Sada je i Vaskrs. Kako ga ovde slavite?

Dobrodošli ponovo u Crnu Goru! Kako se osećate sada, kada ste opet ovde?

Presrećna sam. Kao da sam se vratila kući. Sve je isto, a opet — svaki put drugačije.

Vreme je divno. Priroda se budi, zar ne?

Da, sve cveta, vazduh miriše na borove i so. Ujutru volim da sedim na terasi i slušam ptice.

Kako obično provodite dan kad ste ovde?

Ujutru kafa sa pogledom na more, zatim šetnja ili čitanje u hladu. Volim da odem i do pijace, da kupim domaće masline i sir.

Da li okolina u kojoj boraviš utiče na raspoloženje?

— Apsolutno. Kada sam u Crnoj Gori, osećam više unutrašnjeg mira. More, planine, mirisi i boje — sve to me umiruje i inspiriše. U velikim gradovima sam često napeta, ali ovde mogu da se opustim.

Kako priroda u Crnoj Gori utiče na turiste?

— Mnogi turisti se zaljube u prirodu ovde. Planine i more su blizu jedno drugom, pa mogu da idem u planine ujutru i plivaju popodne. Takođe, ljudi osećaju gostoprimstvo i tradiciju, što ostavlja dubok utisak.

Šta najviše cenite kada dolazite u isto mesto svake godine?

— Cenim poznatost, rutinu koja smiruje. Već znam gde da idem, koga ću sresti, šta ću osetiti. I svake godine vidim male promene — nova prodavnica, novo lice, ili prosto drugačije svetlo ujutru.

— Svake godine se vraćam u Crnu Goru, obično u proleće ili za Vaskrs. To mi je kao drugi dom. Ima nešto posebno u crnogorskoj obali — miris borova, ukus maslina, sunce koje nežno greje kožu.

Obično boravim blizu mora. Ujutru pijem kafu na terasi, gledam talase i slušam galebove. Popodne šetam ili čitam knjige u hladu. Ljudi su ovde srdačni, razgovorljivi — to me smiruje i ispunjava.

Taj osećaj povratka mi daje sigurnost. Čini mi se da vreme ide sporije, i da konačno dišem punim plućima.

Sada je i Vaskrs. Kako ga ovde slavite?

Ustajem rano, idem u crkvu da osveštam jaja. Posle toga ručak sa prijateljima — jagnjetina, pogača, i naravno, takmičenje čije jaje je najtvrđe!

Ima li ovaj praznik posebno značenje za Vas?

Da. Povezuje me sa porodicom i verom. Osećam mir i zahvalnost. To nije samo običaj — to je osećaj pripadnosti.

Zašto Vam je baš Crna Gora mesto na koje se vraćate svake godine?

Zbog ljudi, prirode, sećanja. Sve mi ovde prija. Imam svoj ritam. Osećam da pripadam.

Primećujete li promene iz godine u godinu?

Da, ali su nežne. Možda nova prodavnica, novo lice. Ali osećaj — on ostaje isti.

I na kraju, šta Vam najviše znači kada dođete ovde?

Najviše mi znači tišina ujutru, sunce na koži, i taj mir u srcu koji ne mogu da objasnim. To je ono zbog čega se uvek vraćam.