Ključne aspekte vezane za učenje jezika, 1 razred

Zdravo, budući kolege po mučenju! Ja sam Marko i prošao sam kroz sve ove jezičke zagonetke, pa da vam olakšam stvari. U školi smo učili o funkcijama jezika, nauci o jeziku, kao i svim tim "strašnim" procesima sa zvucima. Ruskom govoru, naravno, nije lako, ali hajde da sve objasnim kako treba, korak po korak!

Jezik je, jednostavno rečeno, sistem znakova koji koristimo da bismo komunicirali. U crnogorskom jeziku, kao i u drugim južnoslovenskim, imamo nekoliko funkcija jezika:

• Komunikativna funkcija je najvažnija – to je kada koristimo jezik da bismo prenosili misli.

• Kognitivna funkcija nam pomaže da razmišljamo i formiramo pojmove.

• Ekspresivna funkcija je tu da izrazimo svoja osećanja i stavove.

• Estetska funkcija koristi jezik za stvaranje lepih, umetničkih dela.

• Identifikaciona funkcija pomaže da pokažemo kojoj društvenoj grupi pripadamo.

Nauka o jeziku je lingvistika i deli se na nekoliko oblasti, kao što su fonologija, morfologija, sintaksa, semantika, leksikologija, i etimologija. Tu je već prava filozofija, jer morate upamtiti puno novih termina i pravila.

Jedan od najkomplikovanijih delova bio je "jednačenje suglasnika". To je kad se zvukovi menjaju u zavisnosti od toga koji su u susedstvu. Na primer, u crnogorskom se “b”, “d” ispred “k”, “p” menja u “p”, “t”, kao u rečima "potpisati" i "potkazati".

Takođe, postoji mnogo pravila vezanih za promene glasova kao što su prelazak “l” u “o”, nestajanje samoglasnika, umetanje “a” u rečima i asimilacija vokala. Sve to je izazovno, jer nema jasnog uzorka i puno je izuzetaka, ali kad savladate ove procese, sve postaje jasnije.

Palatalizacija, tj. promena suglasnika pred određenim samoglasnicima, bila je posebna teškoća. Na primer, “ruka” se menja u “ruče”, a “vuk” u “vuče”. Tu nema mnogo logike osim da morate upamtiti koja pravila važe i gde postoje izuzeci.

Jotacija, pak, je proces u kojem suglasnici u kombinaciji sa “j” daju nove zvuke, kao u rečima “rano” – “ranije”, ali “list” – “lišće”. Na to treba obratiti posebnu pažnju jer se razlikuje od sličnih procesa u ruskom jeziku.

Takođe, pravilo za pisanje velikih i malih slova je slično kao u ruskom, ali morate zapamtiti kad je tačno potrebno pisati veliko slovo, kao u nazivima zemalja ili praznika.

Skraćenice su, s druge strane, veoma slične onima u ruskom jeziku, poput “dr.” za doktora ili “itd.” za i tako dalje.

Kako jezik postaje kompleksan, ključ je u strpljenju i vežbi. I naravno, treba puno slušanja i ponavljanja, i učenje kroz primere i pravila. Ako nešto nije jasno, pitajte učitelje, jer ništa nije loše u tome da nešto ponovo naučite.

I, naravno, pomaže puno da koristite online resurse i aplikacije koje mogu olakšati proces učenja. Na kraju, jezik i njegova pravila mogu delovati zbunjujuće, ali sa vremenom ćete shvatiti sve – samo nastavite da vežbate i budite strpljivi!

______

PALATALIZACIJA  

Palatalizacija je glasovna promena u kojoj zadnjonepčani suglasnici K, G i H, ispred samoglasnika E, I  ili A prelaze u prednjonepčane suglasnike Č, Ž, Š.

