Ljubav, frizura i alergije u restoranu

U jednom šarmantnom restoranu na crnogorskoj obali, gde miris ribe na žaru i domaćeg vina lebdi u vazduhu, sedela je starija, elegantna dama sa asimetričnim bobom i pažljivo stilizovanom kosom, ofarbanom u raskošne tonove kestena i meda. Sa njom je bio gospodin u uredno popeglanoj košulji, ali sa izrazom lica punim zebnje – kao da se spremao na neku ozbiljnu borbu.

Njih dvoje su već neko vreme u vezi i odlučili su da provedu romantičnu večeru u restoranu gde je radio mladi konobar Miloš.

— Dobro veče, dobrodošli! — osmehnuo se Miloš, donoseći im meni.

Gospodin odmah zakrivi usne u zabrinut izraz i poče da proučava meni kao da rešava matematički zadatak.

— Recite mi, šta sadrži ovaj desert "Čokoladni raj"?

— Tamnu čokoladu, orahe, lešnike, malo ruma i…

— O ne, ja sam alergičan na lešnike!

Žena pored njega elegantno protrese glavom, i njena kosa odmah promeni oblik – šiške joj se zalepiše za čelo, a zadnji deo se podiže u visoki talas.

Konobar zatrepta, ali nastavi smireno:

— Dobro, možda želite nešto drugo? Imamo domaći sladoled sa vanilom i bademima.

— Bademi? Ne dolazi u obzir, alergičan sam!

Žena opet lagano prodrma glavom, i ovog puta njena kosa napravi mali vrtlog na temenu, dok se šiške naglo povukoše unazad, otkrivajući njene prodorne oči.

Miloš proguta knedlu.

— U redu… Možda želite nešto slano? Imamo domaći sir iz Njeguša, divno ide uz vino.

— Vino? — gospodin se uozbilji. — Ima li sulfita?

— Naravno, to je prirodni deo vina…

— O ne, imam alergiju na sulfate!

Žena uzdahnu i malo jače cimnu glavom. Njen bob se pretvori u stepenasto ošišanu frizuru, a konobar oseti kako mu se dlanovi znoje.

— Dobro… Možda morska riba? Imamo brancina na žaru.

— Ulovljen u moru ili iz uzgajališta?

— Uh… Mislim, iz mora.

— Onda ne mogu! Alergija na morsku so!

Žena sada već dramatično odmahnu glavom, i kosa joj poprimi futuristički oblik – jedna strana glatka, druga talasasta, kao da se igra sa svetlom.

Miloš je osećao da gubi tlo pod nogama.

— Gospodine, možda da mi odmah kažete šta možete da jedete?

Gospodin se zamisli.

— Hm… Mogu da jedem jabuke.

— Odlično! Imamo karamelizovane jabuke sa cimetom!

— Cimet? O ne, alergičan sam!

Žena napravi poslednji, odlučan pokret glavom, i njena kosa se konačno vrati u savršen, prvobitno zamišljen oblik. Izvadila je malo ogledalce, zagladila par pramenova i nežno se nasmejala.

— Miloše, donesi mu tanjir seckanih jabuka. Bez cimeta. I čašu vode.

Miloš, sav iscrpljen, klimnu glavom i ode u kuhinju.

Dok su čekali jabuke, žena se okrenu svom dragom i blago ga pogladi po ruci.

— Dušo, sledeći put ja biram restoran.

— Sledeći put, draga, jedemo kod kuće.

Ona se nasmeja i zadovoljno spusti ogledalce u torbu.

Ponekad, prava ljubav znači naučiti kako da se nosiš sa alergijama… i čudima ženske frizure!