Ako pogledamo istoriju, naći ćemo ciklična ponavljanja događaja. Na primer, evropska kultura je doživela reformaciju, renesansu i prosvetiteljstvo. Šta je bilo zajedničko na sva tri okreta putovanja? Kreativnost je cvetala, poverenje u odnose je vraćeno, najšarmantnije, suptilnije i osetljive žene počele su da se osećaju u relativnoj sigurnosti, više nisu bile mučene ili spaljene na lomači. Iscelitelji su mogli da proučavaju svojstva biljaka bez potrebe za pripremanjem otrova. Umetnici i istraživači mogli su da istražuju budućnost, ne plašeći se da će biti optuženi i ubijeni kao jeretici i pronevera novca. Pronalazači ne bi bili primorani da rade isključivo na mašinama za ubistvo, ali bi mogli da razviju nešto za miran život. Ako ovo generalizujete, razvijene su kompetencije intuitivnog, etičkog i emocionalnog tipa intelekta usmerenog na stvaranje. A mirno odrastanje je, inače, najprirodniji način za razvoj intuicije, odnosa u odnosima i emocionalne podrške aktivnosti. Jer se u tome želi biti srećan i uspešan, težeći dalekom svetlom i lepom cilju. Postoje i razlike između reformacije, renesanse i prosvetiteljstva. Oni liče na uzlaznu spiralu od tri revolucije koje čine liniju otkrivanja stepena slobode: političke, društvene, ekonomske, intrapersonalne.
Međutim, da vidimo zašto su se ove tri etape razvoja evropske kulture odigrale u životu. Vidimo da su mu u svakom slučaju prethodili događaji sa mučenjem, ubistvima, pogubljenjima, ratovima, kao što je, na primer, ovaj monstruozni fenomen inkvizicije, koji je apsolutno iskrivio smisao hrišćanstva: tamo gde je trebalo da bude ljubav, ljudi su „vukli i streljan” u svim nijansama značenja ovih reči. Ako upotrebimo analogiju sa četiri aritmetičke radnje, onda su ljudi zaboravili da mogu da umnože ljubav i blagostanje, da dele među svima, dodaju veštine. Svoje postupke suzili su na jedno: oduzimati živote, oduzimati novac, oduzimati zdravlje, lepotu, sreću, uspeh, mir. Zauzeli su sve dok nisu došli u krizu iscrpljivanja resursa i na kraju se ubili. Pre nestanka su ličili na krvožedne dinosauruse. I odmah po nestanku ubica cvetala je ljubav, sreća, kreativnost, kao da su na red došle ostale tri računske operacije: sabiranje, množenje, deljenje. Tako je bilo ne samo u Evropi, već i u Starom Egiptu, i u Izraelu, i u Kini, i u Rusiji.
Svi diktatori i dželati su bili muškarci. Svi su bili ponosni na neku „racionalnost“, postigli su cilj ne štedeći etiku, emocije i unutrašnja osećanja koja hrane intuiciju. Oni su unutrašnja osećanja smatrali nečim ženskim, tretirajući to kao „tamne strane” i slabosti, kao što je Frojd, na primer, radio. Oduzeli su ženama sve što su mogli da oduzmu: imovinu, prava, slobodu, život. Oni su to pravdali „racionalnošću“.
Muškarci u istoriji su radili kao analitički deo u marketinškom planu. U marketinškom planu morate navesti dugoročnu strategiju, a za to je potrebna vaša intuicija. Morate ponuditi model interakcije sa učesnicima na tržištu, za to su potrebne sve etičke kompetencije. Morate izgraditi brend, imidž i reputaciju da biste izazvali neophodne emocije. A onda dželat dolazi pod imenom „analiza“ i, u stvari, privuče zavisničko ispitivanje svega što ste ranije stvorili. On vam kaže: „Nađite meru talentu“, jer „Ono što se ne može izmeriti ne postoji“. A kada se analiza, koja oduzima sve „viške“ i „mućkasto“, zasiti kao dinosaurus, tada procvetaju preživela živa osećanja. A žene, kao i intuitivan, osećajan, ljubazan, kreativan, vredan deo muškaraca kažu: „Sreća je velikodušnost duha“, „Pravda je najkraći put do cilja“, „Dobra rešenja vode ka dobrom cilju“, „Dobro je rešenje“, "Uspeh stvara veći uspeh“, „Otpusti preteranost – ostvari pola pobede“, „Obuzdavanje preteranog zadržava moć“, „Finansijska nezavisnost je plod fleksibilne igre“.
U stvarnosti, racionalni tip intelekta je oruđe za pronalaženje slabosti i njeno ubijanje. Zdrav racionalni intelekt neće uništiti intuiciju, etiku i emocije koje koegzistiraju u harmoniji, neće potragu pretvoriti u paranoju, emocije u nezasitnu pohlepu, a intuiciju - u lukave manipulacije. Zdrav razuman intelekt neće ubiti ljubav, već će se zaustaviti na njenom pijedestalu, jer ljubav je životna energija. A očuvanje iskrenosti i poštenja u ljubavi biće najviši oblik racionalnosti. Nezdrav racionalni intelekt prvo postaje paranoik, nezasitni ubica osećanja i emocija, diktator, dželat dok se resursi ne pojedu, a onda neizbežno umire. Zato što je nemoguće izgraditi proces koristeći samo aritmetičko oduzimanje. Tamo ćete iznova i iznova morati da dodajete, množite i delite da biste oživeli. Do sledećeg kruga ciklusa, vraćajući se analizi, do tačke kada kreativnost, intuicija i etika postanu toliko kompetentni da analiza neće moći da otvori usta protiv njih.