Bora Dugić i drevni osećaj Balkana

Bora Dugić i drevni osećaj Balkana

Kada sam prvi put čula kako Bora Dugić svira frulu, osetila sam nešto posebno. Zvuk nije bio samo lep — bio je dubok i pun značenja. Kao da govori o nečemu starom i važnom.

Frula u njegovim rukama nije samo instrument. Ona prenosi priču njegovog naroda. Njegovo sviranje dolazi iznutra, iz osećaja povezanosti sa tradicijom i istorijom.

Bora kaže da frula postoji od davnina. Pronađena je frula stara više od 40.000 godina. Zvuk frule je prirodan, istinit i povezan sa životom.

Kada svira, Bora ne pokazuje emocije, već pokazuje unutrašnju tišinu i znanje koje nosi u sebi. On zna kada i kako da proizvede ton koji dotiče dušu. Taj osećaj ne dolazi iz glave — dolazi iz unutrašnje intuicije.

Bora je i majstor za pravljenje frula. Sam pravi svoje instrumente. Kaže da najbolji muzičar treba da ima najbolji alat. I to se vidi — zvuk je poseban.

On uči decu i nikada ne naplaćuje časove. Kaže da znanje treba deliti.

Za mene, Bora nije samo umetnik. On je čuvar drevnog znanja. Njegova frula ne svira pesme — ona govori o narodu, vremenu i životu.

__

• Кто такой Бора Дугич?— Он известный сербский фрулаш, который играет уже более 60 лет.

• У фрулы длинная история?— Да. Была найдена фрула возрастом более 40 000 лет, сделанная из птичьей кости.

• Как Бора играет на фруле?— Он играет изнутри, с глубоким чувством связи со своим народом, культурой и природой.

• Он использует эмоции, когда играет?— Это не так. Он использует внутреннее чувство и интуицию, а не поверхностные эмоции как главное средство выражения.

• Что чувствует слушатель, когда слышит его музыку?— Люди ощущают глубину, покой, связь с чем-то древним и важным, даже если не могут сразу это объяснить.

• Бора сам делает свои фрулы?— Да. Он сам их конструирует, потому что верит, что музыкант должен играть на наилучшем инструменте.

• Бора обучает других?— Да. Он бесплатно обучает детей игре на фруле и считает, что знанием нужно делиться.

• Почему его музыка особенная?— Потому что она идет не из головы, а из сердца, из духа и дыхания, из древней внутренней тишины и знания.

• Что выражает фрула в его исполнении?— Фрула рассказывает историю его народа, грусть и силу предков, и тишину времени.

• Что значит иметь интуитивное чувство в музыке?— Это значит играть изнутри, не думая слишком много, а ощущая связь с невидимым, с прошлым и с природой.

____

Drevni duh Balkana u dahu Bore Dugića

Došla sam na Balkan kao muzičarka, ali ostala — kao učenik duše. Bila sam uverena da poznajem muziku, sve dok nisam čula frulu Bore Dugića. Tada sam prvi put osetila da muzika može govoriti pre reči, da dah može imati značenje, a duh — melodiju.

U njegovom sviranju nema ničeg naučenog, ničeg programiranog. Sve dolazi iznutra, iz neke drevne, neugasle iskre, kao da frula nije instrument, već nastavak njegovog daha i njegovog duha. To nije muzika za uši. To je jezik predaka. Jezik koji razumeš, čak i kad nikada nisi čula te tonove ranije. Jezik koji dira srce.

Bora kaže da frula nije običan instrument. Da je ona pre svih instrumenata. I verujem mu. U njegovim rukama, ona ne imitira prirodu — ona je priroda. Ona diše, jeca, raduje se, igra se. Kao da je kroz nju sačuvano nešto što je postojalo pre nas — i što će postojati posle nas.

On govori o dahu i duhu, o njihovoj igri. I to nije metafora. To je doslovna istina. Njegove kompozicije nisu napisane — one su izgovorene prstima, u dahu. A dah — vođen duhom. I to je, možda, definicija onog što zovemo intuicija.

Imamo reč: „duša“. Ona je često mistična, neopipljiva. Ali kad Bora svira, ja tačno znam gde se nalazi duša — u svakom tonu njegove frule. On ne svira da bi pokazao tehniku. On svira da bi ispričao priču. A priče se uče srcem, ne u školi.

Njegovo detinjstvo u Đurđevu, igra sa pticama, prvi tonovi u razgovoru sa prirodom — sve to govori o jednoj izvornoj, arhetipskoj intuiciji. On nije tražio inspiraciju u knjigama. On je razgovarao sa svetom, slušao vetar, i odgovarao frulom.

To nije znanje koje se može preneti notama. To je inteligencija predaka. Drevni, intuitivni intelekt Balkana.

