🧁 Причица о јучерашњем дану

Јуче сам шетала са мамом. Ујутру је било сунчано. Обукле смо хаљине и пошле у парк.

У парку смо виделе лепе цвећке и птице. Смеjале смо се и причале.

Касније је почела киша. Мама је отворила кишобран. Ја сам носила свој мали плави кишобран.

После кише смо отишле на сладолед. Ја сам узела јагоду, а мама ванилу. Било је баш укусно!

– Шта си радила јуче?

– Јуче сам шетала са мамом.

– Где сте биле?

– Биле смо у парку.

– Је ли падала киша?

– Да, мало је падала.

– А шта сте јеле?

– Јеле смо сладолед! Ја сам узела јагодасти!

Када причамо шта се већ десило, користимо прошло време.

Како се гради?👉 Помоћу глагола сам, си, је, смо, сте, су + глагол у прошлом облику (перфекат).

🔹 Девојчице најчешће користе облик на -ла (јела, шетала, ишла).

Јуче сам видела мачку. Седела је на сунцу и вилела је репом. Изгледала је мирно и срећно.

Мачка је била сива, са белим шапама. Имала је лепе зелене очи. Гледала ме је, али није побегла.

На улици често видим мачке. Неке су црне, неке беле, неке риђе, а неке шарене.

Оне воле да леже на сунцу, да се играју или да трче по дворишту. Ја волим мачке! 🐾

🔹 Ако говоримо о девојчици, глагол у прошлом времену често завршава на -ла: видела, гледала, седела.

Једне вечери сам гледала у небо. Било је тихо и тамно, али звезде су светлеле. Биле су мале, као тачкице, али лепе и тајанствене.

Питала сам маму:

– Шта су то звезде?

– То су велике ватрене кугле, далеко у свемиру, – рекла је мама.

– Живе ли звезде? – питала сам.

– На неки начин да. Оне се рађају, расту и једном заспу – као и људи.

Много сам размишљала о звездама. Замишљала сам да једна од њих мени намигује. 🌠

Related Posts