Palatalizacija se javlja u  sledećim slučajevima:

Vokativ jednine imenica muškog roda koje se završavaju na K, G, H

Primeri:

junak – junače, vrag  – vraže, duh – duše

Prezent glagola čija se tvorbena osnova završava na K, G, H

Primeri:

peći – peku – pečem , teći –  teku – tečem,   moći – mogu – možeš

Pri građenju reči čija se tvorbena osnova završava na K, G, H

Primeri

pridevi: povući – povučen, mrak – mračan, strah – strašan

imenice: junak – junačina, krug  –  kružić, prah – prašina, oko – oči

glagoli: muka – mučiti, trag  –  tražiti, prah – prašiti

  U rezultate palatalizacije spadaju i promena samoglasnika C u Č i  Z u Ž

Primeri:

knez – kneževi, stric – stričevi,  vitez – viteže, zec – zečevi, palac – palčevi, lovac – lovče, mesec – meseče, ulica – uličica, ptica – ptičica – ptičurina, lisica – lisičina, boca – bočica,  žica – žičica, deca – dečica, letimice – letimičan

  Palatalizacija i druge glasovne promene

U srpskom jeziku postoji postoje broj reči u kojima je pored palatalizacije izvršena još neka glasovna promena

Primeri:

1) palatalizaija, nepostojano A

mračna (mrak – mračan – mračna), dašci (dah – dašak – daška), tužna (tuga – tužan – tužna)

2) jednačenje suglasnika po zvučnosti, palatalizacija

vrapče (vrabac – vrapci – vrapče), rasprašiti (raz + prah + iti – razprašiti )

3)  palatalizacija, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe

daščica (daska – dasčica – daščica)

 

  Izuzeci kod palatalizacije

Do palatalizacije ne dolazi u sledećim slučajevima:

1) Kod prisvojnih prideva koji nastali od ličnih imena koja se završavaju na - KA i - GA

Primeri: Lenka – Lenkin, Olga – Olgin, Senka – Senkin

2) Kod reči kod kojih bi se palatalizacijom izgubio njihov pravi smisao

Primeri: baka – bakin, snaha – snahin, zeko – zekin, deka – dekin, sluga – slugin, kocka – kockica, tačka – tačkica, pega – pegica, mačka – mačkica, buha – buhica, kolega – koleginica, dug – dugi

    Zapamti sledeće:

1) Kod ličnih imena koja se završavaju na - ICA prilikom pravljenja prisvojnih prideva vrši se palatalizacija pri kojoj C prelazi u Č.

Milica – Miličin, Slavica – Slavičin, Dušica – Dušičin, Novica – Novičin

2) Palatalizacija je izvršena u prezentu glagola čija se prezentska osnova završava na K, G i H samo ako je glagol u III lice množine ostao nepromenjen. U ostalim slučajevima nastala je glasovna promena jotovanje.

PALATALIZACIJA:  JA pečem – ONI peku, JA tečem – ONI teku

JOTOVANJE:  JA mašem – ONI mašu, JA stružem – ONI stružu

Primeri...

Vokativ

siromah – siromaše

Predrag – Predraže

momak – momče

putnik – putniče

radnik – radniče

seljak – seljače

okrug – okruže

drug – druže

vrag – vraže

mraz – mraže

vuk – vuče

đak – đače

beg – beže

Prezent glagola

povući  – povuku – povučem

izvući – izvuku – izvučem

obući – obuku – obučem

seći  – seku – sečem

vući – vuku – vučem 

tući – tuku – tučem 

peči – peku – pečem

Izvedenice

čovek – čovečuljak

momak – momčić

majka – majčica

muka – mučenik

kašika – kašičica

knjiga – knjižara

muha – mušica

sneg – snežina

prah – prašina

drug – družina

prah – prašak

noga – nožica

slika – sličica

ruka – ručica

zrak – zračić

dah – dašak

krug – kružić

dug – dužina

đak – đačić

rak – račić

lek  – lečiti

tok – točiti

uho – uši

Lična imena

Danica – Daničin

Olgica – Olgičin

Verica – Veričin

Perica – Peričin

___

Примеры предложений

1. Komunikativna funkcija (Коммуникативная функция)

• "Ja sam danas učio crnogorski jezik."

• "Moram ti reći nešto važno."

• "Kako si, kako je bilo u školi?"

• "Jutros je bila prelepa magla."

• "Naučili smo novi jezik u školi."

2. Kognitivna funkcija (Когнитивная функция)

• "Razmišljao sam o tome kako rešiti problem."

• "Koristimo jezik da bismo shvatili okolinu."

• "Jezička analiza nam pomaže u učenju novih reči."

• "Pitanje o tome kako funkcioniše mozak je interesantno."

• "Jezik je ključ za pravilno razumevanje sveta."

3. Ekspresivna funkcija (Экспрессивная функция)

• "Stvarno sam srećan zbog tvog uspeha!"

• "Ne mogu da verujem da je to stvarno bilo!"

• "Bojim se da ću kasniti."

