Rat za dušu tržišta: Crnogorska anomalija i lica marginalnog kupca

Mi smo navikli da razmišljamo o tržištu u jednostavnim terminima. Zamišljate kafanu pored univerziteta. Preko puta se otvara nova, sa boljom kafom i nižim cenama. Šta se dešava dalje? Klasična ekonomska teorija, iskovana u učionicama Harvarda i Londona, daje nam elegantan odgovor: stara kafana snižava cene ili poboljšava uslugu, da zadrži tzv. "marginalnog kupca" — onog racionalnog studenta koji pažljivo vagi sve "za" i "protiv". Konkurencija rađa napredak. Svi pobeđuju.

Ali šta ako je ova uredna teorija samo lokalni dijalekt, a ne univerzalni jezik? Šta ako opisuje ponašanje samo jednog "plemena", odgojenog u anglo-keltskoj kulturi racionalizovane etike, i potpuno je slepa za logiku drugih svetova?

Zamislite malu, planinsku i ponosnu zemlju, i videćete da se tamo uredna tržišna teorija pretvara u žarišnu tačku sudara barem dve civilizacije, dva kognitivna koda. A u centru ovog sudara — figura marginalnog kupca, koji se ispostavlja da uopšte nije onakav kakvim ga smatraju.

Dekonstrukcija "Racionalnog Čoveka"

Klasična teorija tržišta napisana je na engleskom. Ona odražava mentalitet, kovan keltskim etičkim duhom i ojačan germansko-rimskom racionalnošću. U ovom svetu "marginalni kupac" je individua, slobodna od plemenskih veza, koja donosi odluke na osnovu logike i lične koristi. On je pokretač konkurencije, jer mu lojalnost treba biti zaslužena kvalitetom i cenom. Ceo zapadni svet građen je na ideji privlačenja ovog pametnog, racionalnog i slobodnog kupca.

Balkanska Anomalija: Intuitivni Marginalac

U kulturama sa dominantnim intuitivnim intelektom, kao na Balkanima, postoji i drugi, mnogo uticajniji tip marginalnog kupca. To je intuitivni marginalac.

Ko je on? To nije onaj koji skrupulozno upoređuje cene. To je čovek sa svojim viđenjem i impulsom. Njegove odluke ne određuju stare veze, ali ga ne privlači ni čisto racionalna korist. On se kreće unutrašnjim impulsima. Ne traži toliko "dobar posao"; koliko energiju, autentičnost, "vajb", jedinstveno iskustvo. On će prvi otići u čudni novi bar, gde serveiraju kraft pivo, poslušaće predavanje dolazećeg filozofa, upišati će se na kurs kiteserfinga. Hoće li doći drugi put? Niko ne zna.

Lica marginalnog kupca

Ovaj intuitivni marginalac — najpametniji igrač na tržištu. On ne prati masu; on stvara trendove sam za sebe, pre svega. On je onaj ko čijom intuicijom razlikuje autentično od lažnog. Upravo za njegovu pažnju se bore najnapredniji biznisi u svetu. On su — "pametni novac" i "pametni uticaj".

Sudar Svetova: Ruski Eksperiment u Crnoj Gori

U poslednjih nekoliko godina, u Crnu Goru su došli desetinama hiljada ljudi, uglavnom iz Rusije i postsovjetskog prostora. Mnogi od njih — visokoobrazovani, znaju jezike, živeli su u Evropi. Oni, paradoksalno, više su bili nosioci "anglo-keltsko-germanskog" tržišnog koda, jer su u mladosti žudno čitali Šerloka Holmsa i učili globalnu teoriju. Bili su uvereni da, otvarajući svoje kompanije, donose korist: stvaraju "zdravu konkurenciju", donose raznolikost, poboljšavaju kvalitet usluge.

Otvarali su IT kompanije, marketing agencije, škole, kreativne prostore. Pisali su na sajtovima na engleskom, francuskom, nemačkom. Organizovali su međunarodne događaje. Govorili su jezikom globalnog sveta i ciljali su direktno na tog istog pametnog, intuitivnog marginalca — i lokalnog i stranog — nudeći mu ono što nije bilo na lokalnom tržištu. Hteli su, napokon, da igraju po pravilima otvorene konkurencije, verujući da donose korist i sebi i Crnoj Gori, u nadi da će pronaći novi dom.

