Kako sam naučila da "uhvatim pesmu" srpskog jezika

Kad sam tek stigla u Srbiju, imala sam osećaj da svi oko mene pevaju dok govore. Nije to pesma sa notama, nego melodija rečenice — reč se podigne, pa spusti, pa malo produži, pa stane kao da čeka tvoj odgovor. Ako ne uhvatiš taj ritam, osećaš se kao da kasniš na sopstveni voz.

Prva lekcija koju sam naučila: slušaj, ne prevodi u glavi. Ako počneš da slažeš rečenicu kao u školi, oni već završili priču i smeju se. Zato sam prvo učila da ponavljam njihove male fraze sa istim tonom:

"Jel’ može?" — uzlazno, kao da pitaš, iako znaš da može.

"Može, može" — spustiš ton i klimneš glavom.

U kafiću sam primetila da narudžbina nije samo: "Jedan espresso, molim." To je često mala scena:

— "Šta pijemo?" (uzdigne na "pijemo")

— "Ja ću jedan espresso." (blagi pad na kraju, kao da zatvaraš rečenicu)

U banci — oni vole red i tačnost, ali ton je i dalje topao. Kad kažeš:

— "Dobar dan, trebala bih da otvorim račun" — blagi osmeh, uzlazno na "dan", pa spuštanje na kraju rečenice.

Na pošti — često brzo pitaju, pa ti uzme sekund da shvatiš. Kad čuješ:

— "Preko puta šaljete?" (podigne na "šaljete")

Odgovor sa kratkim, jasnim "Da, preko puta" — spušteno, odlučno.

U prodavnici — ovde se melodija najlepše čuje, jer se sve dešava u brzom ritmu:

— "Izvolite?" (ton ide gore)

— "Kilogram jabuka, molim" (spuštaš ton).

U turističkom birou — ovde je osmeh važniji od rečenice, a pitanja se često protegnu:

— "Gde vam je smeštaj?" (ton se diže na "smeštaj", pa ostaje otvoren)

Ti ponoviš ton:

— "U blizini plaže."

Sa majstorom — nauči njihovo "Eeee, može" sa produženim "e" i blagim osmehom. To nije samo odgovor, to je obećanje da će nešto da uradi, kad-tad.

Moj trik: posmatraj oči i obrve. Kod Srba, intonacija ide zajedno sa pogledom i malim pokretima glave. Kad oni dignu obrve na kraju rečenice — to je tvoj znak da si ti na redu.

I zapamti: melodija nije samo zvuk, to je ritam poverenja. Kad ga uhvatiš, oni te odmah prihvate kao svoju.

_____

Mesto radnje: Carinarnica u Loznici. Kupac je dobio obaveštenje da je paket stigao i da mora da dođe lično zbog carinskog pregleda i plaćanja dažbina.

Carinik: Dobar dan, izvolite, na šta ste došli?

Kupac: Dobar dan, dobio sam obaveštenje da mi je stigao paket iz Amerike.

Carinik: Dobro, imate li broj pošiljke ili rešenje iz pošte?

Kupac: Imam, evo papira iz pošte i mejl koji sam dobio.

Carinik: U redu. (gleda dokumenta) Piše da je u pitanju elektronska oprema. Šta tačno imate unutra?

Kupac: Laptop računar, kupljen preko interneta.

Carinik: Jeste li ga platili karticom? Imate li račun ili fakturu?

Kupac: Imam račun iz prodavnice i potvrdu plaćanja sa banke.

Carinik: Dobro. Znači, vrednost je hiljadu i dvesta dolara?

Kupac: Jeste, plus poštarina.

Carinik: Po zakonu, moramo da obračunamo carinu i PDV. Za laptop carina je nula posto, ali PDV se plaća na ukupnu vrednost sa poštarinom.

Kupac: Razumem, koliko to otprilike izađe?

Carinik: Ajde da izračunamo… Ovde piše 1200 dolara plus 80 dolara poštarine. To je oko 1280 dolara, preračunato u dinare po današnjem kursu… (računa) … to je oko 140.000 dinara, a PDV 20% je oko 28.000 dinara.

Kupac: Dobro, znači plaćam oko 28.000 dinara?

Carinik: Tako je, i imate još 150 dinara za taksu.

Kupac: Mogu li karticom da platim?

Carinik: Možete, na šalteru pored. Posle toga dolazite ovde sa potvrdom i preuzimate paket.

Kupac: U redu.

(Kupac odlazi na šalter, plaća, vraća se sa potvrdom)

Kupac: Evo potvrde o uplati.

Carinik: Dobro. Samo da otvorimo paket radi pregleda.

Kupac: Naravno.

Carinik: Evo, sve je u redu. Potpišite ovde da ste primili robu.

Kupac: Potpisano. Hvala vam.

Carinik: Nema na čemu, prijatan dan.

Kupac: I vama, prijatno.

_____

Carinik: Dobar dan, izvol’te, šta imate?

Kupac: Dobar dan, stig’o mi paket iz Amerike, rekli da dođem na carinu.

Carinik: Dobro… imate broj pošiljke il’ onaj papir iz pošte?

Kupac: Imam, evo papir i mejl što sam dobio.

Carinik: Aha… (gleda) piše elektronika. Šta je unutra?

Kupac: Laptop sam naručio preko interneta.

Carinik: Jel’ imate račun, koliko ste platili?

Kupac: Imam račun iz prodavnice i izvod iz banke.

Carinik: Dobro… znači, 1200 dolara plus poštarina?

Kupac: Tako je, plus oko 80 dolara dostava.

Carinik: Znači, carina nula, ali PDV ide na sve, i to po današnjem kursu.

Kupac: Koliko to izađe otprilike?

Carinik: Ajde da vidimo… 1280 dolara, to ti je oko 140 hiljada dinara, pa PDV 20% — to je oko 28 hiljada.

Kupac: Dobro, znači oko 28 hiljada da platim?

Carinik: Tako je, plus 150 dinara taksa.

Kupac: Mogu karticom?

Carinik: Možeš, tamo kod one kase plati, pa se vrati ovde sa potvrdom.

Kupac: Važi.

(Kupac odlazi, plaća, vraća se)

Kupac: Evo potvrda.

Carinik: Dobro… hajde da otvorimo paket da pogledamo.

Kupac: Može.

Carinik: Sve je okej… evo potpiši ovde i nosi.

Kupac: Potpisao, hvala vam.

Carinik: Nema na čemu, prijatan dan.

Kupac: I vama, prijatno.