Tajna Muzika Jezika: Šta Nam Govori o Skrivenom Geniju Naroda

Bila je to devojčica od osam godina, izgubljena između četiri alfabeta: ruske i srpske ćirilice, engleske i srpske latinice. Ruski, njen maternji jezik, postao je tvrđava apstraktnih simbola. Bila je iscrpljena. I ja takođe. Dvanaest godina sam podučavala jezike, slušala njihovu jedinstvenu muziku – engleski, taj trkački konj u binarnom ritmu; srpski, taj valcer u tri takta. Ali tog dana, suočena sa njenim umorom, odustala sam od svega.

I počela sam da pevam.

Ne reči. Slova. Pevala sam svako slovo bajke koju smo čitale, jedno po jedno, kao muzičke note. „V... u... k...“ I odjednom, otkrovenje, razoružavajuće jednostavno, dečije: slova nisu simboli. Slova su note. Imaju tonalitet, boju, emociju. Usta, oblikujući ih, vajaju osećanje. Tog dana, to dete me nije naučilo ruskom. Vratilo mi je izgubljeni ključ svih jezika.

Taj ključ, naš moderni svet, opsednut efikasnošću i racionalnošću, bacio je. Tretiramo jezik kao kompjuterski kod, niz nula i jedinica. Izmislili smo „emocionalnu inteligenciju“ pokušavajući da ubrizgamo malo duše u naše sisteme, ali smo sve pomešali, brkajući veštu manipulaciju sa dubokom vizijom.

Ipak, neki narodi nikada nisu zaista izgubili taj ključ. Čuvaju ga dragoceno, intuitivno, u samom srcu svog jezika. To su narodi drugačijeg genija, često neshvaćeni. Uzmite Francuze i Srbe.

Francuski Genije: Intuicija Koja Obasjava Razum

Kažu da su Francuzi logični, kartezijanski. To je tačno. Ali to znači zaboraviti suštinu: njihova logika je uvek u službi munjevite intuicije. Njihov genije nije čisti razum, već savez intuicije i logike.

Pogledajte giganta L'Oréal. Suočeni sa buldožerom globalizacije koji sve uniformiše, kakva je njihova strategija? Suprotna. Oni ne uništavaju, oni uzdižu. Pronađu lokalni brend, sa dušom, sa pričom, i u njega ubrizgaju svoje naučno znanje i marketinšku moć. Ne zamenjuju ga, oni ga uzdižu. To je ono što nazivam Strategijom Afiniranja, kao kod velikog vina ili sira. To je strategija ludačke inteligencije, koja ih je učinila svetskim liderima, čak i tokom pandemije.

Tu strategiju, njihov jezik je šapuće. Poslušajte reč: L'ORÉAL.

• L'O: Svetlost ([l]) divljenja ([o]).

• RÉ: Strukturirana snaga ([r]) usmerena ka cilju ([e]).

• AL: Konačno otkrovenje ([a]) u kojem se učestvuje ([l]).

Svetlost divljenja, pokrenuta stručnom snagom, kulminira u otkrovenju. To je strateška intuicija pretvorena u muziku. Francuski genije, to je to: intuicija koja shvata potencijal sveta, i razum koji gradi katedrale da je udomi.

Srpski Genije: Intuicija kao Svet za Sebe

Srpski genije je druge prirode. Drevniji, telurskiji. Ako Francuz koristi intuiciju da bi delovao na svet, čini se da Srbin živi u svetu koji je već intuitivan. Njegov jezik nije alat, to je živi organizam, direktan eho neolitskih civilizacija Vinče i Lepenskog Vira, čiji kulturni i genetski kontinuitet iznenađuje naučnike.

Njihov jezik ne opisuje osećanja, on ih moduliše, kao muzičar. Promena jednog jedinog vokala (čuveni prevoj vokala) menja dušu glagola. To je jezik koji se ne zadovoljava imenovanjem, on peva stanja duše.

Pogledajte kako tvore svoje reči. To je aglutinacija. Oni "lepe" prefikse koji su drevne cigle smisla (pre-, od-, do-, u-) na koren da bi stvorili fresku. Reč kao što je predodrediti nije reč, to je ornament, spirala kao na grnčariji iz Vinče, gde svaka petlja dodaje sloj smisla. To je mozaičko, holističko mišljenje, koje vidi celinu pre delova.

Dva Naroda, Ista Nostalgija za Smislom

Dakle, šta vidimo? Dva naroda koja, svaki na svoj način, neguju svoje intuitivno nasleđe. Oni osećaju, u dubini duše, da je holistička vizija, sposobnost da se "oseti" svet, ne samo korisna, već vitalna.

• Francuz je disciplinuje logikom, oštri je, pretvara je u strateško oružje zastrašujuće elegancije da bi osvojio budućnost.

• Srbin je čuva u sirovom stanju, u samoj strukturi svog jezika, kao sveto blago, kao način da ostane veran prošlosti koja nikada zaista ne prolazi.

Jezik je ogledalo inteligencije jednog naroda. Ne inteligencije sa IQ testova, već dubokog genija, jedinstvenog načina postojanja u svetu.

U doba kada sve racionalnija veštačka inteligencija preti da sve poravna, ovo uranjanje u muzičku dušu jezika nije čin nostalgije. To je čin otpora. To je podsetnik da istinska inteligencija nije izračunavanje, već osećanje. Ne analiziranje, već viđenje.

Slušajmo. Zaista. To je možda najvažnija veština našeg veka.