Imuni Odgovor: Zakon kao Plemenski Štit

Čime je odgovorila crnogorska sistema? Ne susretnom konkurencijom. Ne poboljšanjem usluge. Odgovorila je imunološkom reakcijom.

Predložen je novi red i zakon o imigrantima sa zahtevima: direktivno i veštačko preuveličavanje plata, zahtev da se zaposlava po tri osobe na prazna mesta — što se ne slaže ni sa kakvim klasičnim teorijama, to je, više, akt plemenske samoodbrane.

Lokalni sistem, zasnovan na vekovnim tradicijama ličnih veza, neformalnih dogovora i "svojih" ljudi, u doseljenicima nije video "zdravu konkurenciju", već strano telo, pretnju samom svom kodu. "Dolaznici" su hteli da igraju po drugim pravilima — pravilima transparentnosti, formalnih procedura i otvorenog tržišta. To se činilo nejasnim i opasnim.

Zakon nije alat za poboljšanje ekonomije. To je štit, namenjen da istisne strance. Sistem je odlučio da "amputira" deo ekonomije, da se reši "infekcije" tuđeg mentaliteta.

Paradoks na Grani Samouništenja: Proterivanje Budućnosti

Ovde leži realna tragedija i ironija. Pokušavajući da se zaštiti od navodne pretnje, sistem čini akt ekonomskog i kulturnog samougušenja.

Proterivanje ne onih za koje su mislili: Strogim pravilima ciljano je udariti ne po nelegalnim radnicima, već upravo po onim obrazovanim, zakonoposlušnim preduzetnicima koji su stvarali kompanije, kako je preporučivano od lokalnih stručnjaka, platili poreze i donosili nove kompetencije u zemlju, koliko su mogli.

Proterivanje marginalaca: Odlazeći, ovi ljudi povlače za sobom i one same pametne, intuitivne marginalne kupce, koje su privlačili. Međunarodni festivali, kreativni habovi, kvalitetne usluge — sve će to nestati, ne ostvarivši svoj potencijal. Nade mnogih ljudi na drugi — otvoreniji život — ruše se. Crna Gora će postati manje zanimljiva za moderne, mobilne profesionalce, turiste i investitore. A činilo se da bi trebalo biti obrnuto — po klasičnoj teoriji.

Ekonomski kolaps: Prognoze su očigledne: gubitak od 30+ miliona evra godišnje samo od odlaska Rusa, poništavanje rasta BDP-a, povećanje rizika rasta kriminala do 64%. Ovo nije "zaštita tržišta" — ovo je njegovo uništenje.

Udaljavanje od Evrope: Umesto približavanja Evropi, ovaj korak udaljava Crnu Goru od Evrope. Evropska unija je građena na principima poštene, otvorene konkurencije i jednostavnih procedura registracije. Prihvaćajući zakone koji čine suprotno, Crna Gora signalizira da ne razume ili ne prihвата fundamentalne vrednosti sveta u koji teži.

Iza Klasične Ekonomije

Crnogorski paradoks dokazuje da su klasične ekonomske teorije nedovoljne. One ne uzimaju u obzir dubinske kulturne kodove i kognitive stilove. Tržište nije samo tabela sa brojevima. To je živ organizam, koji pulzira u ritmu svoje kulture.

Budućnost Malih i Ponosnih Zemalja

Budućnost malih i ponosnih zemalja ne zavisi od toga da li će moći da "pobede" konkurenciju, već od toga da li će moći da integrišu svoje moćno, intuitivno, "srdačno" jezgro sa racionalnim strukturama i principima otvorenog sveta. Pitanje nije u izboru između tradicije i globalizacije. Pitanje je kako naći mudar, kreativan sintez.

A dok ovog sinteze nema, posmatraćemo tragičnu sliku: imuni sistem, koji, u strahu od tuđeg, uništava sopstveni potencijal za rast. Dok je otvorenost — mera snage.