Elena Buran
Živoj intelekt je oruđe za percepciju, obradu, asimilaciju i prenošenje informacija. Ne postoji ništa na zemlji divnije od ljudskog intelekta. I što se detaljnije saznaje o životu čoveka iz njegovih ili njenih postupaka, delo živog intelekta izgleda čudesnije. Pa ipak, to je danas najzanemareniji instrument čoveka. On ili ona ceni ruke, noge, sposobnost glave da žvaće i izgovara reči. Ali koristiti intelekt? Nije dovoljno potpun i jasan.
Uzmimo, na primer, intuitivne ljude, čiji se broj sada povećava. Pre nekoliko godina, testiranje funkcija svesti nije otkrilo toliko intuitivnih ljudi kao sada. U osnovi, to su deca koja odrastaju sa vizijom daleke budućnosti u vidu svetle, tople tačke, tako vidi intuicija, jer je to unutrašnji osećaj. A doći do ove svetle tačke često je moguće samo kroz mračni, strašni tunel, koji se u sredini pretvara u ponor. A vide i holističku sliku života, često sa drugim dnom, poput zenice oka, uopšte ne pamte dobro male datume, imena i brojeve na parnim policama, kako bi racionalni roditelji i nastavnici želeli, jer većina oni su racionalni. I ovim roditeljima se čini da su u svemu „u pravu“, ne shvatajući da intuicija vidi „u centru“, a ne „u pravu“ i ne kroz linearnu logiku. Pošto je sve više intuitivne dece, kriza promene intelektualne paradigme sa dolaskom nove generacije je neizbežna.
Možete mi reći da je intuicija, prema naučnicima, proizvod aktivnosti desnog prednjeg dela mozga, tako da intuitivna deca treba da vide stvari „ispravno“. Ne tako daleko. Jer divna tvorevina Božija u zdravom stanju teži ravnoteži, možda zato što se u procepu između glave i srca ukrštaju putevi, a ono što je u mozgu desno daje signale levoj strani tela i nervni sistem. A intuicija ima "direktnu vezu" sa srcem, i to se oseća. Nasuprot tome, ono što odrasli misle kao „pravi racionalizam“ je zapravo proizvod leve strane mozga. Ok, proces razmišljanja pokriva ceo mozak, ali uvek nešto dominira, a nešto poddominira. Otuda postoji različita osvetljenost ispoljavanja funkcija. Intuitivna deca često imaju „leve” instinkte ništa manje jake od „desnog” razmišljanja odraslih. I tako, potpuno integrisano razmišljanje funkcioniše bolje od jednostavnog racionalnog razmišljanja.
U stvari, intelekt se ne može sastojati samo od funkcija svesti, to bi bilo previše jednostavno. Naravno, formula za inteligenciju mora uključiti i ponašanje i nivo energije kojom mozak i nervni sistem obrađuju signale. Energija je vrsta baterije. Slažem se, ako se intuicija kombinuje sa tragačkom aktivnošću ponašanja, a takođe se pomnoži sa energetskim nivoom iznad proseka, onda možemo očekivati da će mlada osoba vrlo aktivno intuitivno tražiti nešto u svom životu i radu. A ovo nešto može biti i vrednost i načini uništavanja vrednosti. Na primer, sa nultom sposobnošću da se oslanja na pravila, osoba će tražiti načine da zaobiđe bilo koja pravila i zakone, traži avanturu i uzbuđenja. Ovako to izgleda u stvarnosti. Svi ovi mladi ljudi koji traže nešto u igricama i avanturističkim filmovima, pa čak i u horor filmovima, intuitivno traže nešto, a vi čekate plodove ove potrage, sviđali vam se oni ili ne.
Ništa se ne može ispraviti racionalnim pritiskom, racionalnost je slepa u odnosu na intuiciju, jer racionalnost ne vidi osećanja, ovo je druga funkcija. Samo fraze drže integraciju funkcija svesti i stavova ponašanja, nabijene energijom jačom ili slabijom, jer fraza izražava minimalni ciklus obrade informacija od percepcije do izraza.
Koje fraze mogu izraziti intuitivnu aktivnost pretraživanja? A koje fraze mogu izraziti potragu za vrednostima ili anti-vrednostima? Da bismo odgovorili, ne možemo posmatrati intelekt izolovano od njegovog razvojnog okruženja, iz kojeg intelekt preuzima informacije i kome daje. A to znači da ćemo kroz fraze otkriti odnos intelekta sa okolinom, i to će biti ili zdrav i uravnotežen intelekt u stvaralačkoj saradnji sa svojom okolinom, ili bolestan, pristrasan, brkajući traganje sa paranojom, a mudrost sa lukavom manipulacijom.
Vratimo sliku inteligencije iz skupa fraza. Uzmimo, na primer, redosled fraza: 1) „Aktivno traženje proizilazi iz siromaštva prilika“, 2) „Smelo pitanje pobeđuje slabost“, 3) „Onaj ko pita jakog postaje jači“, 4) „Intervenišite u igri i pobeđujete po svojim pravilima“, 5) „Ko radi svoju pravu stvar lako pronalazi ubedljive reči“, 6) „Mudar čovek izlazi iz senke da pobedi“, 7) „Doslednost ideja gradi države“. Ovaj algoritam ima šanse da preživi, zar ne? Šta biste sad rekli o drugom nizu fraza: 1) „Skromni uslovi oslobađaju vreme“, 2) „Situacija određuje tok procesa“, 3) „Pitanje je prirodna stvar“, 4) „Skromnost odgovara samo talentovanim ljudima“, 5) „Lukost uzima gradove“, 6) „Igranje bez pobede postaje žaljenje za greške“, 7) „Tim igra nadahnuto samo za rezultat“. Mislim da svako, čitajući ove fraze, može unutra da vidi dve određene odgovarajuće ljudske slike sa njihovim tipovima intelekta. Oni će biti drugačiji. I mislim da neki ljudi ne bi voleli da se suoče sa drugom tipom. Drugi ljudi će svim silama izbegavati prvi tip. Zašto? Takav će im smetati. A borba između dva tipa dovešće do druge vrste krize – pokušaja da se povrati promena intelektualne paradigme.
Živa inteligencija je neverovatna kreacija. Može da razlikuje opasnost na minimalne signale čitajući, na primer, ove fraze. I tako borba oko fraza danas više ne liči na bitku sa „vetrenjačama“, kao u vreme Don Kihota. I neko će razmišljati o prednostima koje će dobiti zbog upotrebe sopstvenog skupa fraza. Izbor fraza zaista programira razvoj i aktivnost intelekta. A ako je vaše dete intuitivno, onda ćete morati da koristite svoju intuiciju da biste ga bolje razumeli. Tada ćete, možda, izbeći generacijsku krizu. I vaše dete će izbeći krizu druge vrste - vraćanje unazad. Intuitivno birajte najbolje, a o tome neka svedoči i racionalno razmišljanje, jer je „Krajnja iskrenost najbolji pragmatizam“ i „Otvorenost je merilo snage“.