"Kada priča o fruli koju je sam konstruisao, o tonovima koji se menjaju kao senke u pokretu, o matematici i trigonometriji koje koristi da pronađe savršen zvuk — ja vidim umetnika i naučnika u jednom telu", Ali ono što vodi sve te proračune nije razum, već osećaj. Intuicija. Duboka, unutrašnja orijentacija.

I ono najvrednije — Bora nije čuvao to znanje za sebe. On ga je delio. Besplatno. Otvoreno. Jer, kako kaže, „ako odeš i poneseš sve sa sobom — to će se rasuti“. Samo istinski mudri ljudi to znaju. I osećaju obavezu da predaju plamen dalje.

Mnogi na Zapadu zabeleže ime, datum, tonalitet na instrumentima koje prave. Bora Dugić, sa druge strane, u svaku svoju frulu utisne duh Balkana.

Meni on je otvorio vrata razumevanja Balkana ne preko istorije ili politike, već preko muzike — i to ne bilo kakve, već duhovne, iskonske, intuitivne muzike.

On ne svira da bi očarao. On svira da bi probudio. I to čini — svakim tonom.

___

Ana: Znaš, juče sam slušala jedan stari snimak Bore Dugića. Frula i ništa više. I opet — u meni ceo svet.

Milena: Da, frula ume da pogodi tačno tamo gde reči ne dopiru. To je čista intuicija. Ne naučena emocija, nego ona iskonska.

Ana: Kao da ne slušaš instrument, već razgovaraš sa nekim ko te poznaje od praiskona. Meni se čini da je to pravi primer onoga što bismo mi nazvale drevnim intuitivnim intelektom.

Milena: Upravo to. Nije to samo umetnost. To je komunikacija arhetipova, kroz tonove. Kao da Balkan peva o svemu što je prošao — bol, radost, snagu, melanholiju...

Ana: I što je fascinantno — ljudi to razumeju bez obuke. Bez prevoda. Taj jezik je, izgleda, zapisan negde u našem telu.

Milena: U telu, i u sećanju. I u zajedničkom nesvesnom. Sećaš se što je Jung govorio — da arhetipovi žive u simbolima i mitovima. Pa evo ih, žive i u zvuku frule.

Ana: Zato nas ta muzika toliko pokreće. Ona zaobilazi racionalno. Ide direktno u srž. Frula ne objašnjava — frula dočarava.

Milena: I mislim da zato Balkanska muzika ima toliku moć. Ona ne pokušava da bude savršena. Ona pokušava da bude istinita.

Ana:A istina se često krije baš u nesavršenom. U pucketanju glasa, u nečistom tonu, u suzi koja krene dok slušaš — i ne znaš zašto.

Milena:To je inteligencija koja se ne uči. To je inteligencija koja se oseća. I ja mislim da je to ono što čini Balkan posebnim.

Ana: Možda bismo mogle da napišemo članak o tome. O balansu između duha, daha i duše — u baladskoj tradiciji, u sevdahu, u fruli...

Milena: Zamisli radionicu: „Muzika kao ogledalo arhetipskog ja.“ Bila bi puna!

Ana: Možda bismo tako i pomogle ljudima da čuju ono što već dugo pokušavaju da izgovore.

___

Bora Dugić i magija frule (A2-B1)

Kada sam prvi put čula kako Bora Dugić svira frulu, nisam mogla da verujem. Zvuk nije bio samo muzika — to je bilo kao da neko priča bez reči, direktno iz srca.

Frula u njegovim rukama nije običan instrument. Ona peva, plače, raduje se. Zvuk frule može da bude tih kao vetar, ili jak kao reka. Sve to Bora radi svojim dahom i duhom.On kaže da frula nije nova. To je jedan od najstarijih instrumenata. Ljudi su svirali frulu i pre više od 40.000 godina. I danas, taj zvuk je isti — prirodan, iskren, živ.

Bora ne svira samo pesme. On priča priče. Njegova frula govori o radosti, o tuzi, o životu. Kada je bio mali, slušao je ptice i pokušavao da "razgovara" sa njima frulom. Danas, i dalje oseća prirodu i svira zajedno sa njom.

On je sam napravio mnoge frule. Zna tačno kakav zvuk želi. Spoj muzike, matematike i ljubavi mu pomaže da stvori savršen instrument. Bora je i muzičar i majstor. I sve što zna — deli sa drugima. Nikad nije naplatio časove deci koja žele da uče.

Za mene Bora Dugić nije samo muzičar. On je čuvar starog znanja, starog osećaja, starog sveta. Njegova muzika pokazuje kako izgleda drevna mudrost Balkana — ona koja ne govori rečima, već srcem.