Razgovor između koleginica

• Ćao, koleginice, kako si? Izgledaš malo umorno.

• Ma, imala sam juče situaciju... Klijent se iselio iz stana ranije nego što smo dogovorili. Morala sam odmah da obavestim vlasnika.

• Uh, pretpostavljam da mu to nije baš bilo drago?

• Pa, nije bio ljut na mene, ali mu svakako nije bilo prijatno. To je stan iz kog on ima dobar deo prihoda, pa mu je svaki mesec važan. Dogovor je bio da se depozit vrati za poslednji mesec, ali sad je trebalo sve to rešiti ranije.

• I šta je bilo kad je došao?

• Došao je baš na dan iseljenja. Ušao u stan, i krenuo da obilazi sve prostorije — dnevnu sobu, kuhinju, kupatilo, spavaću sobu… Pa čak i ostavu. Pažljivo gledao da li je nešto oštećeno.

• Jesu li ostavili nered?

• Nije to bio veliki haos, ali videlo se da su se pakovali u žurbi. Bilo je prašine i mrvica ispod nameštaja koji su pomerali, nekoliko kesica smeća… To je sve trebalo počistiti.

• A vlasnik, kako je reagovao?

• Bio je strpljiv, nije pravio scenu. Ali vidiš da prati svaki detalj. Ja sam se trudila da sve bude mirno, ali iskreno, osećala sam se malo nelagodno. Znaš onaj osećaj kad očekuješ da će svako pitanje biti možda kritika?

• Znam, i to dobro. Ipak, dobro je što nije prebacio krivicu na tebe.

• Jeste, i to mnogo znači. Na kraju smo se rastali korektno, ali mi je ostao taj pritisak da sledeći put sve još bolje organizujem.

• Ma biće bolje, to ti je iskustvo više. Svaka takva situacija te nauči nečemu.

• Istina. Idem sad da napišem izveštaj i zatvorim dosije, pa da završim dan na miru.

________

— Ćao, koleginice, đe si? Kako ti ide sezona ove godine?

— E, đe ću bit’ nego po terenu… Evo, prošlo već deset dana avgusta, a ja nemam kad ni kafu na miru popit’.

— Znači, gužva?

— Jes’, ima posla, ali, iskreno, očekivala sam da će biti jače. Neki su već počeli da spuštaju cijene, jer su mislili da će avgust bit’ pun pogodak, a rezervacije kasne.

— A gosti? Ima li više naših ili stranaca?

— Ma miješano. Ove godine dosta Rusa i Ukrajinaca, a ima i par porodica iz Njemačke. Svi traže apartman s parkingom, a najbolje i s bazenom. Kažu, “more je super, ali bazen nam je sigurniji kad je gužva na plaži”.

— Je li bilo kakvih problema?

— Bilo, kako ne… Jedna porodica otišla prije vremena, kažu da im je prevruće, iako klima radi non-stop. A vlasnik se naljutio jer je računao na njih do kraja mjeseca. Moraću mu objasnit’ da to nije do mene.

— Znam kako ti je… I ja sam prošle sedmice imala jednu situaciju, vlasnik mi kaže: “Nije problem cijena, nego što neće da poštuju pravila kuće.”

— Eh, to je klasik. Kod nas, ako se lijepo priča i popije kafa, sve se može riješit’. Ali kad gosti odu zaobilazeći nas, e to ti domaći baš ne vole.

— Tačno. Zato ja uvijek prvo sjednem s vlasnikom u kafanu, sve ispričamo, pa tek onda idemo dalje.

— Tako i treba. Ovđe ti je priča važnija od papira, a osmijeh važniji od potpisa.