• "Ovo je najlepši dan u mom životu!"

• "Voleo bih da mogu da idem sa tobom."

4. Estetska funkcija (Эстетическая функция)

• "Ova pesma je prava umetnost."

• "Pišem pesme u kojima izražavam svoje emocije."

• "Taj roman je pravi književni dragulj."

• "Njegova pesma je puna lepe poezije."

• "Knjiga koju sam pročitao bila je duboko emotivna i estetska."

5. Identifikaciona funkcija (Идентификационная функция)

• "Koristim crnogorski jezik da bih bio prepoznat kao član crnogorske zajednice."

• "Ugovori koje potpisujem odražavaju moju profesionalnu identifikaciju."

• "Svi naši običaji su deo naše kulturne identifikacije."

• "Govoriću u ime svih koji se identifikuju kao kulturni poslenici."

• "Ona je član grupe koja koristi jezik za svoj identitet."

6. Fonologija (Фонология)

• "U crnogorskom jeziku imamo 30 fonema."

• "Zvukovi u jeziku mogu promeniti značenje reči."

• "Razlikovanje vokala i suglasnika je ključno za fonološku analizu."

• "Ima mnogo fonetskih pravila koja je potrebno zapamtiti."

• "Fonologija se bavi proučavanjem glasova i njihovih promena."

7. Morfologija (Морфология)

• "U crnogorskom jeziku reči se menjaju kroz padeže."

• "Moramo proučiti nastavke za tvorbu novih reči."

• "U morfologiji proučavamo kako reči nastaju i menjaju se."

• "Morfeme u rečima mogu imati različita značenja."

• "Tvoj zadatak je da prepoznaš korene i sufikse u reči."

8. Sintaksa (Синтаксис)

• "Sintaktička pravila određuju redosled reči u rečenici."

• "U crnogorskom jeziku subjekt, predikat i objekat čine osnovnu strukturu."

• "Proučavanje sintakse pomaže u pravilnom formiranju rečenica."

• "U sintaksi, pravilno postavljanje reči je ključno za razumevanje."

• "Rečenica je pravilna samo kada su svi delovi na svom mestu."

9. Semantika (Семантика)

• "Semantika se bavi značenjem reči."

• "Ponekad reči imaju više značenja u zavisnosti od konteksta."

• "Proučavamo kako značenje reči utiče na značenje cele rečenice."

• "Semantika je važna za razumevanje kulturnih razlika u jeziku."

• "Ponekad isto značenje reči može biti izraženo na različite načine."

10. Leksikologija (Лексикология)

• "Leksikologija se bavi proučavanjem rečnika jezika."

• "Svi izrazi koje koristimo dolaze iz rečnika jezika."

• "Leksikolozi proučavaju kako nastaju nove reči."

• "Zbog leksikološke analize, možemo bolje razumeti svakodnevni jezik."

• "Reči se menjaju, i leksikologija proučava te promene."

11. Jednačenje suglasnika po zvučnosti (Оглушение согласных по звучности)

• "U reči 'pod' se jedno slovo menja u 'potpisati'."

• "Kada 'b' dođe ispred 'k', dolazi do promene u 'p'."

• "Ovo su primeri kako suglasnici menjaju svoju zvučnost."

• "Neke reči mogu promeniti zvučnost suglasnika u zavisnosti od njihovih suseda."

• "Za pravilno izgovaranje potrebno je shvatiti ove fonetske promene."

12. Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe (Оглушение согласных по месту образования)

• "Reči kao 'izći' prelaze u 'izići' zbog lakšeg izgovora."

• "Kada se susretnu dva suglasnika koja je teško izgovoriti zajedno, menjaju se."

• "Zamenjivanje suglasnika pomaže da reči budu lakše za izgovor."

• "Promene u suglasnicima su češće kod složenih reči."

• "U reči 'beskućan' promena suglasnika čini reč lakšom za izgovor."

13. Gubljenje suglasnika (Потеря согласных)

• "U reči 'misao' nestaje suglasnik u 'misli'."

• "Ponekad suglasnici nestaju u osnovama reči."

• "Gubljenje suglasnika se može desiti u mnogim rečima."

• "Promene u rečima mogu biti uzrokovane gubljenjem suglasnika."

• "Tako je u svakodnevnom govoru kada dolazi do skraćivanja reči."

14. Palatalizacija (Палатализация)

• "Ruka se menja u 'ruče' zbog prve palatalizacije."

