću napisati pravila za sledeći nivo igre!

Ana: A ja ću komponovati muziku za njega!

_____

BUDVA — GRAD ČETIRI GLAGOLA

Budva, stara kao prve reči čoveka, leži na obali Jadranskog mora. Njeni kameni bedemi, uske ulice i blistave terase čuvaju priču o četiri moći koje oblikuju svaki život.

Biti u Budvi znači osetiti postojanje u svakom kamenu, svakom talasu. Kada stojiš na zidinama Starog grada i gledaš more, osećaš: "Ja želim biti ovde". Da postojim, ovde, kao što su i vekovima pre mene postojali drugi.

Jesti u Budvi čuva taj mir. Kamenite ulice, kuće od belog kamena, male crkve — sve stoji kroz vekove, kao svedočanstvo: "Mi smo". Grad nije samo more i vetar — grad je ljudi koji ostaju, grade, vole, čuvaju.

Budu u Budvi šapuće iz svakog izlaska sunca nad morem. Obećanje novog dana, novih priča, novih ljubavi. "Budu" je u pesmi talasa, u snovima putnika koji tek dolaze, u osmesima dece koja trče po trgovima.

Ali tek kad se rodi želja, volja, izbor — pojavljuje se Hoću. Hoću je u ribaru koji svako jutro kreće na more. Hoću je u slikaru koji nađe novu boju na horizontu. Hoću je u svakom ko kaže: "Hoću da budem deo ovog svetla, ovog sveta!"

Zato je Budva više od grada. Ona je živa priča — reka Bitija, kamen Jestija, vatra Budua i putokaz Hoću-a.

I svaki ko kroči u nju, nosi sa sobom deo te stare pesme mora i kamena.