Маленькие разговоры о мостах между лучшим в прошлом и лучшим в будущем как Стратегия на сегодня

Dijalog prikazuje kako se sudar kultura i kognitivnih stilova doživljava kroz oči mladih, obrazovanih ljudi.

Dijalog: Poslije Londona – Kafa i Mape Uma

• IVAN: IT inženjer, Rus, živi u Beogradu nekoliko godina. Analitičan, precizan, navikao na strukturu. Više Racionalni (R) tip.

• SAŠA: Dizajner korisničkog iskustva (UX), Rus, takođe u Beogradu. Kreativan, posmatrač, razmišlja o "osećaju" i "iskustvu". Više Intuitivni (I) tip.

Mali, udoban kafić na Vračaru. Upravo su se vratili sa kratkog putovanja u London. Ispred njih su kafe i laptop.

SAŠA: (Gleda kroz prozor, zamišljeno) Znaš, Ivane, još uvek mi se vrti po glavi onaj osećaj iz Londona. Nije stvar u zgradama ili muzejima... Stvar je u redu. Ali ne onom našem, moskovskom, krutom redu. Nego nekom... opuštenom.

IVAN: (Podiže pogled sa laptopa) Opuštenom? Ja bih rekao efikasnom. Sve radi kao sat. Metro dolazi u sekund. Plaćanje je beskontaktno. Ljudi stoje u redu bez guranja. To je sistem. Savršeno podešen Racionalni (R) sistem. Voleo bih da ovde imamo bar deo toga.

SAŠA: Da, da, sistem, naravno. Ali nije samo to. Jesi li primetio kako komuniciraju? U pabu, u prodavnici... Sve je "sorry", "please", "thank you". To nije samo pristojnost. To je kao... kao da je čitav grad jedna velika, dobro napisana API dokumentacija za društvene odnose. Svako zna pravila, i svi ih se pridržavaju da bi sistem funkcionisao bez konflikta. To je Etički (E) kod, ugrađen u svakodnevni život.

IVAN: To je disciplina. Nešto što nama ovde fali. Ovde je sve... (zastaje, traži reč) ...stvar dogovora. Stvar ličnog odnosa. Ako te konobar zna, dobiješ bolju uslugu. Ako te ne zna, možeš da čekaš. Nema sistema, samo mreža ljudi. To je neefikasno.

SAŠA: (Smeška se) E, vidiš, a meni je baš to postalo zanimljivo. Pre Londona, to me je nerviralo. Sada počinjem da razumem. Njihov sistem je savršen, ali je i hladan. Predvidiv. Ovde, u Beogradu, svaki dan je avantura. Svaka interakcija je... improvizacija. To je Intuitivni (I) haos. Ljudi ovde ne prate pravila, prate osećaj. "Srdačnost" o kojoj pričaju nije samo reč. To je valuta.

IVAN: Valuta koja ne plaća račune na vreme. Ne možemo da gradimo ozbiljan IT biznis na "srdačnosti". Potrebni su nam jasni procesi, rokovi, odgovornost. Potreban nam je London u Beogradu.

SAŠA: (Naginje se napred, sada ozbiljnije) A šta ako grešiš? Šta ako ne treba da gradimo London u Beogradu, već nešto treće? Slušaj ovo. U Londonu sam se osećao kao korisnik savršenog sistema. Efikasno, ali bio sam samo broj. Ovde, uprkos haosu, osećam se kao... deo nečega. Deo grada. Kada me gazda one male pekare pita "Komšija, kako si danas?", to nije deo sistema. To je ljudski. To je Etički (E) momenat, ali ne onaj britanski, hladni, već ovaj naš, topli.

IVAN: (Skeptično) I kakve to veze ima sa našim poslom?

SAŠA: Ima ogromne veze! Mi, kao Rusi, došli smo ovde sa našim, uglavnom Racionalnim (R) umom. Pokušavamo da nametnemo Moskvi i Londonu na ovaj grad. I onda se čudimo zašto ne ide, zašto se sudaramo sa zidom. Šta ako je naš zadatak, kao visokoobrazovanih migranata, da budemo most?

IVAN: Most? Između čega?

SAŠA: Između njihovog Intuitivnog/Etičkog (I/E) srca i našeg Racionalnog (R) uma. Da uzmemo njihovu kreativnost, njihovu "srdačnost", njihovu sposobnost da improvizuju, i da joj damo strukturu koju smo mi doneli. Da ne ubijemo taj duh, već da mu pomognemo da se kanališe. Da napravimo firmu koja ima dušu beogradskog kafića, ali efikasnost londonskog metroa.

IVAN: (Ćuti na trenutak, razmišlja. Po prvi put, osmeh mu se pojavljuje u uglu usana.) Firma koja ima dušu kafića, a efikasnost metroa... To zvuči... (traži reč) ...nemoguće. Ali zanimljivo.

SAŠA: Upravo tako! To je naš "projekat". To je korist koju mi možemo da donesemo. Ne da ih pretvorimo u Engleze ili Nemce, već da im pomognemo da postanu najbolja verzija sebe. Da njihovoj intuiciji damo alate. Da budemo onaj Etički (E) most koji spaja svetove. Možda zato i jesmo ovde. Ne samo da pobegnemo od nečega, već da izgradimo nešto novo.

(Ivan uzima šoljicu kafe, gleda u nju kao da je prvi put vidi.)

IVAN: U redu. Počnimo sa našim timom. Hajde da napravimo mapu. Ko je naš "intuitivac"? Ko je "etičar"?... Možda si u pravu. Možda je ovo više od posla.