• "Reč 'vuk' prelazi u 'vuče' zbog druge palatalizacije."

• "Neke reči menjaju suglasnike pre samoglasnika 'i'."

• "Palatalizacija se dogodila u istoriji jezika."

• "Svaka promena u suglasnicima može biti uzrokovana palatalizacijom."

15. Jotacija (Йотация)

• "U reči 'list' dolazi do promene u 'lišće' ne u listje."

• "U reči  'čine' jotacija daje oblik 'počinje'."

• "Jotacija se koristi za stvaranje novih zvukova."

• "Jotacija menja osnovne suglasnike u rečima."

• "Ova promena u jeziku se dešava u određenim slučajevima."

16. Pisanje velikog i malog slova (Письмо заглавными и строчными буквами)

• "Naziv grada uvek počinje velikim slovom."

• "Na početku svake rečenice pišemo veliko slovo."

• "Ponekad imena ljudi pišemo velikim početnim slovom."

• "Ovaj zakon pišemo sa velikim početnim slovom."

• "Veličinu slova određuje pozicija u rečenici."

17. Skraćenice (Сокращения)

• "Skraćenica 'dr.' znači doktor."

• "Koristimo 'itd.' za 'i tako dalje'."

• "Skraćenica 'prof.' označava profesora."

• "Uvek pišemo 'i sl.' kada nabrajamo."

• "Na primer, koristićemo 'b.d.' kao skraćenicu za 'bez datuma'."

____

Учитель: Добро утро, Marko! Данас ћемо да разговарамо о језику и његовим функцијама. Знамо да језик има много аспеката. Можеш ли ми рећи шта је најважнија функција језика?

Marko: Добро утро, професоре! Па, најважнија функција језика је комуникација, тј. преношење информација од једне особе до друге. То је основна сврха језика – да се размене мисли, осећања и идеје.

Учитељ: Сјајно! Тачно, комуникација је кључна. А шта можемо рећи о когнитивној функцији? Како језик помаже људима да размишљају?

Marko: Когнитивна функција је веома важна, јер језик није само алат за комуникацију, већ и за размишљање. Уз помоћ језика, ми стварамо појмове, анализирамо свет и формирамо мишљења.

Учитељ: Тачно! А шта нам говори о експресивној функцији? Како језик изражава наше емоције?

Marko: Експресивна функција је када користимо језик да изразимо наша осећања и ставове према свету. Када се радујемо или тугујемо, језик нам омогућава да поделимо те емоције са другима.

Учитељ: Одлично! Сада, да пређемо на неке техничке аспекте. Шта можеш рећи о једначењу сугласника по звучности?

Marko: Ох, то је занимљиво! То је када се звучни сугласници промене у глухе када су поред глухих. На пример, у речи "pod" постаје "potpisati", јер звук "d" се претвара у "t" пред "p".

Учитељ: Прекрасно! Сада, шта знаш о палатализацији? Који су примери?

Marko: Палатализација је процес када се сугласници мењају пред самогласницима "и" и "е". На пример, "ruka" постаје "ruče", а "vuk" постаје "vuče". То је процес који нам помаже да говор буде лакши за изговор.

Учитељ: Добро си објаснио! А шта знаш о jotацији? Како она утиче на звукове у језику?

Marko: Jотaција је процес када се сугласници у комбинацији са "ј" претварају у нове звукове. На пример, "rano" постаје "ranije", а "cvet" постаје "cvijeće".

Учитељ: Сјајно, Marko! Видим да добро разумеш ову тему. Сада, како би урадио све ове промене у правопису? На пример, када пишемо велика слова?

Marko: Па, велика слова пишемо на почетку сваке реченице и када пишемо имена људи и места. Такође, називи празника и неке скраћенице такође се пишу великим словом.

Учитељ: Тачно! Задње питање: какве проблеме могу имати ученици који говоре руски језик када уче наш језик?

Marko: Па, можда ће им бити тешко да разликују неке процесе као што су једначење сугласника и палатализација, јер у руском језику то није толико присутно. Такође, они ће морати да упамте правила о коришћењу великог и малог слова и неке друге разлике у правопису.

Учитељ: Тачно, али уз праксу, све ће бити лакше. Хвала ти на одговорима, Marko!

Marko: Хвала вам, професоре! Бићу пажљив у учењу и вежбаћу више!