Čudesna frizura i alergije u restoranu

U jednom malom primorskom gradiću u Crnoj Gori, gde su sunce i so u vazduhu bili savršena kombinacija za ležeran život, živela je mlada zaljubljena para – Miloš i Jelena.

Miloš je radio kao konobar u restoranu „Gurmanski svet“, gde su služili jela iz različitih krajeva sveta: ruski boršč, italijansku pastu, francuske krokete i, naravno, čuvene crnogorske specijalitete. Jelena je radila u lokalnom salonu lepote i imala najzanimljiviju frizuru u celom gradu. Njena kosa je bila obojena u više nijansi – od platinaste plave do zlatne medene, a stilizovala ju je tako da je uvek izgledala kao da je upravo izašla iz vetra.

Jedne večeri, odlučiše da večeraju u restoranu u kojem je Miloš radio.

Seli su za sto, a konobar, ne sluteći šta ga čeka, veselo priđe.

— Dobro veče! Šta želite da naručite?

Miloš je otvorio meni, pa zabrinuto podigao obrve.

— Hm… Recite mi, šta sadrži ruski boršč?

— Cveklu, kupus, krompir, šargarepu, meso, pavlaku…

— Oh, ne, ne, ne, ja sam alergičan na pavlaku! — zavrte glavom Miloš.

Jelena, koja je do tada mirno sedela, uzdahnu i lagano stresnu glavom. Njena kosa, kao da je živa, naglo se pomeri – šiške se podigoše u vazduh, a pozadi se stvori nekakav talas.

Konobar zinu u čudu, ali se brzo pribrao.

— Dobro, možda nešto drugo? Italijanska pasta karbonara?

— U njoj ima jaja?

— Da.

— O, ja sam alergičan na jaja!

Jelena ponovo okrenu glavu, ovog puta brže, i njena kosa se magično promeni – šiške padoše na oči, a zadnji deo se podiže u neku vrstu elegantne punđe.

Konobar poče da se znoji.

— Dobro, a šta kažete na crnogorsku jagnjetinu ispod sača?

— Ima li bibera?

— Pa, naravno…

— O, ne, ja sam alergičan na biber!

Jelena uzdahnu, protrese glavom još jednom i kosa joj se sada rasplela u potpuno novu frizuru – asimetričan bob.

Konobar se polako hvatao za glavu.

— Gospodine, možda bi bilo bolje da mi odmah kažete na šta sve NISTE alergični?

Miloš se zamislio.

— Pa… Na pirinač nisam alergičan.

Konobar se oduševi.

— Odlično! Imamo rižoto sa morskim plodovima!

— Ali, ja sam alergičan na škampe.

Jelena više nije mogla da izdrži. Snažno protrese glavom poslednji put i… njena kosa se konačno vrati u prirodni položaj.

— Dosta je bilo, Miloše! Uzmi salatu i hleb, na to sigurno nisi alergičan!

Miloš slegnu ramenima, klimnu konobaru i naruči običnu zelenu salatu.

Konobar, sav zbunjen, otrča u kuhinju.

Jelena se nasmeja i pogleda svog dragog.

— Sledeći put ti kuvam kod kuće. Bar znam šta smeš da jedeš.

Miloš uzdahnu i prihvati sudbinu. Nekad je bolje ne komplikovati život – a ni frizure!