Biciklom od Podgorice preko Njegusa do Tivta

E dobro jutro. 13. jul, dan ustanka u Crnoj Gori, državni praznik. I onda imamo par dana slobodnih, ne radimo, pa da iskoristimo da odemo do mora. Danas ćemo ići za Tivat preko Cetinja, Njeguša, spusti se niz kotorske serpentine ili strane, kako ih ko zove, do Tivta. Tako da biće ovaj dobra vožnja, ima dosta brda. Biće dosta sunca. Dosta i uživanja. Ah, vjerovatno ćemo dosta ovaj sporo ići jer ima tu dosta dobrih mjesta za za snimanje, dosta vidikovaca i tako. Uglavnom 5:10 je sad. Krenuo sam rano, malo da izbjegnem sunce a i da izbjegnem gužvu magistralom Podgorica-Cetinje, jer je tu najblaže rečeno užas za vožnju ovaj čim krenu malo gužve. Tako da to je to. Vidimo se u putu.

E. 33 kilometra, sat i 20. Vrijeme za pauzu. Se malo šećera unese. Uf. Već postaje vruće. Kako će biti tamo oko 10, 11, oko 2 popodne. Au to će biti... Pakleno. Danas inače najavljuju 38-39 stepeni u hladu, tako da će biti veselo. Ja sam danas prvi put stavio ovu torbu, da isprobam kako je vozit sa njom. Tu su mi stala komplet garderoba za četiri dana na moru. Sad je ljeto pa srećom sve tanko ono, šorts, majice i tako te stvari. Ova druga mala torba nazad... to je termo torba. Ovaj, tu mi je neki sendvič, banane, čokoladice, rezervni... rezervna guma, ulje za podmazivanje lanca, papuče... i ko zna šta znam, sendvič... svašta nešto. Dobra je, praktična je. Nju sam kupio polovnu za 10 eura. Ova za volan je bila nešto oko 22 eura i sa njom dođe ona vodonepropusna pokrivka. Trebalo bi da je to nepropusno. E i imam rezervnu vodu u termo torbi plus ove dvije vode ovamo, tako da opet ima kila dosta.

Ulići i...

Evo stigli smo na Cetinje. Popili kafu, doručkovali. Sve završili. Obskrbili se vodom. I evo nas sad na putu za Njeguše. Uglavnom 38 kilometara do Cetinja. Dva sata i nekih 40 minuta, tako nešto je bilo. I to je to.

Uh. Popeh se od Bajica. Uza ovo brdo. Oh! Milijardu znoja, znači oči me peku. Uf.

Ha ha ha. Ah. Do Njeguša još 5 kilometara.

Odlično osvijetljen tunel. Ekstra.

Dvadeset treća serpentina.

E, sad smo prošli skretanje za Gornjaždu. Ovu tvrđavu. To je, mislim da je to poslednja austrougarska tvrđava, poslednja koju su pravili, ona najmodernija sa strujom i sa svime pa je ima onih tunela. Odlična je. Samo što, mislim, naš narod krade kamenje iz nje. Sve ponesoše. Šteta! Šteta! Mislim, mi smo genijalci u tome da sve rasturimo.

Evo je i žičara. Opa! A sad idemo do Špica. Inače moj sestrić. I sponzor prošle ture kad sam pedal'o Podgorica-Beograd. On je bio jedan od sponzora. Spremio sam mu neke poklone. Tako da... idem pravo kod njega.

Pet sati, 80 kilometara i stižemo