Dva sveta, jedna misija, igra

Razgovor između prijatelja o igri

Miloš: Ej, Luka, zamisli igricu gde se spoje Balkan i Engleska!

Luka: Kako to misliš? Kao, rat između vitezova i hajduka? 😄

Miloš: Ne, bre! Ne mora da bude rat. Može da bude igra o putovanju kroz vreme!

Luka: Aaaa, to mi se sviđa! Kao jedan klinac iz Londona i jedan sa Balkana slučajno pronađu portal?

Miloš: Da! I svaki put kad prođu kroz portal, odu u drugo vreme – jednom su u srednjevekovnom Beogradu, drugi put u viktorijanskom Londonu.

Luka: I moraju da reše misterije i da nauče kako su ljudi živeli, šta su jeli, kako su se oblačili...

Miloš: I da koriste pamet, a ne samo da pucaš! Možda moraš da naučiš nešto iz istorije da bi prešao nivo.

Luka: Genijalno! I možeš da biraš lika – hoćeš li biti mladi diplomata, trgovac ili istraživač.

Miloš: Ili princeza koja zna da mačuje! 💪

Luka: Hahaha, da! A na kraju igre – ako naučiš dosta, otključaš "tajnu misiju" – da sprečiš rat i povežeš narode!

Miloš: Vidiš? To bi bila edukativna i kul igrica. A možda jednog dana ja napravim baš takvu!

Luka: I kad budeš poznat – ne zaboravi druga iz škole, okej? 😄

Miloš: Nikad, buraz! Zajedno ćemo praviti igre i menjati svet!

Lik 1

🎩 Ime: William Ashford

Zemlja: Engleska

Vreme: 1885. godina, London

Uloga: Mladi istraživač i učenik

Zovem se William. Imam 12 godina i živim u velikoj kući u Londonu. Moj otac je profesor istorije, a mama piše knjige o drevnim kraljevima. Volim da čitam, da crtam mape i da izmišljam priče. Jednog dana sam u biblioteci pronašao čudnu knjigu. Kad sam je otvorio, pojavio se sjajni krug i usisao me! Probudim se – a oko mene planine, miris roštilja i ljudi koji govore jezik koji ne razumem... To je početak moje velike avanture!

Lik 2

🪕 Ime: Vuk Jovanović

Zemlja: Crna Gora

Vreme: 1885. godina, selo blizu Cetinja

Uloga: Mladi guslar i snalažljivi vodič

Ja sam Vuk. Imam 12 godina i živim sa dedom i bakom u selu. Deda mi je pokazao kako da sviram gusle i priča mi priče o junaštvu i poštenju. Volim da se penjem po steni, da pecam i da pomažem ljudima. Jednog dana sam u pećini pronašao sjajni kamen. Kad sam ga dotakao – sve se promenilo! Odjednom sam video dečka u čudnoj odeći koji ne zna da govori našim jezikom. Moraću da ga naučim sve o Balkanu, ali i da saznam ko je on i zašto je došao.

Igrači upoznaju dve poznate ličnosti koje pričaju o sebi

🎩 Susret sa Michaelom Faradayem (Engleska)

Mesto: Naučni institut u Londonu

Godina: 1885.

Michael Faraday:

Dobrodošli, mladi prijatelji. Moje ime je Majkl Faradej. Ja sam naučnik koji proučava električnu energiju i magnetizam. Iako nikada nisam išao na univerzitet, otkrio sam kako se električna energija može pokretati pomoću magneta. To se zove elektromagnetna indukcija. Zahvaljujući tome, danas možemo imati električne generatore i motore. Verujem da znanje treba da bude dostupno svima – bez obzira na to odakle dolaze ili koliko novca imaju.

🪕 Susret sa Petrom II Petrovićem Njegošem (Crna Gora)

Mesto: Lovćen, Crna Gora

Godina: 1846. (putovanjem kroz vreme)

Petar II Petrović Njegoš:

Dobrodošli na moj Lovćen. Ja sam Petar Drugi Petrović Njegoš, vladar i pesnik. Vodio sam Crnu Goru u teškim vremenima, ali sam verovao u snagu slobode i dostojanstva naroda. Napisao sam knjige kao što su „Gorski vijenac“ i „Luča mikrokozma“, gde govorim o borbi između dobra i zla, o časti, duši i Bogu. Mladi ste – ali setite se: čovek treba da bude pravičan i hrabar, i da nikad ne zaboravi svoje korene.

🎩 Razgovor sa Michaelom Faradayem

Mesto: Laboratorija u Londonu, 1885.

William: Gospodine Faradej, kako ste naučili sve to bez škole?

Faraday: Učio sam sam, iz knjiga i iz posmatranja sveta. Radoznalost je najbolji učitelj.

Vuk: A šta ste vi tačno otkrili?

Faraday: Otkrio sam kako se može stvoriti električna struja pomoću magneta. Danas to koristimo da pokrećemo vozove, svetla, mašine.

William: Znači, bez vas – ne bismo imali struju?

Faraday: Možda bi neko drugi otkrio, ali ja sam verovao da znanje treba da služi svima. Nauka nije samo za bogate.

Vuk: Vi ste kao čarobnjak, samo sa naukom!

Faraday (smeje se): Naučnici su pravi čarobnjaci sveta. Samo umesto štapića, koristimo um.

🪕 Razgovor sa Petrom II Petrovićem Njegošem

Mesto: Lovćen, Crna Gora, 1846.

Vuk: Vladiko, kako ste mogli da pišete i da vodite narod u isto vreme?

Njegoš: Pisao sam noću, kad se sve smiri. Dnevno sam morao da donosim teške odluke za svoj narod.

William: Vaše pesme su... drugačije. U njima ima mnogo borbe.

Njegoš: Jer je život kod nas borba – ne samo mačem, nego i dušom. Hteo sam da ljudi ne zaborave šta znači čast.

Vuk: A šta biste poručili nama, mladima?

Njegoš: Čuvajte istinu. Bez nje, nijedna zemlja nema budućnost. I učite – jer reč može da bude jača od sablje.

William: Hvala vam, gospodine Njegošu. Možda baš vi promenite tok naše misije.