___

Isti kafić, pola sata kasnije. Prve šoljice kafe su popijene, naručene su nove. Ivanov laptop je sada otvoren na praznoj stranici, a ne na kodu.

IVAN: U redu. Prihvatam premisu. "Duša kafića, efikasnost metroa." Ali kako? To su fundamentalno različite stvari. Duša je haotična. Efikasnost je red. Ne možeš imati oba.

SAŠA: A zašto ne? Pogledaj kako je Tesla razmišljao. Imao je najluđe, najhaotičnije Intuitivne (I) vizije – munje, bežična energija... Ali da bi ih ostvario, koristio je najstrožu Racionalnu (R) matematiku i fiziku. Nije odbacio jedno zbog drugog. Povezao ih je.

IVAN: Tesla je bio genije. Mi smo samo dvojica Rusa sa firmom u Beogradu.

SAŠA: A zar svaki uspešan projekat nije malo čudo? Hajde da počnemo od našeg tima. Imamo deset ljudi. Kladim se da možemo da ih mapiramo. Na primer, onaj mladi programer, Marko. On je čist Intuitivac (I). Uvek predlaže neka luda, elegantna rešenja koja niko drugi ne vidi. Ali mrzi da piše dokumentaciju.

IVAN: (Klima glavom, prepoznaje) Mrzi je blaga reč. Njegov kod je kao pesma, ali samo on razume note. Ja provodim sate posle njega "prevodeći" tu pesmu na jezik koji ostatak tima razume. Ja sam taj koji pravi Racionalnu (R) strukturu.

SAŠA: Upravo! A Jelena iz marketinga? Ona je čist Etičar (E). Uvek brine o tome "kako će klijent ovo doživeti", da li je poruka iskrena, da li gradimo dobar odnos. Ona je naš "čuvar duše". Ona je ta koja bi prva primetila da postajemo previše korporativni i hladni.

IVAN: U redu, razumem. Marko je (I), ja sam (R), Jelena je (E). A ko je (P) – Praktično-Emocionalni? Ko je onaj harizmatični izvođač?

SAŠA: (Smeje se) Pa, Nemanja, naš project manager. On ne ulazi duboko ni u kod, ni u marketing strategiju. Ali kada on uđe u sobu, odjednom svi znaju šta treba da rade i osećaju se dobro povodom toga. On je taj koji stvara atmosferu, "vajb". On je Praktičar (P). On pretvara naše apstraktne ideje u konkretnu, svakodnevnu akciju.

IVAN: (Zamišljeno crta četiri kvadrata na salveti i upisuje imena) I-Marko, R-Ivan, E-Jelena, P-Nemanja. Fascinantno. Kao tim iz nekog filma. Ali šta sa ostalima?

SAŠA: Ostali su verovatno hibridi. Ali ovo je naše jezgro. A problem je u tome što mi do sada nismo upravljali njima kao jezgrom. Ti si pokušavao da nateraš Marka da bude više Racionalan (da piše dokumentaciju). Ja sam pokušavao da nateram tebe da budeš više Etičan (da ne budeš tako strog sa rokovima prema klijentima). Mi smo se borili protiv njihovih – i naših – prirodnih snaga, umesto da ih koristimo.

IVAN: Zato što je to jedini način koji znam. Tako funkcioniše svaka normalna firma. Postoji proces.

SAŠA: Ali mi nismo u Nemačkoj. Mi smo u Srbiji. Ovde proces nije kralj. Odnosi su kralj. Šta ako prestanemo da teramo Marka da piše dokumentaciju? Šta ako, umesto toga, organizujemo da on svakog petka provede sat vremena sa tobom, i da ti "prepriča" svoj kod, a ti ga zapišeš? On priča priču (njegova snaga), ti praviš strukturu (tvoja snaga).

IVAN: (Ćuti, obrve mu se skupljaju dok razmišlja) To bi... uštedelo sate frustracije. I verovatno bi dokumentacija bila bolja.

SAŠA: Tačno. A šta ako prestanemo da šaljemo klijentima generičke, formalne izveštaje? Šta ako damo Jeleni da pre svakog izveštaja napiše kratak, lični uvod, da objasni "zašto" smo uradili to što smo uradili, pre nego što ti predstaviš "šta" smo uradili?

IVAN: Klijenti bi verovatno bili zadovoljniji. Ali to usporava proces.

SAŠA: Kratkoročno da. Ali dugoročno, to gradi poverenje. To je Etička (E) investicija. To je ono što nas razlikuje od stotinu drugih IT firmi koje samo isporučuju kod. Mi isporučujemo partnerstvo. To je ono što ovde prolazi.

(Ivan gleda u salvetu sa četiri imena. Više ne izgleda skeptično, već zaintrigirano.)

IVAN: Znači, ti kažeš da naš posao, kao lidera, nije da sve ljude uguramo u isti Racionalni (R) kalup...

SAŠA: ...već da budemo dirigenti. Da prepoznamo koji instrument svako svira, i da im pomognemo da zajedno odsviraju simfoniju, a ne samo buku. Naš zadatak je da budemo most ne samo između nas i Srbije, već i unutar našeg sopstvenog tima. Između naših sopstvenih unutrašnjih "svetova".

IVAN: (Uzima olovku i povlači linije između imena na salveti, stvarajući mrežu) "Duša kafića, efikasnost metroa"... Možda to i nije nemoguće. Možda je to samo... drugačija vrsta inženjeringa. Inženjering duše.

(Saša se zadovoljno osmehuje. Po prvi put, osećaju da ne pričaju samo o poslu, već o nečemu mnogo većem.)